Psihološki profil

Objavljeno: 21.01.2023, 19:30h

Psihološki profil osobe treba da bude obavezan uslov za prijem na bilo koji posao, koji je od šireg društvenog značaja, kako kasnije ( kad ta osoba počne da radi ) ne bi bilo velikih iznenađenja.

Piše: Dragan D. Dragović & ChatGPT

Ovogodišnji Svjetski Ekonomski Forum u Davosu je sav u znaku  AI ( vještačke inteligencije ). U okviru toga, česta tema je bila i upoteba aplikacije ChatGPT. To je, kao što se zna, aplikacija koja sama može da napiše tekst na zadatu temu, i to takav da se ni bolji novinari ne bi postiđeli tog teksta.  Ova ChatGPT aplikacija ( još uvijek ) izaziva veliku polemiku između zagovornika i protivnika, i to naročito između učenika i njihovih nastavnika, koji se žale da ovi prvi ( čak i oni veoma loši – gotovo nepismeni đaci ) donose na ocjenu “svoje radove” napisane na izuzetno visokom nivou.  A pošto ( u nekim zemljama ) nema više tet-a-tet ispita, i kako ovi radovi nisu plagijat ( koji je lako moguće provjeriti ), nastavnicima ne preostaje ništa drugo nego samo da slegnu ramenima i da prihvate takve radove. Jer, kažu, i sjutra kad ti učenici počnu da rade, oni će jednako koristiti istu tu aplikaciju, za sve ono gdjegod se ta aplikacija može uspješno koristiti.

Ako je to tako, onda se pitamo: da li to onda neminovno znači da će sjutra novinari ( i osobe iz slične profesije ) ostati bez posla ?! 

Evo pitanje za vas!

Da li ste vi baš sigurni ko piše ovaj tekst?!  Gore potpisani, ChatGDP ili zajedno ?!  

Dok se god ne razjasni ovo pitanje, ja ću da koristim prvo lice množine: Mi   

I tako 

Mi, ustvari, hoćemo da kažemo da AI ( “vještačka inteligencija“), je isto tako u stanju da veoma brzo, lako i sa velikom tačnošću napravi bilo čiji psihološki profil; nepristrasno, bez emocija i objektivno, i to sve na bazi ogromne baze podataka, koju ni armija psihologa ne bi bila u stanju da analizira ni za ogroman period vremena. 

U vezi sa tim, mi smatramo da takav “psihološki profil“ osobe treba da bude obavezan uslov za prijem na bilo koji posao, koji je od šireg društvenog značaja, kako kasnije ( kad ta osoba počne da radi ) ne bi bilo velikih iznenađenja.

 Zamislite nekog nastavnika ili sveštenika ( bilo koje vjere ) koji radi sa dječicom, a čiji “profil“ jasno ukazuje na to da je on ( nastavnik ili sveštenik ) pedofil, ili je sklon pedofilstvu.

Nesumnjivo je da bi vi učinili sve što je do vas da takva osoba ne može da radi taj posao: kako sada tako i ubuduće. 

Da smo mi od samog početka imali  “psihološke profile“ Miloševića, Tuđmana, Izetbegovića…, a da ne pričamo o Karadžiću, Mladiću, Šešelju, Vućiću… i raznim drugim ne manje važnim hrvatskim, bosanskim, crnogorskim, kosovskim… i drugim našim “perjanicama”, čije izjave, ponašanje i aktivnosti su nedvosmisleno ukazivali na njihove narcisoidne, suicidalne, sulude, genocidne, bolesne ambicije, i  mnoge druge mračne sociopatske osobine, možda bi situacija u tom dijelu Balkana izgledala sasvim drugačija. Sigurno ne bi imali: 150 hiljada ubijenih i 5 miliona izbjeglica. Da ne pričamo o svim ostalim užasnim i tragičnim posledicama. 

Ali, što se kaže, nećemo se vraćat’ u prošlost.

Tekst se nastavlja poslije oglasa

Politička sadašnjost u Crnoj Gori

Zamislite da imamo “psihološki profil“ premijera Abazovića, koji recimo smatra da svi stanovnici Crne Gore trebaju da budu krajnje “relaksirani“, bez obzira na haotično stanje u državi koju on vodi. To je osoba koja smatra da javna ličnost u svom slobodnom vremenu može da se ponaša i radi potpuno suprotno onome što ta osoba radi i predstavlja u svom radom vremenu; što bi se reklo : do 4 popodne je premijer, a nakon toga  je antipremijer. Pa tako, u svom slobodnom vremenu, on ( tj.Dritan ) može da se druži sa Kavčanima, Škaljarcma, Šarićima, da ide na hodočašće kod Vučića, da sa Kurtijem pije “rujno vino“, da se grli sa Edi Ramom, i da, recimo, ne vidi ništa neuobičajeno kada njegov Rade Milošević ( bivši šef uprave carina i poreza ) nešto “ mulja“ sa cigarima  u svom slobodnom vremenu.  

Isti on smatra da njegovi ministri Damjanović i Kovač – kao privatna lica –  imaju pravo da idu na proslavu kod Dodika, i da zajedno sa Miloradom odlikuju Putina. Zatim, da  – u svečanoj loži – sa “prestolonaslednikom Danilom“, maštaju kako da naprave srpsku državu, koja bi po površini bila 85 % one zadnje Jugoslavije, i koja bi, pored Srbije sa obje cjelovite pokrajine, uključivala i Crnu Goru, i dio Makedonije, veliki dio Bosne, dio Hrvatske, i dio …

Ali, kako kaže prvi čovjek izvršne vlasti  – na svom elementarnom albanskom i još lošijem engleskom – Đast rileks! I dalje nam on poručuje da se relaksirano ponašamo kao da se nalazimo u nekom Wellness Centru, uz opojni miris svijeća i liftovsku muziku. 

Takva krajnje dijametralno suprotna multi politička praktika Abazovića rijetko je zabilježena kod bilo koje političke figure na višem nivou, da ne kažemo na premijerskom nivou. 

Teatar absurda 

Mislimo da taj javni “psihološki profil“ zaslužuju  da imaju i drugi: prof. Krivokapić, Medenica, zatim Mandić, Knežević, Radunović, Vučurović, Milaćić, posebno Koprivica i Martinović, zatim Konatar…, kao i ostali bojovnici sa lijeve i desne strane crnogorske Skupštine – i to bez isključenja.

Što kaže naš narod: Da ste ih birali, takve ne bi mogli sastaviti. Ustvari, tačno je da smo ih mi birali i izabrali. 

Moguće je da bi oni pojedinačno – sa svojim istomišljenicima – mogli da egzistiraju ( kao svojevremeno DPS ), ali u timu – sa ostalima –  oni su kranje tragični; što se već duže vremena, vidi i još više osjeća. Čak i po mirisu.

Možda smo mi i mogli biti pošteđeni krajnjeg primitivizma i vrijeđanja našeg intelekta, da smo blagovremeno znali profile: prof. dr Krivokapića, prof. dr Bratić, prof. dr Mitrovića, prof. dr Olivere Injac, prof. dr Leposavića…

Samo se prisjetite kakav je to bio teatar apsurda.

Dakle, javni “psihološki portret“ bi bio obavezan za sve one koji se spremaju ili koji već  “kroje“ našu sudbinu, sudbinu naše đece, naših prijatelja, drugova, rođaka, komšija, poznanika, građana…

 “Lanac blokova” 

 Prednost blokčejna je u tome što on nije centralizovan i ne podliježe nijednom autoritetu, tako da niko, pa čak i onaj “najglavniji“, ne može da mijenja, prepravlja, koriguje, modifikuje bilo koji kontent koji se nalazi u njegovim “blokovima“. A da bi se izvršio “updejt”, potrebno je da se formira novi blok,  i da se on nadodaje, i niže u tome lancu. Tako se formira “lanac blokova“. 

Negdje ranije smo pisali da bi se blokčejn, kao takav, mogao vrlo uspješno koristiti u izbornom sistemu. Iz istog razloga, mi smo i ovoga puta uvjereni da bi blokčejn bila idealna platforma da se u njoj sačuvaju “psihološki portreti“ svih onih od kojih nam zavisi sudbina.

Sve bi, dakle, bilo na jednom mjestu; psihološki profili Dritanovi i Mandićevi i profili profesora Radulovića, Bečića, Draginje i…

A kad već postoji individualni psihološki portret, onda je veoma lako kreirati i “psihološki portet grupe”, koji ukazuje na to ko s kim i kako može da kohabitira, i to počev od idealne, preko srednje, pa sve do nemoguće kohabitacije.  

I taj “psihološki portet grupe“ treba da bude javan. 

Što bi se reklo – Izvolite, pa birajte!

Spasitelj Crne Gore

Bilo bi od neprocjenjive vrijednosti takođe imati  hronologiju psihološkog portreta Mila Đukanovića – od momenta kad se prvi put javno istakao na konferenciji Saveza komunista Jugoslavije u Beogradu 1987, kao Durov (Svetozar Durutović) pulen, pa dalje preko Gazimestana, Dubrovnika, šahovnice i boljševičkih kartografa, protjerivanje Muslimana, druženja sa Amfilohijem, ljubljenja skuta Miloševiću i raskid sa njim, zatim prijateljstvo sa Deripaskom i Mohamedom Dahlanom … i tako redom  sve do danas. Bio bi to pozamašan “portret“.

Ili, zamislite kakav koloritni portret bi bio Katnićev profil.

Mislimo da posebno treba obratiti pažnju na Spajićev profil, jer se, koliko vidimo, Spajić rađa kao budući “ spasitelj Crne Gore “. 

Skrećemo pažnju na njegov portret, budući da imamo ogromno iskustvo od više od 30 godina sa svim dosadašnjim “spasiteljima Crne Gore“, uključujući i ove zadnje: Prof. dr Krivokpića i dr Abazovića. 

“ U pamet se, Crnogorci ! “ – što bi rekao prof. dr Radulović

Mnogi od sadašnjih “aktera“ ( i sekularnih i nesekularnih ) definitivno ne smiju da se bave poslom kome nijesu dorasli. Jer, nedaleka prošlost vrlo jasno govori o tome kakve sve teške i pogubne posledice po državu i po narod mogu da izazovu njihove aktivnosti. Namjerne ili nenamjerne.

PS

Svaki naš skupštinski predstavnik ima svoj skupštinski mikrofon. Na tom mikrofonu, kao obavezno, treba da visi natpis ( i na latinici i na ćirilici ), na kome piše: “Mnogi ljudi ne znaju šta misle dok ne čuju šta govore“.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register