Patrijarh Porfirije kao najbolji regionalni ambasador

Objavljeno: 05.06.2021, 07:51h

Deluje mi da nam, kako je krenulo, novi ambasador u Hrvatskoj uopšte neće biti potreban.

Piše: Veran Matić

Dovoljan je Patrijarh Porfirije u svojstvu administratora zagrebačko-ljubljanske eparhije. Patrijarhu, na svu sreću, ne treba zeleno svetlo resornog ministra od kojeg zavisi da li nešto podržati, potpisati ili nekome čestitati.

Veliko je pitanje da li bi stroga diplomatska etikecija dozvolila da jedna ovakva Patrijarhova čestitka upućena novom zagrebačkog gradonačelniku Tomislavu Tomaševiću “iscuri” u javnost. Tokom proteklih nekoliko meseci pokazalo se da u nekim stvarima Patrijarh ide ispred vremena i udara standarde svetovnoj vlasti. To se savršeno uklapa u ono o čemu sam pisao u Dnevniku u kojem sam ga, nakon ustoličenj,a imenovao „novotalasnim patrijarhom“.

Patrijarh Porfirije svojim porukama se obraća svim vernicima ali na sadržaj tih poruka najviše reaguju upravo oni delovi društva kojima crkva i vlast nisu preterano bliski. To je posebno umeće koje Patrijarh demonstrira svakim svojim oglašavanjem. Setimo se samo njegove poruke upućene porodici Đorđa Balaševića nakon smrti kantautora koja je emotivno ujedinila bivše jugoslovenske prostore.

Ovo saučešće je usledilo neposredno nakon ustoličenja, kada je bilo isuviše rano za izvođenje zaključaka. Međutim, nakon ovako sročene čestitke novom zagrebačkom gradonačelniku koji je na čelu koalicije „Možemo!“ suvereno pobedio na tamošnjim lokalnim izborima, jasno je da se ne može govoriti o slučajnosti. Priroda pokreta koji je pobedio personifikovana u programu i porukama novog zagrebačkog gradonačelnika Tomaševića u savršenom su dosluhu sa poetikom Džonija Štulića i sarajevskih Indexa, koja je svoje mesto našla u čestitki Patrijarha.

Svojevrsnu predistoriju citata iz popularne muzičke kulture sa ovdašnjih prostora, Patrijarh je demonstrirao kada je još pre četiri godine, kao zagrebačko-ljubljanski mitropolit, objavio knjigu pod naslovom „Zagreb i ja se volimo javno“, parafrazirajući naslov pesme Arsena Dedića “Zagreb i ja se volimo tajno”.

Bitni detalji čestitke, poput korišćenja latinice sa ćiriličnim Patrijarhovim potpisom, svedoče da ništa nije bilo prepušteno slučaju i da se na sve pazilo. Zato i ne čude reakcije na društvenim mrežama koje su nakon takvog čina otvorile debatu o ovom gestu, glorifikujući Patrijarhovu regionalnu pomiriteljsku ulogu, kao i potencijale Pravoslavne crkve koja je prepuna učenih ljudi koji bi konačno mogli da isplivaju u prvi plan konstruktivnom ulogom u teškim vremenima. Liderstvo Partijarha Porfirija bi u tome moglo da odigra ključnu ulogu.

Nastavićemo da osluškujemo Patrijarhove poruke, koji se razumljivo kloni ovdašnje dnevne politike koja ume da potroši bez vidljivog rezultata. Visoko postavljeni standardi obavezuju. Sa druge strane, Patrijarh stvara svojevrsnu „galeriju slavnih“ citranih autora. Arsen, Džoni, Indexi….ko je sledeći?

Ako nastavi ovako, još malo pa ću početi da verujem da su čuda moguća. To je Srpska pravoslavna crkva leta gospodnjeg 2021. Krstim se desnom i levom.

Javniservis.net

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply