Gvozdena zavesa i Berlinski zid

Objavljeno: 01.05.2022, 08:32h

Ali, ovo nije rat koji bi nalikovao na ideologizovane ratove „kratkog Dvadesetog veka“. Ovo je tipičan imperijalistički sukob, veoma nalik na Veliki rat.

Author: Vladimir Ilić

Gvozdena zavesa je pala preko Evrope: pruža se preko delova tokova Njemena i Zapadnog Buga, odnosno između Rusije i Litvanije, kao i Belorusije i Poljske. Berlinski zid nije obnovljen: suprotstavljene blokove ne razdvaja ideologija, nego imperijalni interesi. Ukrajinski oligarsi, od kojih neki poseduju privatne parlamentarne političke partije, ne razlikuju se od ruskih. Ukrajinska armija počinje da se sve više razlikuje od ruske, pošto u njoj, uz gladijatore, plaćenike, sve više ginu i rezervisti. Borbe se vode malim jedinicama koje imaju veliku vatrenu moć: na ključnom bojištu, u istočnoj Ukrajini, sučeljene strane angažovale su ono što bi se nekada nazvalo po jednim armijskim korpusom. Nedostaju milioni vojnika iz Prvog svetskog rata; po svemu ostalom, ovo jeste repriza Velikog rata. Postoji Belgija, i postoji kajzer V(ilhelm/ ladimir). I postoji stalni rizik da rat skrene u reprizu Musolinijevog uništavanja Etiopije, ili, čak, u pravcu japanskih iskustava iz poslednjeg meseca Drugog svetskog rata.

Ali, ovo nije rat koji bi nalikovao na ideologizovane ratove „kratkog Dvadesetog veka“. Ovo je tipičan imperijalistički sukob, veoma nalik na Veliki rat. Nedostaju milionske armije. To smanjuje mogućnost produktivne reakcije, osim ako u ratu u većem broju ne počnu da učestvuju i (po definiciji prisilno) mobilisani. Produktivan odnos prema ratu njegovog učesnika koji se ne nada pljački jeste bacanje oružja. Ukoliko oficir primeni sankcije (vojni sud, pretnja streljanjem), uzme se odbačeno oružje i puca se u oficira. Ukoliko na pobunjenu jedinicu krenu kazneni odredi (kao senegalski mitraljesci u Velikom ratu), kreće se na vlastitu prestonicu, pa se ruši vlada (što su učinili nemački mornari) ili sistem (kao što su učinili ruski vojnici, mornari i radnici). Profesionalne armije, kao i njihova polukrvna braća, bili kontrakčiki ili vagnerovci, sposobne su za bonapartizam, ali ne i za revoluciju.

Posle sloma nacizma svaki rat koji nije rat protiv vlastite vlasti znači ne samo produžetak pogibije neprivilegovanih, nego i nastavljanje crnčenja, rmbanja i rintanja, uz preživljavanje na delićima ekstraprofita udeljenog radnicima (ratnicima), a oduzetog kroz nejednaku razmenu zemljama Trećeg sveta. Toma Piketi smanjivanje nejednakosti u 20. veku i ogromno uvećanje srednje klase (do dve petine stanovništva) u razvijenim zemljama vidi kao posledicu svetskih ratova. On zanemaruje uticaj postojanja i razvijanja Sovjetskog Saveza na preraspodelu imovine i prihoda u razvijenom kapitalističkom svetu. Putinova zaostala oligarhijska Rusija ne predstavlja silu koja bi svojim primerom mogla da natera Zapad da smanji vlastite društvene nejednakosti. Novi veliki rat neće doneti ni reformu ni revoluciju, nego će ubrzati demodernizaciju i društveni regres kojem svedočimo već 40 godina.

Nemačka je bila previše velika i jaka za Evropu, a nedovoljno snažna da bi dominirala svetom; to je izazvalo prva dva svetska rata. Sada se, preko leđa ukrajinskog naroda, sukobljavaju supersila koja to prestaje da bude i regionalna sila koja pokušava da se predstavi da je to još uvek. Uveren sam da se vlasnici i moćnici u Nemačkoj i Francuskoj, u Italiji i Španiji, potajno nadaju što bržoj ruskoj pobedi.

Peščanik.net

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register