U svijetu se danas obilježava Međunarodni dan sjećanja na žrtve holokausta. Njegovo obilježavanje ustanovila je 2005. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija, a kao datum uzet je dan kada su 1945. godine sovjetske trupe oslobodile nacistički logor Aušvic.
Ova godišnjica će posebno biti obilježena u evropskim zemljama u kojima je tokom Drugog svjetskog rata život izgubilo 53 miliona ljudi, od čega blizu 31 milion civila.
Holokaust predstavlja jedan od najmračnijih perioda u istoriji Evrope koji će zauvijek ostati urezan u sjećanju čovječanstva, navodi se u saopštenju Savjeta Evrope.
"Međunarodni dan sjećanja na žrtve holokausta je prilika da se oda počast žrtvama i ojača naša kampanja protiv rasističke mržnje koja je dovela do holokausta", stoji u saopštenju koje su potpisali španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos, predsjednik Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope Luis Maria de Puč i generalni sekretar Savjeta Evrope Teri Dejvis.
Dan KOLEKTIVNOG JEVROPSKOG LUDILA,
od OSLA DO SOLUNA.
Dje se djedoshe HRISHCANI u to zlo vrijeme,
ili su i oni blagoslovili ZLOCHINE,
i shkropili vodicom i dimili tamjanom.
HRISTOS bi se odreka HRISHCANA,
shto sve chinje u njegovo ime,
kao shto ni Marks nije bio Marksist,
ali jesu nashi KOMUNISTI.
Ðко је један број хришћана ћутао о злочинима, или, још горе, учеÑтвовао у њима, други дио им Ñе активно ÑупротÑтављао, а трећи, највећи дио, је био жртва тих злочина. Ðе треба Ñве Ñтављати у иÑти кош. ХришћанÑтво је, нарочито оно западно, у Ñвојој иÑторији имало ужаÑних момената и грешака, али да га није било, овај Ñвијет би био поÑве другачији, мада Ñигурно не и бољи. Оно што је Ñигурно јеÑте да Ñе хришћанÑтво и хришћани не могу оптуживати за појаву тоталитарних идеологија. Познато је да међу идеолозима нацизма готово и да није није било хришћана, већ Ñу углавном били атеиÑти или Ñљедбеници неких паганÑких митова.