Piše: Marina Vujačić

Ministarstvo finansija saopštava (javno, ali bez saopštenja na sajtu) da u slučaju neusvajanja rebalansa neće biti novca za subvencije za zapošljavanje osoba s invaliditetom.

Kome poručuju ovo?

Zaposlenim osobama s invaliditetom, njihovim poslodavcima, medijima i/li poslanicima? I za šta i za koga je ovo pokušaj alibija? Znamo da osobama s invaliditetom ne poručuju ništa jer s OSI i s predstavnicima OSI i ne razgovaraju, niti imaju komunikaciju.

Ovo znači da će se nastaviti kršenje Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zaošljavanju lica sa invaliditetom, sada i javno obznanjeno. Jer, kršenje se dešava i zbog činjenice da:

Poslodavci mjesecima, a neki i više od godinu, čekaju isplatu subvencija na račun zaposlenih osoba s invaliditetom. Pritom, te se subvencije ne odnose samo na zarade zaposlenih OSI, o kojima pojedini mediji samo pišu, u dominantno ili isključivo naručenim tekstovima, nego se odnose i na subvencije za opremu i prilagođavanje radnog mjesta i asistenta u radu. Dakle, nekim zaposlenim OSI nijesu stvoreni ni minimalni uslovi rada. I interesuje me da li inspekcija rada vrši redovne kontrole i utvrđuje li uslove rada zaposlenih OSI?

Ali ni Ministarstvo finansija (preko Uprave prihoda) ni Ministarstvo rada i socijalnog staranja, ni Zavod za zapošljavanje nas ne obavještavaju nikako o tome:

1. Da li svi poslodavci, koji ne ispunjavaju kvotni sistem zapošljavanja, plaćaju posebne doprinose? Da li to rade redovno i da li to neki rade uopšte?
2. Da li su ministarstva i druge budžetske jedinice konačno počele primjenu preporuka Državne revizorske institucije jer im se u svakom izvještaju konstatuje da nemaju zaposlenih OSI i da ne isplaćuju posebne doprinose?
3. Šta Zavod za zapošljavanje radi da prekine diskriminaciju OSI u pristupu njihovim prostorijama?
4. Koliki je u prosjeku period nezaposlenosti OSI koje su na evidenciji nezaposlenih? S kojom su obrazovnom strukturom, kvalifikacijama, da li su neke od njih ikada bile zaposlene? Koje obuke im je organizovao Zavod, neposredno ili posredno preko izvođača programa obrazovanja i osposobljavanja odraslih?
5. Koliki je iznos poreza i doprinosa koje državi, na godišnjem nivou, isplaćuju poslodavci na račun zaposlenih OSI?
6. Šta se dešava sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju i čuvenim pravilnikom, kao jednim od podzakonskih akata, koji nije usvojen iako je prvi zakon usvojen 2008, a izmjene i dopune 2011?
7. Koji je razlog zbog kojeg Zavod forsira zapošljavanje OSI u privatnom sektoru, u odnosu na zapošljavanje u drugim sektorima? Taj što su oni samoodrživi, pa na njih neće uticati to što Zavod duguje za subvencije?
8. Na koji način i u kojim segmentima rad javne ustanove – Centra za profesionalnu rehabilitaciju – doprinosi većoj zapošljivosti i zaposlenosti OSI? I zašto o njenom radu ne znamo ništa, osim da se direktor uključio u antikampanju zapošljavanja OSI?

P.S: Zavod i dalje UMHCG duguje za subvencije i u posljednje vrijeme iste isplaćuje na način da ne možemo ni pratiti šta kad refundira i za koga od zaposlenih jer se uplaćeni iznosi ne poklapaju sa zahtjevima.

Napomena: Tekst je izvorno objavljen na autorkinoj FB stranici, a ovdje ga prenosimo uz njenu dozvolu.