Teško je poverovati u ‘inkluzivni kapitalizam’

Objavljeno: 08.06.2021, 07:34h

Takozvani inkluzivni kapitalizam Klausa Švaba predstavlja „dimnu zavesu“ koja prikriva planove svetske elite koju bi najpametnije bilo nazvati elitom novog feudalizma

Jedan od najpoznatijih autora Carigrada, doktor ekonomskih nauka, predsednik Ruskog ekonomskog društva S. F. Šarapov, Valentin Jurevič Katasonov, pripremio je za štampu novu knjigu. Iz njenog naslova Čitajući Švaba – inkluzivni kapitalizam i veliki reset – otvorena zavera protiv čovečanstva, već je jasno o čemu je reč.

Valentin Jurevič ne samo što u knjizi analizira scenarija koja realizuju svetski globalisti, već i dokazuje njihovu antiljudsku suštinu i opasnost za svetsku i rusku ekonomiju. Upoznajući naše čitaoce sa odlomkom iz knjige, nadamo se da će ona naći svoje odane čitaoce.

Osim publikovanja dela knjige, Carigrad je postavio autoru nekoliko pitanja.

Možete li nam ukratko reći o čemu govori Vaša knjiga?

– Želeo sam da u dostupnoj, razumljivoj formi predstavim čitaocima one misli Klausa Švaba koje su u njegovoj knjizi na svojevrstan način šifrovane, korišćenjem takozvanog „ptičijeg“ jezika. Jedan izdavač me je pitao za savet da li da prevede na ruski jezik knjigu Klausa Švaba „COVID-19, veliki reset“. Odgovorio sam da je veliko pitanje da li je ona potrebna čitalačkoj publici, jer čitaoci nisu pripremljeni za razumevanje takvih tekstova. Zato sam, ako mogu tako da se izrazim, napravio bukvalan prevod[1] nekoliko izabranih mesta iz Klausa Švaba, naravno, izražavam se slikovito. To jest, prosto sam protumačio neke njegove termine i neke njegove teze.

Na primer?

– Jedna od ključnih teza je neophodnost preformatiranja klasičnog kapitalizma u takozvani inkluzivni. Klaus Švab kao da hipnotizuje čitaoca savršeno besmislenim terminima, zato što je inkluzivni kapitalizam svojevrstan oksimoron. Oksimoron je spajanje nespojivih termina i reči. Kapitalizam predstavlja sticanje profita u interesu vlasnika kapitala, to je princip „grabi za sebe“, a inkluzivnost pretpostavlja da kompanija, vlasnički subjekt uzima u obzir interese svih članova društva, svih socijalnih grupa. U suštini, iza ovog oksimorona, eufemizma skriva se zamisao „gospodara novca“, kako ih ja zovem. No, pošto se ovom temom bavim već decenijama, onda, naravno, već shvatam, na osnovu nekih ključnih reči, šta imaju u vidu.

Šta je njihova ideja? Da li je to novi korak u ekonomskoj misli?

– U ovom slučaju „gospodari novca“ žele da postanu gospodari sveta. A njihov plan je odavno razrađen, ne godinama unazad, već vekovima. On se jednostavno dorađuje, precizira. Ne tako davno, u izdanju „Kisloroda“, objavili smo knjigu Herberta Velsa Otvorena zavera (The open conspiracy). U suštini, to je jedna varijanta istog plana – stvaranja novog sveta.

Takvih planova je mnogo. Neki od njih su skriveni, a neki, obrnuto, javni i reklamirani, kao što je knjiga Klausa Švaba. Što se tiče knjige Herberta Velsa, ona je napisana još 1928. godine, ali na ruski jezik, u Sovjetskom Savezu, nije prevedena, ne znam zbog čega. Ona ne pripada žanru fantastike, ni utopije ili antiutopije. Pre svega, ona spada u žanr koji bih nazvao – projektovanje budućnosti.

Pomenuću još jednu knjigu, koja se može naći na policama knjižara, i iz koje, takođe, saznajemo o planu ustrojstva novog sveta u interesu „gospodara novca“. To je knjiga Žaka Atalija Kratka istorija budućnosti. Na ruski jezik je prevedena i izdata 2006. godine; na nju se, takođe, oslanjam. Uopšteno, ništa novo pod Suncem. To je zavera protiv čovečanstva. Ona se pripremala i priprema. I biće pokušaja njene realizacije. Ja bih na taj način ukratko opisao ideju moje knjige.

Najnovije planove zakulisnih vladara ove godine je izneo večiti predsednik Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i nazvao ih „The Great Reset“ („veliki reset“). U ruskom prevodu „Velikaя perezagruzka“. Švab je zajedno sa Teri Miler napisao i objavio knjigu Covid-19: The Great Reset. U njoj se izlažu pomenuti planovi, a ja sam ih sveo na osam osnovnih tačaka.

Jedan od ključnih pojmova „velikog reseta“ je „Inclusive Capitalism“ (inkluzivni kapitalizam). U ruskim sredstvima informisanja nailazimo na bukvalan prevod: „inkluzivni kapitalizam“. Inclusive (engl.) – od glagola „include“ – obuhvatiti, uključiti… Tokom decenija rada na brojnim izvorima, susreo sam različita određenja kapitalizma: „rani“, „kasni“, „zreli“, „monopolistički“, „finansijski“, „industrijski“, „trgovački“, „truli“, „umirući“, „narodni“, „pozni“, „periferni“, „organizovani“, „planski“, itd. Ali sintagma „inkluzivni kapitalizam“ predstavlja novost.

Dimna zavesa od termina

Pojam „inkluzivni kapitalizam“ u opticaj je ušao početkom ove decenije. Po svoj prilici, finansijska kriza 2007-2009. konačno je ubedila zakulisne vladare sveta da postojeći kapitalistički sistem treba podvrgnuti radikalnoj reformi. Prethodni model je sebe u potpunosti iživeo i sledeća svetska kriza mogla bi ugroziti pozicije zakulisnih vladara sveta i onemogućiti njihove dalekosežne planove. Pod „zakulisnim vladarima sveta“ podrazumevam pre svega „gospodare novca“ (glavne akcionare Federalnih rezervi SAD – emitenta svetske valute „dolar“), koji su težili i teže da postanu i „gospodari sveta“.

Nikakvih jasnih, razumljivih, nedvosmislenih definicija „inkluzivnog kapitalizma“ do danas nemamo. Razni političari, filosofi, politikolozi i ekonomisti osvetljavaju različite aspekte ovog socijalno-ekonomskog modela, koji treba da zameni postojeći kapitalizam. A šta predstavlja postojeći kapitalizam? Ukratko ga možemo opisati rečju „ekskluzivni“, što je po smislu suprotno „inkluzivnom“. Exclusive (engl.) u prevodu znači „poseban“, „jedini“, „ekskluzivni“.

Neki, razmišljajući o inkluzivnom kapitalizmu, pre svega pažnju usmeravaju na to da u sistemu „obnovljenog“ kapitalizma neće biti siromašnih. Drugi naglašavaju kako taj model omogućava da svi budu zaposleni, svi će biti uključeni u ekonomsku delatnost. Treći usredsređuju pažnju na aspekte kao što je odgovornost pred budućim pokolenjima, čije interese takođe treba uključiti u tekuću ekonomsku delatnost, pa ishodeći iz pomenutog glavnu pažnju usmeravaju na racionalno (ekonomično) korišćenje resursa i zaštitu okoline.

U mnogobrojnim govorima o inkluzivnom kapitalizmu vidimo bliskost pojma „inkluzivni kapitalizam“ sa pojmovima kao što su: „održivi razvoj“ (sustainable development), „socijalno odgovoran kapitalizam“ (socially responsible capitalism), „demokratski kapitalizam“ (democratic capitalism) itd. Ipak, inkluzivni kapitalizam, kao i svi njemu slični termini, nisu ništa više od verbalne ekvilibristike. Ozbiljni eksperti se kritički odnose prema ovakvim, „istančanim“, novim socijalno-ekonomskim modelima sveta. Neki kritičari ih nazivaju „zabludama“ i „samoobmanama“. Drugi se izražavaju mnogo oštrije, imenujući ih „prevarom“ i „jeftinom propagandom“.

Kako god zvali vuka…

Navešću, kao primer, jednu konferenciju na visokom nivou, koja je održana u Londonu, u maju 2014. godine, i koja je bila posvećena inkluzivnom kapitalizmu. U njenom radu učestvovale su takve VIP persone kao što su generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard, Njegovo kraljevsko visočanstvo princ Čarls, gospođa Lin de Rotšild, bivši predsednik SAD Bil Klinton, lordmer londonskog Sitija, Fiona Vulf. Uzgred, glavni inicijator susreta bila je gospođa Lin de Rotšild, koja je malo pre toga istupila sa inicijativom, ili projektom – „Inclusive Capitalism“. Ruska sredstva informisanja su za taj datum vezala rođenje ovog projekta, nazvavši ga „sveobuhvatnim kapitalizmom“. Osobito je zanimljivo na tom susretu bilo istupanje Kristin Lagard.

I Kristin Lagard, i princ Čarls, i Lin de Rotšild, i drugi VIP učesnici projekta saglasili su se da je Marks bio u pravu. No, on je opisivao kapitalizam koji je postojao pre 150-200 godina. A danas, on može i mora da se iz ekskluzivnog preobrazi u inkluzivni ili sveobuhvatni.

Druga polovina nastupa Kristin Lagard nije donela ništa novo. Sve je to uobičajeno ređanje fraza: o neophodnosti povećane socijalne odgovornosti biznisa, o putevima prevladavanja nepoverenja između biznisa i države, između bogatih i siromašnih, između različitih država, o načinima ubrzavanja ekonomskog rasta u svetu, o izjednačavanju nejednakog nivoa ekonomskog razvoja država i socijalno-imovinskoj polarizaciji unutar nacionalnih ekonomija, itd.

Uskoro će biti sedam godina od tog londonskog sastanka VIP persona. Da li je svetski kapitalizam postao barem malčice manje ekskluzivan i barem malčice više inkluzivan? Ne, sve se nastavlja u skladu sa opštim zakonom kapitalističke akumulacije Karla Marksa. Svake godine eksperti vrše procene koje pokazuju da su bogati postali još bogatiji, a siromašni još siromašniji.

Na primer, u januaru ove godine, uoči početka jubilarnog, pedesetog samita Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, nevladina organizacija Oksfam obnarodovala je svoj poslednji izveštaj o raspodeli bogatstva u svetu. Prema poslednjim podacima, stanje 2.153 milijardera koji žive na planeti Zemlji prevazilazi sumu svih novčanih sredstava koju poseduje 60 odsto stanovništva Zemljinog šara. Saznavši za te cifre, Klaus Švab je pred početak samita dao izjavu: „Kapitalizam je potrebno hitno spasavati, zato je potrebno menjati njegove osnovne principe“.

Izbavljenje od iluzije?

Ako pažljivo analiziramo sve što je rekao Švab povodom novog modela kapitalizma, vidimo, na kraju, da se njegovi predlozi mogu svesti na jedan: potrebno je odreći se maksimalizacije profita. Uostalom, njegovu ideju možemo interpretirati i na drugi način: biznisu sledi spoznaja činjenice da se epoha prirasta kapitala završava, srednja dobit u mnogim granama i na mnogim tržištima stremi nuli; sledi izbavljenje od iluzije, kojom se još uvek hrani značajan deo biznisa.

Vezano za ovo: prisećam se reči Džordža Soroša, koji se pre dve decenije našalio: „Muzika se završila, a oni još uvek plešu“ (povodom nepravilnog ponašanja nekih učesnika na tržištu posle pada berzanskog indeksa NASDAQ). Međutim, još bolje je setiti se Karla Marksa, koji je pre vek i po formulisao zakon tendencije pada profitne stope i koji je rekao da usled rasta tehničke strukture kapitala (to jest, potiskivanja radnika mašinama) stopa profita, na kraju, može pasti na nulu.

Dakle, Švab je rešio da spasi kapitalizam učinivši ga „inkluzivnim“. Kao prvo, profit ne treba više da bude cilj i osnovni orijentir „uspešnosti“ biznisa. Kao drugo, kompanije treba da izlaze u susret potrošačima snižavajući cene i na taj način postepeno će se iskoreniti siromaštvo. I, treće, sledi odbacivanje uobičajenih predstava o tome da korporacije pripadaju akcionarima koji su glavni (ili čak jedini) korisnici aktivnosti kompanija.

U vezi toga, želim da spomenem američku organizaciju „Okrugli sto biznisa“ (Business Roundtable – BRT), koja predstavlja mnoge velike kompanije u SAD. U rukovodećim organima BRT nalaze se: Džef Bezos iz Amazona, Tim Kuk iz Epla, Meri Bara iz Dženeral motorsa i druge poznate figure američkog biznisa, koje zauzimaju prva mesta na listama najbogatijih ljudi Amerike i sveta. Organizacija BRT je prošle godine izjavila da je princip vladavine akcionara zastareo i da se obaveze moraju proširiti na sve zainteresovane strane (radnike kompanije, dobavljače i izvođače, potrošače produkcije, državu). Pomenuta organizacija postavila je sebi cilj da pomaže „ekonomiju, koja služi svim Amerikancima“, a ne samo onima koji poseduju akcije.

Nova formula

Klaus Švab pozdravlja takvu inicijativu i dodaje: „Cilj kompanija je da uvuku sve zainteresovane strane u zajednički i stabilan proces stvaranja vrednosti.“ To jest, svaka firma, kompanija postaje „inkluzivna“. Po njegovom mišljenju, nije država dužna da izgradi inkluzivni kapitalizam, već obrnuto – to treba da učine inkluzivne kompanije. Što se tiče države, ona će postepeno biti obuhvaćena (be included) tim inkluzivnim kompanijama. Jednostavnije govoreći, predlaže se postepena privatizacija države od strane najkrupnijih korporacija.

Na prvi pogled, inicijativa koja dolazi od svetske elite, nazvana „inkluzivni kapitalizam“, izgleda paradoksalno. Nekoliko stoleća trajao je kapitalizam čiji je vladajući princip bio: „Homo homini lupus est“ („Čovek je čoveku vuk“). Tokom života mnogih pokolenja negovani su i rasli vukovi kapitalizma, naviknuti da proždiru slabije predstavnike faune. No, odjednom, neočekivano, vukovi se okupljaju i svečano izjavljuju da će se od sada hraniti travom. Teško je u to poverovati.

Međutim, neki u takvu verziju veruju i zovu inicijativu silnika ovog sveta „revolucijom odozgo“. Teško je poverovati u mogućnost postojanja „inkluzivnog kapitalizma“. Zapravo, inkluzivni kapitalizam predstavlja „dimnu zavesu“ koja prikriva planove svetske elite o modelu sveta i koju treba nazvati postkapitalizam. Njega još možemo imenovati i kao novi feudalizam ili novi robovlasnički poredak. Današnja elita spremna je da se odrekne nataloženih „predrasuda“ i „navika“, kao što su jurnjava za profitom, akumulacija kapitala, zauzimanje monopolskih pozicija na tržištu, itd. Ali se ona ni pod kakvim uslovima neće odreći vlasti. „Veliki reset“ ili „revolucija odozgo“ sprovodi se da bi elita učvrstila svoju vlast.

Zbog nečega sam se setio kratke formule koju često koristim da bih objasnio i opisao proces uništenja SSSR-a: „Partijsko-državna elita zemlje odlučila je da konvertuje svoju vlast u kapital.“ A danas, na globalnom nivou, gledamo obrnutu sliku: „Svetska oligarhija je odlučila da konvertuje svoj kapital radi sticanja apsolutne vlasti u svetu.“

[1] Katasonov ovde misli na doslovni prevod stranog teksta uz koji se često daju podrobna objašnjenja i čiji je osnovni cilj – maksimalno tačno preneti smisao. U takvom prevodu se, najčešće, ne može preneti stil, rima, ritam… izvornog teksta (prim. prev.).

Novi Standard

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply