Otkažite kartu, ostajem

Objavljeno: 13.03.2022, 20:00h

Piše: Elma NURKOVIĆ

Odlaze iz dana u dan, odlaze za nečim “boljim” pravdajući to kao razlog zašto odlaze iz svoje rodne zemlje.  Odlaze, ostavljajući ono sto ne znaju da imaju, ne mareći toliko. Problem je oduvek tu, takozvani odliv mozgova, prostire se tako godinama, ali ko ce stati tome na kraj?

Oduvek je bilo lakše pobjeći od problema, ali da budemo iskreni, ja u našoj zemlji ne vidim problem, vidim prilike, a u mladima ne vidim tu želju da iskoriste to. Lakše je pobjeći, zar ne? Mislite da sami ne možete promijeniti situaciju, mislite da ovde nema prilika, mislite da ako vi ostanete, sami nećete ništa promijeniti. Moram reći, griješite, sve počinje od vas samih, zašto čekati druge misleći da nećete sami promijeniti društvo i rutinski odlazak mladih, zasto? Ako ostaneš, budeš glasan i ustaneš, ti ćeš biti nosioc promjena u ovom društvu, tek kasnije, uvidjećeš da nisi sam. Sada ćeš pomisliti da si mala stvar, ali upamti male stvari čine velike razlike. Aerodromi su puni, čekaju na tebe, pitanje je da li ćeš im se predati, da li ćeš pokleknuti i ostaviti ovo svoje sto imas. Buka sa aerdroma te uznemirava, ostavljaš svoju porodicu, svoje voljene, oči pune suza i odlazak neće ništa promijeniti, ali hoćeš ti, baš ti koji ćeš u tom trenutku razmišljati kako bi trebao požuriti, ali dvije strane u glavi se bore govoreći ako odeš, ovo društvo ostaje isto, a ti, imaćeš visoku platu, visoke standarde života, radićeš iz dana u dan, a ovamo ćeš doći na nekoliko dana, jer ti toliko taj život i dozvoljava, vidjeti svoje i opet ih ostaviti u suzama, a zemlju istu. Razumijem i ja da svi vape za tim visokim platama van naše zemlje, ali onda shvatite da je samo stvar visokih standarda države koje iziskuju te visoke plate i onda na kraju ne vidiš svrhu u tome i shvatiš da si tamo samo jedan stranac više, a ovde, ovde znas ko si, kuda si krenuo, ko i šta te čeka.

“Ovdje vas svako poznaje i voli,

a tamo niko poznati vas neće;

Bolji su svoji i krševi goli

no cvijetna polja kud se tuđin kreće.”

Kada sve posložimo na kraju, zar mir u duši nije najkraća priča o sreći, a tu priču će te vi napisati. To je ono što vam domovina donosi, mir, vaše voljene blizu srca, prilike.

Prilike da se pokrenete, da vi budete taj o kojem će se pričati, jer samo vi to možete, gdje ce te ponosno reći “Otkažite kartu, ostajem!”, ostajem jer znam da imam prilika, jer znam da mogu, jer znam da je ova zemlja ono što želim.

****************

Ovaj esej objavljujemo u okviru konkursa na temu “Otkažite kartu, ostajem”. Svaki pristigli esej objavićemo u ovoj rubrici i prenijeti u izdanjima portala PCNEN na društvenim mrežama. Eseje objavljujemo u autentičnoj formi, s tim što su prethodno lektorisani i uklonjene grube gramatičke i pravopisne greške i propusti. Eseje objavljujemo redosljedom kojim su pristizali. Tri najbolja eseja biće novčano nagrađena.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register