Piše: Duško Vuković

Bilo je to juče u Crnoj Gori, trebalo mi je vrijeme da savladam nemir koji je ostao prisutan dugo nakon što sam otišla sa Okruglog stola o radu Vlade i ocjenama civilnog društva povodom toga. Taj nemir je ostao iz više razloga a jedan od njih je ponavljanje "civiljnjaka" da stoje na raspolaganju sa stručnim i ljudskim kvalitetima pred lavljom pećinom i telefonima koje mi plaćamo koji su zvanili ali nije bilo odgovora. Njihovi vlasnici obavljali su neke važne stvari, naravski za državu i nas. Ako bi se igrali "gluvih telefona" ali se ne igramo. Samo su ostali nedostupni. Da li ej to i pravi razlog isključivanja?

Mnogo se pogrešnih i loših stvari učini u životu i novinarstvu zbog robovanja podrazumijevanoj ili zadatoj perspektivi

Pišem o činčilama, a sve mislim na one "Kurde" i "Crnce" koji su branili Konavle od "opštenarodne" JNA 1991.

Minuo je 20. septembar, dan kada je 1991. godina na durmitorskom Žabljaku crnogorski parlament usvojio Deklaraciju o ekološkoj državi Crnoj Gori, a ja još ne znam odgovor na pitanje iz naslova.

Bezbrižnost- kakva je to riječ

Roy Peter Clark me je ponovo prijatno iznenadio. Šta mu sve neće pasti na pamet.

PitchWise-festival ženske umjetnosti BiH 2007

Ne basta mi da opljačkam banku ili nekog domaćeg tajkuna, pa sam se odlučio da ukradem blog od Ive Prpić, postovanog na... idite do kraja, please...

Nemojte mi reći da ne sanjate da se obogatite (naravno na brz i legalan način) i pomognete Crnoj Gori u njenom dinamičnom ekonomskom razvoju.