Fizičari u evropskom centru za atomsku fiziku CERN su uspeli po prvi put da izdvoje antimateriju, a to otkriće bi moglo da im omogući da bolje razumiju porijeklo univerzuma.

Naučnicima je pošlo za rukom da "uhvate" 38 atoma antimaterije vodonika, u magnetskom polju. To je trajalo petinu sekunde, što je dovoljno vrijeme da omogući naučnicima da počnu da izučavaju strukturu antimaterije, prenosi BBC.

Naučnici su i ranije uspijevali da izoluju antimateriju, ali ona je istog trenutka nestajala, upravo zbog toga što se uništava u dodiru sa normalnom materijom.

Ovog puta naučnicima je uspelo da je sačuvaju tako što su atome antivodonika stavili u, kako je opisuju, magnetnu vakuum flašu.

"Antimaterija je kao neobična verzija obične materije, od koje se sastoji sve što nas okružuje. Antimaterija izgleda kao obična materija, ali ima suprotan elektirčni naboj – sve ostale njene osobine su prilično slične osobinama materije. Ono što je, takođe, čudno kada je riječ o antimateriji je činjenica da u dodiru sa običnom materijom ona nestaje i pri tom oslobađa ogromnu količinu energije. Evo primjera – četvrtina grama antimaterije u dodiru sa četvrtinom grama materije ima eksplozivnu silu 5 kilotona TNT. To je glavna krakteristika antimaterije i zbog toga se ona često pominje u naučnoj fantastici", objašnjava za BBC Tara Širz, fizičar sa univerziteta u Liverpulu.

Eskperiment u CERN-u je pokazao da bi antimaterija mogla da se izoluje i na duži period.

"Ovo je prvi dokaz principa da atomi antimaterije mogu da se sačuvaju. To je sjajno, jer smo antimateriju pokušavali da izučimo na raznorazne teoretske načine. Sada nam se pružila prilika da je proučimo dok ona stvarno postoji. U drugim eksperimentima bavili smo se samo dokazima njenog postojanja, odnosno dokazima da je bila tu prije nego što je nestala u dodru s materijiom. Činjenica da je u CERN-u izolovano 36 antiatoma vodonika, na oko petinu sekunde, predstavlja ogroman uspjeh, jer nam pokazuje da magnetska flaša u kojoj su uhvaćeni zaista funkcioniše. Tu tehnologiju je sada neophodno usavršiti, pa ćemo možda moći da ih izolujemo na duže vrijeme", kaže Širz.