Politika koja stoji iza Rezolucije ima za cilj da delegitimizuje nacionalne ciljeve Srba u BiH i spreči njihove nedavne napore da se založe za veću nezavisnost, vraćajući stvari na prve principe, a to su zločini počinjeni u Srebrenici pre 29 godina. Da li će Rezolucija proći, ostaje da se vidi, dok je prijem Kosova u Savet Evrope proces koji je sada nezaustavljiv, navodi u razgovoru za beogradski Medija centar profesor Centra za geopolitiku pri univerzitetu Kembridž Timoti Les.

Upitan da prokomentariše imaju li Evropa i Amerika isti odnos prema Kosovu ili i svoje tajne želje, Les smatra da u osnovi imaju isti stav.

„Obe su priznale nezavisnost Kosova u sadašnjim granicama. Obe žele stabilnost i povlačenje svojih trupa. Obe veruju da je ključ za priznanje Kosova od strane Srbije sporazum kojim Priština daje autonomiju oblastima naseljenim Srbima. I obe smatraju da bi Kosovo i Srbija trebalo konačno da se integrišu u EU“.

On dodaje da na nivou detalja ipak postoje razlike.

„Neke države u EU su više naklonjene jednoj ili drugoj strani, što znači da postoji neslaganje oko toga ko je kriv za ćorsokak, da li treba da se vrši veći pritisak na Srbiju ili Kosovo i možda oko toga na kakvu autonomiju Srbi imaju pravo. Evropljani su, takođe, skloniji oklevanju da integrišu Kosovo jer moraju da snose troškove za to. Pored ovoga, postoje i različite nijanse mišljenja unutar američkog tabora. Čini se da je ambasador Kristofer Hil više naklonjen Srbiji, a samim tim i potrebi da se uspostavi Zajednica srpskih opština (ZSO) sa značajnim stepenom autonomije, dok je Džef Hovenije (američki ambasador na Kosovu) naklonjeniji Albancima, protiveći se izvršnim ovlašćenjima ZSO“, objašnjava Les.

Sagovornik Medija centra ne prihvata do kraja tezu koja prema njegovim rečima na Zapadu sve više dobija na popularnosti- da Rusija na neki način podstiče novi sukob na Kosovu i u drugim delovima Balkana.

„Ne poričem da Rusija podržava Srbe u njihovoj borbi sa SAD-om i njenim saveznicima, baš kao što je to radila od kraja 2000-ih kada je Rusija počela da se sukobljava sa Zapadom. Međutim, ovo ne znači da Rusija podstiče na to da se Srbi dignu na oružje, bar za sada. Rusija već dugo ima interes da se održe sadašnje granice koje osiguravaju da Balkan ostane u stanju trajne nestabilnosti, nesposoban da se pridruži Zapadu, zahtevajući stalno prisustvo NATO-a na terenu i obezbeđujući ulaznu tačku za ruski uticaj preko Srba. U tom smislu, najveći rizik za Rusiju je rešavanje pitanja granica koje bi stabilizovalo region, a Rusiju učinilo suvišnom.“, navodi on.

Prema njegovim rečima, u tom kontekstu, Rusija nije značajno pomerila svoj stav prema Srbima od februara 2022. godine.

„Rusija zadržava svoju formalnu posvećenost Dejtonu i teritorijalnom integritetu država, i ne pruža nikakvu retoričku podršku Dodikovoj ideji o podeli BiH ili potezima Srbije ka podeli Kosova. Niti je verovatno da će to učiniti osim ako ne postoji očigledna korist“, kaže Les.

On ipak smatra da bi Rusija potencijalno mogla gurnuti Srbe da preduzmu radikalni korak u okolnostima kad bi Rusija gubila rat i videla korist u raspirivanju sukoba na Balkanu koji bi vezao Zapad, a ojačao njenu poziciju u Ukrajini.

„Ali to nije trenutna situacija. Čak i da jeste, jasno je da bi Srbi odgovorili na podršku Rusije samo ako bi bili sigurni da Rusija ima kapacitet da ih podrži nakon radikalnog koraka, što nije zagarantovano“, navodi naš sagovornik.

Les je pri stavu da je uloga SAD-a i njenih saveznika više destabilizujuća od Rusije, što po njegovom mišljenju ne bi trebalo da iznenađuje pošto je ona dominantna sila na Balkanu.

„Na Kosovu podstiče Albance tako što im prodaje smrtonosno oružje i pristaje na policijske racije na Severu Kosova i druge oblike albanske represije. U međuvremenu, u BiH, Sjedinjene Države i njeni saveznici nastavljaju sa kampanjom kažnjavanja rukovodstva Republike Srpske i centralizacije države, za šta su Srbi jasno stavili do znanja da je to neprihvatljivo za njih i da će preduzeti korake da se tome suprotstave, ako bude potrebno, proglašenjem nezavisnosti Republike Srpske“, smatra Les.

Upitan da prokomentariše koliko je sada realno sprečavanje Kosova da uđe u Savet Evrope s obzirom na to da se Srbija Ohridskim sporazumom obavezala da neće sprečavati članstvo Kosova u međunarodne organizacije, Les navodi da je ovaj proces sada verovatno nezaustavljiv.

„Tri četvrtine članica Saveta Evrope (SE) priznaju Kosovo i rekle su da može da se pridruži, a i sam birokratski proces se kreće ka ovom ishodu. Većina članica ne veruje u pretnju Srbije da će napustiti SE, niti se posebno brine ako to učini. Kratkoročno gledano, jedini faktor koji bi mogao da odloži pristup Kosova jeste odbijanje Prištine da uspostavi Zajednicu srpskih opština (ZSO), ali bar do sada nijedna zapadna vlada nije izašla i navela da je to preduslov za ulazak. A čak i da jesu, to na kraju ne bi blokiralo prijem Kosova u SE ako zapadne države žele da se to dogodi“, navodi naš sagovornik.

Kada je reč o Ohridskom sporazumu u ovom kontekstu, Lesu se čini da je to u velikoj meri irelevantno i podseća da je predsednik Vučić naglasio da ga nikada nije potpisao, „posebno zbog zahteva da Srbija pristane na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, a ponašanje Srbije u Savetu Evrope i van njega jasno pokazuje da neće biti obavezana tim sporazumom“.

Komentarišući urednicu britanskog Telegrafa Danijelu Šeridan koja se prošle nedelje pojavila na Severu Kosova obučena u maskirnu uniformu sa pancirom kako bi “utvrdila” da li će doći do invazije Srbije na Kosovo i navode ovog medija da je Kosovo podiglo bezbednost jer „raste strah od toga da predsednik Srbije planira invaziju potpomognutu od strane njegovog saveznika, Vladimira Putina“, Les za Medija centar kaže da članak odražava opšte predrasude britanskog političkog establišmenta prema Srbima još od ratova devedesetih i pristrasnost u korist Albanaca na Kosovu

„To uključuje i Telegraf čija pristrasnost protiv Srba dobija na snazi zbog snažnog stava koji imaju protiv Rusije i percepcije da ove dve strane sarađuju protiv Zapada. Ono što se čini da se dogodilo u ovom slučaju jeste da je dopisnica Telegrafa otputovala na Kosovo, možda na poziv Prištine, i čula jednu stranu priče u sporu između Srba i Albanaca. Zatim je ovu partizansku priču predstavila kao činjenicu jer se ideja o agresivnom ponašanju Srba prema Albancima uklapa u njene pretpostavke. Izgleda da Danijeli Šeridan nije palo na pamet da je priča možda složenija od moralne slike koju predstavlja o dobrim Albancima i lošim Srba, ili možda čak da se Albanci agresivno ponašaju prema Srbima“, navodi naš sagovornik.

Upitan da prokomentariše najavu Rezolucije Saveta bezbednosti UN o genocidu u Srebrenici i koliko je zapravo reč o zločinu koji se dogodio, a koliko o geopolitičkoj igri velikih sila budući da dolazi 29 godina pošto se zločin dogodio, Les navodi da pitanje ukazuje na politiku koja stoji iza Rezolucije koja ima za cilj da delegitimizuje nacionalne ciljeve Srba u BiH i da spreči njihove nedavne napore da se založe za veću nezavisnost, vraćajući stvari na prve principe, a to su zločini počinjeni u Srebrenici pre 29 godina.

„Motivacija je jasna iz reference u nacrtu Rezolucije onima koji poriču genocid, što je pokušaj da se oslabi predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, i tajminga donošenja Rezolucije koji se poklapa sa njegovim borbama sa Zapadom oko novog izbornog zakona i predloženog zakona o državnoj imovini, kao i Dodikovih opetovanih pretnji otcepljenjem Republike Srpske. Zanimljivo, poslednji put kada je Zapad pokušao da donese Rezoluciju o Srebrenici 2015. godine, poklopilo se sa Dodikovim zagovaranjem referenduma o Visokom predstavniku i pozivom njegove SNSD stranke na referendum o nezavisnosti. Da li će Rezolucija uspeti, ostaje da se vidi. Verovatno će proći na Generalnoj skupštini i možda će Srbi u BiH biti obuzdani. Ali Zapad preuzima rizik. Srbi će biti besni zbog ovog poteza, a Dodik je zapretio povlačenjem srpskog osoblja iz zajedničkih institucija BiH ako Rezolucija bude usvojena, što bi njihov sukob eskaliralo umesto da ga suzbije.“, istakao je naš sagovornik.

Komentarišući iskrenost vlasti u Srbiji, ali i u EU kada je reč o evrointegracijama i to da li saradnja sa Rusijom Srbiju udaljava od EU, Les smatra da je proces blokiran, i to iz razloga koji se razlikuju od odbijanja Srbije da se distancira od Rusije.

„Proces je bio blokiran pre februara 2022. godine i blokiran je za sve države na Zapadnom Balkanu, čak i one koje su se uskladile sa politikom sankcija EU. Osnovna prepreka je nespremnost EU, tačnije zapadnoevropskog jezgra EU, da se proširi ako to slabi EU ili vodeću poziciju država u njoj kao što su Francuska i Nemačka. U principu, zapadni Evropljani prihvataju ideju proširenja EU, posebno kao sredstvo suprotstavljanja ruskom uticaju ako se to može uraditi na način koji jača EU i garantuje njihovu poziciju. Međutim, nisu uvereni da je to moguće u praksi. Ono što vide je da u preostalim neintegrisanim delovima istočne Evrope ima do deset novih članica od kojih je svaka opterećena problemima nacija i granica, i sklona nestabilnosti, pa čak i ratu; koje su siromašne i korumpirane, a u slučaju Ukrajine suočavaju se sa računom za obnovu koji bi srušio budžet EU; i koji su temperamentni kao Mađari – nacionalistički i i socijalno konzervativni – jačajući tako istočnu polovinu EU na račun liberalnijeg Zapada. Svakako, od februara 2022. godine postoji birokratski napredak u procesu proširenja, podstaknut potrebom da se uradi nešto sa Ukrajinom. Međutim, težnja za proširenjem zasnovana je na dva uslova koja do sada nije bilo moguće ispuniti – a to je da i EU i zemlje kandidatkinje prvo prođu kroz značajne reforme – što znači da proširenje praktično nije na dnevnom redu. To takođe pretpostavlja ukrajinsku pobedu koja je sve manje verovatna.“, navodi Les.

Što se tiče Srbije, sagovornik Medija centra nema sumnju da Vlada razume da članstvo Srbije u EU praktično nije na stolu.

„Međutim, Vlada Srbije ima interes da nastavi proces integracije, jer to daje Srbiji pravo na fondove EU, pruža izgovor za nepopularne reforme i uliva poverenje među stranim investitorima. To joj daje razlog da govori o izgledima za članstvo, bez obzira na lične sumnje“, zaključio je Les.

mc.rs