Podgoricki Dan i preduzeće Jumedia Mont podnijeli su krivičnu prijavu protiv "službenih lica" iz Fudbalskog saveza Crne Gore zbog onemogućavanja tog lista da prati događaje u organizaciji fudbalskog saveza.
Podgorički dnevnik objavio je da je krivična prijava podnijeta protiv N.N. lica iz FSCG zbog sumnje da su zloupotrijebili službeni položaj, jer "bez obrazloženja" onemogućavaju Dan da "obavještava čitaoce sa bilo kog događaja u organizaciji, uključujući i međunarodne utakmice".
Navodi se da se redakciji Dana uskraćuju akreditacije od 12. marta prošle godine i ocjenjuje da je riječ o "diskriminaciji".
Predsjednik FSCG je Dejan Savićević, a generalni sekretar Momir Đurđevac.
U ovom slučaju stvari su kristalno jasne. Prvo su se neprofesionalno ponijeli iz Dana, neporfesionalnim komentarima i kritikama na račun Savićevića, a onda im je ovaj, u svojstvu predsjednika FSCG neprofesionalno odgovorio. To je onaj momenat “da je Pero odmah otišao u policiju”.
Obje strane su ovdje demonstrirale amaterizam i bezobrazluk a tom lošem razvoju situacije pomogli su svi oni koji su ćutali, i od prvog i kod drugog faula. Ako odgovorne ljude u Danu iskreno interesuje šta je pozadina ovog tragikomičnog slučaja, onda neka se vrate pojedinim tekstovima o FSCG i Savićeviću u kojima se prevršila mjera neukusa i lažljivosti i za jedan lokalni treš tabloid.
Što se tiče Savićevićeve reakcije, ona je odgovarajuća stanju u društvu. Od udruženja poltrona i sitnih lopovčića koje sebe doživljava “7 silom BJRCG”, ne može se ni očekivati da kažu kabadahiji kada je prevršio svaku mjeru. A kabadahija onda poštuje samo svoje i zakone ulice.
Gospodine Neon,
Odavno ne pratim fudbal u Crnoj Gori. Još od zajedničke države. Nekad davno sam obožavao poći na utakmicu. Fudbal nam je isti kao i sve drugo. Korumpiran, namješten, pod pritiskom lobija, pod strahom od moćnika, pod sudstvom-istim kao i ovo “pravo” sudstvo. Sudi se onako kako se naredi a ne kako nalažu pravila igre. Iako, kao što rekoh ne pratim fudbal, neki moji poznanici su u njemu. Kada ponekad, dosita rijetko, sjednemo da popijemo piće, oni uglavnom pričaju o fudbalu, em su mi dosadni em se pitam kakvo im je zadovoljstvo učestvovati u takvoj igri: “Ako Brano uzme Sutjesku, zna se ko će bit prvi, Budućnost i Zeta će se boriti za drugo mjesto. On uzme telefon, kaže “rezultat će biti 2:1 za nas”, spusti slušalicu i kraj”. “Ne možeš igrat protiv Raja, previše je jak, nema tog sudije koji smije sudit protiv njega…”. To je naš fudbal.
Što je “Dan” pisao protiv FSCG i Dejana Savićevića, niti znam niti me interesuje. Ako je napisao nešto u prepoznatljivom stilu “Dan”-a, za to postoje načini za razreješenje problema (demantiji, Sudska satisfakcija i što ja znam što sve ne), ali ne može FSCG ili Dejan savićević da uskraćuje akreditaciju jednoj novini. Što god ona pisala o njima. To je osnovno i najjednostavnije pravilo u normalnom društvu. Uistinu, ja smatram da mi nijesmo normalno društvo, ali uprkos tome nije mi jasno ko može biti toliko osion da uskraćuje akreditaciju dnevnoj novini zbog nezadovljstva onim što ta novina piše.
P.S. “Dan” nije novina čija je uredjivačka politika po mojoj volji. U pitanju je princip a ne nečije zadovoljstvo uredjivačkom politikom ili nezadovoljstvo istom.
Gospodine Zip, apsolutno se slažem sa vama. Poruka “da je Pero omdah otišao u policiju” se odnosila upravo na neadekvatnu reakciju Dejana Savićevića koji je, umjesto da demantuje (ili tuži) pomenuti dnevnik nakon laži koje su iznijeli u pojedinim tekstovima vezanim za FSCG, sačekao i onda uzvratio neizdavanjem akreditacije. To je rezime priče.
A šta imamo u pozadini čitave te priče:
1) Čoveka koji je potpuno privatizovao FSCG što mu je, valjda, bila nagrada za ono predreferedumsko “prelamanje mozga”
2) Glasilo koje je na svojim sportskim stranicama služeći se neistinama lobiralo za opciju koju na fudbalskoj sceni CG predvodi Radojica Božović
3) Blamantno ćutanje ostalih medija nakon što je jedan fudbalski funkcioner pomislio da je na njemu da odluči ko može u novinarsku ložu.
Ovo je, inače, sasvim beznačajna situacija u moru mnogo većih prevara i bljuvotina na onome što bi, koristeći se rečnikom domaćih sportskih novinara mogli definisati kao “crnogorska fudbalska pozornica”.
Iako sam velii fudbalski fan, ni mene odavno više ničim ne privlači domaća liga i domaće fudbalske dogodovštine. Ovaj me je slučaj zaintrigirao samo zbog toga što vrlo slikovito dočarava nivo poltronstva u crnogorskim medijima. Pogledajte sjutra novinske izveštaje i uvjerićete se u to.