![\"](\"http://www.pcnen.com/images/ostalo/sv.marko.jpg\")
Oko 200 građana, koji su nacionalizacijom ostali bez imovine, pravi su vlasnici ostrva Sveti Marko, a ne Putnik , tvrdi Aleksandar Đurišić generalni sekretar Udruženja građana za povraćaj ostrva. Američki biznismen srpskog porijekla Srba Ilić je kupio ostrvo od Putnika, ali nije ispoštovao ugovor.
Ovim se lista onih koji pretenduju da dokažu vlasništvo nad ovom lokacijom ne završava. Ranije se kao vlasnik dijela ostrva pojavljivala i Mitropolija crnogorsko-primorska.
Prodaja ostrva Sveti Marko u Tivtu je krajnje neodgovorna dok o vlasništvu nad ovom prestižnom lokacijom ne odluči sud. Prema upozorenju Đurišića, ovakvo ponašanje države, ali i Agencije za privatizaciju je nepromišljeno, jer ostrvo ima svoje prave vlasnike, oko 200 građana kojima je djedovina nacionalizacijom oduzeta još pedesetih godina i koji se neće pomiriti sa tom nepravdom. Iako u zemljišnim knjigama stoji da je beogradska kompanija Putnik vlasnik imovine u Crnoj Gori, Đurišić tvrdi da se ona mora vratiti starim vlasnicima.
"Istina je da je Putnik 1966. i 1970. godine sa našim djedovima zaključio ugovore o kupoprodaji imovinskog prava, ali ti ugovori nisu važeći i to po dva osnova. Kao što može da se vidi na svakom rješenju o uknjiženju koje je donio Opštinski sud u Kotoru, Putnik je uknjižio samo pravo upravljanja i korišćenja, ali ne i raspolaganja imovinom. Kad je naša djedovina nacionalizovana, s obzirom na to da je pravo raspolaganja bilo društveno, sigurno je da naši djedovi, niti su mogli, niti su prenijeli to pravo ugovorom na Putnik", objasnio je Đurišić.
Ovo udruženje postoji pet godina i okuplja građane, koji su kako tvrde, vlasnici ukupno 2.000 kvadratnih metara, odnosno dvije trećine ostrva Sveti Marko. Pravo vlasništva "Putnika" nad ostrvom, članovi Udruženja osporavaju pred Komisijom za povraćaj i obeštećenje u Tivtu, ali i pred Evropskim sudom pravde u Strazburu.
Spor oko vlasništva otvoren je čim je Agencija za privatizaciju Srbije pozvala 31. jula zainteresovane da učestvuju u javnom nadmetanju za kupovinu ostrva, čija je početna cijena 16,75 miliona eura. Zemljište i objekti koji pripadaju Putniku, površine su oko 301,58 hiljada kvadratnih metara i prodaju se u "viđenom stanju bez naknadnih reklamacija", pisalo je u pozivu.
Opštinskom sudu u Kotoru javio se advokat američke kompanije Univorld, nesuđenog vlasnika Putnika, zbog čega se pred Međunarodnim sudom u Parizu vodi arbitraža. Ovo reagovanje za posledicu je imalo privremenu zabranu prodaje zemljišta.
Mislim da bi se ostrvo trebalo vratiti originalnim (prije nacionalizacije) vlasnicima.
Za Sveti Marko su nekadasnji vlasnici dobili pare, ne znam sta sada hoce. Ostaje mi da se nadam da ce buduci vlasnici voditi racuna o ovom rajskom mjestu na zemlji, te da ga nece naruziti sa jeftinom i novokomponovanom arhitekturom.
Nijesu mi poznati detalju ugovora izmedju Putnika i vlasnika. Medjutim, nije mi jasno zasto CG priznaje odnose iz doba “samoupravljanja” kada je “drustveno vlasnistvo” (sto god to bilo) podrazumijavalo samo pravo KORISCENJA (upotrebe) ne i raspolaganja (prodaje). Tako mi nije jasno sto je Vlada CG platila JAT-u 10 milona ili vise za aerodrome Tivat i Podgorica koji su “pripali” JAT-u na osnovu odluka Radnickih savjeta da se pripoje JAT-u. Tako i u ovom slucaju. Drzava bi trebala da preuzme vlasnistvo nad svim javnim dobrima. Obesteti strane korisnike (iz Srbije uglavnom) za ulaganja (koja moraju da dokazu) a da se poslije regulisu odnosi drzave i privatnih vlasnika. Ovako samo nastavljamo losu praksu da se prizanje pravo “samoupravljackog vlasnistva” kao stvarnog vlasnistva.
U ovom smislu treba vec jednom rascistiti kome pripada crkvena imovina u CG. Drzava bi morala da ponisti sva akta izvedena iz neustavne Podgoricke skupstine i nasilnog prisajedinjenja CG Srbiji kao i prisajedinjenja CPC SPC na osnovu dekreta kralja Aleksandra.