Opklada sa institucijama

by | nov 29, 2023 | Analize&Mišljenja | 0 comments

Iz medija sam, a od v.d. direktora Agencije za izgradnju Podgorice d.o.o. Dragana Senića, dipl. ing. građevinarstva, saznao da su “raspisali projekat” za izmeštanje “biciklističkih staza”’ i da će “definitivno biti mačene” jer je “javnost pokazala da su one bile pogrešne”.

Ja sam razumeo da ovo znači kako je Glavni grad Podgorica konačno doneo odluku o uklanjanju pop up biciklističkih traka, a ne staza kakvima ih smatra Agencija. Naime, za zemana prethodne lokalne vlasti, a tokom pandemije Covid-19, saobraćajne trake koje su isključivo korištene za nepropisno parkiranje automobila su unapređene u biciklističku infrastrukturu. Tada se kretanje biciklom pokazalo kao najhigijenskije i korisno za suzbijanje boleštine. Naravno da to nismo mi izmislili.

Ovakav postupak je urađen po ugledu na neke saobraćajno razvijene gradove, kao što je Milano, Sevilja, Sidnej, Berlin, Melburn, Njujork i mnoge druge, samo što su kod njih one postale deo stalne mreže, jer su pravilno vrednovane zato što ova mesta imaju viziju razvoja. Danas uređeni grad veličine Podgorice, kao što je npr. Ljubljana, ima oko 300km biciklističkih staza a udeo ljudi na biciklima u ukupnom gradskom prevoženju je 13%. A kod nas? Gde je nestala naša vizija razvoja urbane mobilnosti? Da li smo je ikada imali ili smo samo folirali?

Komisija koju je formirao Glavni grad, u kojoj je učestvovao i predstavnik Biciklo.me, je ustanovila pravilo da će ove biciklističke trake biti uklonjene tek kada ih zamene adekvatne staze, ali se institucije lokalne samouprave ne pridržavaju pravila koja su same propisale. Uostalom, i Plan održive urbane mobilnosti (SUMP) koji je donešen 2020. godine, a vidi biciklizam kao jedan od stubova razvoja urbane mobilnosti, se ne poštuje.

Možda je Agencija protekle tri godine imala preča posla, pa Plan još uvek nije pročitala. A I zašto bi to radila kada je za održivu urbanu mobilnost nadležan Sekretarijat za saobraćaj?

Za Agenciju ne predstavlja problem neumerena gradnja i prenaseljenost, te  enormno rastući broj automobila na našim ulicama, gde se preko 80% kretanja u gradu obavlja automobilom, u kojem je najčešće jedan čovjek, a trebalo bi, pošto je izrada planske i tehničke dokumentacije ipak njihov posao. Gospodin Senić ne primećuje problem u tome što su na svim bulevarima zauzete trake nepropisnim parkiranjem, o čemu ga pita novinarka, i što se po tom pitanju preduzimaju mere koje nisu dovoljne da reše ovaj problem, već se bavi perifernim pitanjima, izbegavajući da govori o suštini problema. A možda to za njih i nije problem jer neko drugi treba da brani SUMP.

Ironija je što ovakav stav dolazi od preduzeća koje godinama planira ulice u bulevare po meri automobila, a ne ljudi – i tako podstiče građane da ih sve više koriste, pa je broj u Podgorici stigao do rekordnih 115.000, i za koje očigledno već duže vreme nema mesta. Da su više izlazili u susret potrebama građana Podgorice koji ih plaćaju da štite njihov interes, a ne investitora, danas bismo imali biciklističku infrastrukturu duž svakog novog ili rekonstruisanog bulevara i ulice, kako je predviđao Prostorno-urbanistički plan Glavnog grada Podgorice. Umesto toga, pešaci se kreću kolovozom zbog nedostatka trotoara ili tradicionalno nepropisno parkiranih vozila, i kroz naknadne intervencije se traže rešenja za bolju urbanu mobilnost ljudi. A bare ćemo, izgleda, još dugo preskakati ili zaobilaziti jer su one sastavni deo gotovo svakog objekta niskogradnje, barem tokom izvođenja radova jer ih nisam zapazio u projektima koje sam imao priliku da vidim, tako da nije zgoreg imati gumene čizme kao sastavni deo autfita za kretanje kroz našu Podgoricu.

U priču o biciklističkoj infrastrukturi se uključio i beskrajno simpatični Ninoslav Kaluđerović, v.d. sekretara za saobraćaj, koji je najzad sa pozicije vlasti objasnio javnosti, razliku između biciklističke staze i trake. U kasnijem, za mene prilično konfuznom, izlaganju sam razumeo da će u narednih desetak dana biciklističke trake biti zamenjene stazama. Ostaje mi nejasno kako i kuda. Mada moram priznati da je ostalo nedorečeno kako će u tako kratkom roku biti odrađena eksproprijacija, ali mi jedino preostaje da verujem njegovim rečima.  Ono u šta ne verujem iz jednog trivijalnog razloga, jer sam direktni svedok i učesnik, je da biciklističkim trakama  “u toku dana prođe jedno ili dvoje biciklista, u pojedinima pet”. Ipak više verujem sopstvenim očima od zvaničnog saopštenja.

Potpuno je neshvatljiv pogled institucija lokalne samouprave i nekih medija na broj biciklista na ovoj preskromnoj biciklističkoj infrastrukturi. Nisu biciklisti odgovorni što je i posle sedam godina od početka izgradnje biciklističkih staza njihov broj prilično skroman. Istina je sasvim suprotna, odgovornost je na Glavnom gradu, koji nije imao kapaciteta da za ovaj značajan vremenski period obezbedi adekvatnu infrastrukturu i tako dobije značajan udeo biciklističkog transporta jer je Podgorica bogom dana za to. Umesto ljudi na biciklima, ukidanjem biciklističke infrastrukture ćemo ih dobiti u automobilima, čime ćemo još više opteretiti već prenapučene ulice Podgorice.

Pošto je siguran da će uklanjanje biciklističkih traka, po mišljenju gospodina Senića, rešiti saobraćajne probleme, a očigledno je da i gospodinu Kaluđeroviću misli lete na tu stranu,  ovom prilikom im nudim opkladu. Mesec dana nakon, već izvesnog, uklanjanja biciklističkih traka, za koje sam siguran da je pogrešna bez obezbeđenja adekvatne alternative, pođimo na lice mesta da lično utvrdimo stanje drumskog saobraćaja. Ako se dese njihova predviđanja i, uklanjanjem biciklističkih traka se smanje saobraćajne gužve, povešću ih u restoran po njihovom izboru.  U suprotnom, prepuštam njima da odaberu kako će me nagraditi. Mislim da je to pošteno i da će prihvatiti ovu moju ponudu.

Dejan Tofčević 

je građanski aktivista u oblasti urbane mobilnosti i
predsjednik Upravnog odbora NVU Biciklo.me

0 Comments

Submit a Comment