U Srbiji će biti vakcina za bacanje. Bukvalno.

Objavljeno: 29.03.2021, 12:40h

Autor: Igor Todorović

Srbija je prva u Evropi i sedma u svetu po stopi pune vakcinacije! Ali sudeći po poslednjim potezima vlasti, došlo je do zastoja. Nakon svih čuda koja smo videli poslednjih nekoliko decenija, došao je red na pelcturizam. Kontradiktorne izjave i postupci od početka epidemije, pogotovo ono što je dolazilo iz kriznog štaba, izazvali su sumnju u narodu i otvorili prostor teoretičarima zavere. Pritom su troškovi uvoza vakcina nepoznati. Pitanje je da li će se potražnja za vakcinacijom oporaviti.

Na najpopularnijem izletištu Adi Ciganliji i centralnim beogradskim ulicama se proteklog vikenda na svakom koraku mogao čuti makedonski, kao i drugi balkanski jezici i narečja. Vakcinisalo se 22.000 stranaca, što je verovatno jedinstven slučaj na svetu. Solidarnost u regionu? Kako je došlo do toga?

Vlada Srbije i Ministarstvo zdravlja su poziciju na globalnoj tabeli nedavno iskoristili za kampanju Uzdravlje! U jednom spotu možemo videti boksera kako stavlja masku iako je pobedio protivnika koji personifikuje kovid 19. U drugom su, pored novih bolnica, nedavno postavljeni kontroverzni spomenik srednjovekovnom vladaru Stefanu Nemanji kod zgrade nekadašnje glavne železničke stanice u Beogradu, kao i novi, unakrsni pešački prelaz u centru koji podseća na onaj u Šibuji u Tokiju.

U svakom slučaju, poruka je pobednička. Jedan kratak kadar je sa predsednikom Aleksandrom Vučićem pored novih respiratora. On je, pogotovo u prvoj fazi krize, lično predavao medicinsku opremu bolnicama po Srbiji.

Malo je reći da je poslednja kampanja promašila temu, osim što se gotovo stidljivo pominju vakcinacija i preporuke o merama zaštite od zaraze. Inače, ova zemlja se odlično kotira i po broju datih doza vakcine po glavi stanovnika: deseta je na svetu.

Prijavljivanje za vakcinaciju je počelo u prvoj polovini januara i za nešto više od nedelju dana broj je stigao do 430.000. Tri i po meseca kasnije, broj potpuno vakcinisanih se približava milionu, a dato je skoro 2,4 miliona doza.

Punktovi bi mogli da ostanu prazni

Iz računice koju je 15. marta otkrio direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović, videlo se da interesovanje jenjava. Po Blumbergovim podacima, klizni sedmodnevni prosek broja vakcina datih svakog dana u Srbiji spustio se 28. marta na samo 12.231, a išao je skoro do 80.000. Na platformi Our World in Data stoji da se 26. marta stropoštao na najniži nivo od 9. februara.

Izvor: Bloomberg Vaccine Tracker

Koja ironija! A pola sveta očajava bez vakcina, stotine hiljada ljudi umire ili ostaje s teškim posledicama od zaraze koronom, dok većina Evrope napreduje puževim korakom i suočava se s kašnjenjem isporuka cepiva. Vučić je 6. marta iskoristio svoju dramatičnu konferenciju za štampu, posvećenu borbi protiv mafije, i da pozove ljude da se prijave.

“Molim vas kao boga”, rekao je više puta, posebno se obraćajući starijim generacijama. Naveo je da je Srbija naručila ukupno 14,2 miliona cepiva, a da se u aprilu očekuje milion i po doza. Kasnije je naručeno još par miliona. To je bio prvi put da je neko iz države nagovestio da nešto nije u redu, a zvanično i dalje nema zabrinutosti da kampanja vakcinacije škripi. S druge strane, gorepomenuta politička kampanja ostaje norma, ali iz neke druge stvarnosti.

Promena u glasu

Predstavnici vlade o su o toku inokulacije uglavnom govorili u superlativima, uključujući čestitke samima sebi na tobože odličnom odzivu. Tek odnedavno se pojedini zvaničnici, na primer ministar zdravlja Zlatibor Lončar, s većom ozbiljnošću obraćaju narodu i preporučuju vakcinaciju. Kad smo kod njega, između ostalog je poznat po izjavama pre početka krize da je korona virus “dosta slabiji od sezonskog gripa” i da Srbija može sama da razvije vakcinu.

Vučić je takođe naglasio da su stope u siromašnijim krajevima uglavnom jako niske, ali je propustio da navede koliko su ljudima u unutrašnjosti cepiva uopšte bila dostupna. Čak je nagovestio da bi mogao da ode da se vakciniše u malu Žagubicu ili Merošinu da bi dao primer, mada je od početka godine nekoliko puta rekao da će da primi cepivo, pa se to nije desilo.

Na konferenciji je bila očigledna promena predsednikovog nastupa, jer je mesecima pre toga slabo govorio o zarazi. Masku ne stavlja gotovo nikad, ako izuzmemo susrete s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, nedavnu posetu Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima i dočeke stranih zvaničnika.

Počelo je s gužvama i preskakanjem reda

Početak masovnog pelcovanja nije prošao ni bez drugih kikseva. Nije bilo jasnog plana o prioritetnim grupama i situacija se menjala u hodu. Dok je potražnja još bila jaka, tražila se veza za inokulaciju preko reda. Na Beogradskom sajmu, najvećem punktu za vakcinaciju, građani su nekoliko dana primani i bez prijave, pa je došlo do gužvi, što je povećalo rizik od zaražavanja. Očevici kažu da je praksa obustavljena istog dana kada su videli da pristižu desetine autobusa sa zaposlenima u javnim službama i preduzećima.

Domaći i mediji iz regiona preneli su da je bilo slučajeva da stanovnici Severne Makedonije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine uspeju da se prijave i da prime vakcinu u Srbiji, iako to nije bilo predviđeno.

E-uprava je tek pre nekoliko dana građanima omogućila da, ukoliko su propustili termin, zakažu novi uz obrazloženje.

Ali situacija se potpuno promenila i medicinske ekipe sada posećuju mala mesta, idu čak i kod ljudi koji ne mogu da se kreću i u izolovana sela, pa vakcinišu ljude bez prethodne prijave i čekanja. Tako se ispostavilo da je jedan golemi izazov zapravo doveo do smanjenja nejednakosti. Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović rekla je da su timovi obišli brojna neformalna naselja. “Nismo zaboravili ni beskućnike”, istakla je.

Slaba vajda od marketinga

Umesto što su snimile spotove da ponovo proglase izmišljenu pobedu nad kovidom 19, državne i zdravstvene institucije su odavno morale da krenu da informišu javnost o svemu što se tiče vakcina i da omoguće otvorenu debatu medicinskih stručnjaka, uz učešće zainteresovanih građana.

U 21. veku skoro svako na Balkanu ima pristup internetu i društvenim mrežama, ili barem televiziji i žutoj štampi. Tako i ciljanim dezinformacijama. A onda se desi da ima ovakvo ili onakvo mišljenje o pitanjima u koja se obično razumeju samo ekspertkinje i eksperti.

Kad je već tako, ljudi na kojima je najveća odgovornost u zemlji mogli su mnogo ranije da podstaknu informisanje o mogućim reakcijama na cepivo. I o tome kada se vakcinacija preporučuje posle preležanog kovida i koja zdravstvena stanja to onemogućavaju.

Marketing sam po sebi neće pomoći, jer je lažnih vesti hiljadu puta više od spotova s nasmejanim pacijentima. Nije dovoljno govoreno o tome da posle vakcinisanja treba vremena da se izgradi imunitet, što je verovatno doprinelo još jednom apsurdu – u bolnicama nema mesta, a u njima je i mnogo vakcinisanih. Odličan argument za one koji plaše ljude da su vakcine beskorisne ili, još gore, da se od njih dobija kovid.

Inače, zvanični dnevni broj novozaraženih nije bio ispod 1.300 od početka novembra, a poslednjih par nedelja 5.000 i preti da dostigne pik od 7.999, zabeležen 1. decembra. Bolnice su prepune i neki ljudi s lakšom upalom pluća ne dobijaju mesto.

Tolerisani su mnogi javni skupovi, čak i koncerti, a moguće je da se virus drastično širio na skijalištima. Na Trgu Republike je 20. marta čak organizovan protest protiv mera za zaštitu od širenja korone, gde je bilo antimaskera i zagovornika nevakcinisanja, ali i propagande protiv izbeglica i uvođenja istopolne zajednice. Demonstracije su završene bizarnim kolom oko istog onog Stefana Nemanje.

U svakodnevnim razgovorima nije neobično čuti glasine da neka vakcina izaziva sterilitet, pa čak i priče ravne drugorazrednim polunaučnofantastičnim filmovima. U jednoj od dominantnih mantri, čak i predstavnici najviše vlasti namiču brojeve potrebne za kolektivni imunitet tako što sabiraju vakcinisane i one što su preboleli koronu. Narodski, babe i žabe. Kako objašnjava epidemiolog Zoran Radovanović, dužina zaštite posle preležane bolesti je ograničenog trajanja. Osim toga, oni koji su već imali kovid se takođe pelcuju.

Moguće je da je stopa zaražavanja konstantno visoka i usled prodora britanskog soja i preteranog opuštanja usled osećaja da s vakcinacijom postaje bezbednije. Još nismo dogurali ni do 15 procenata stanovništva sa obe doze, a treba računati i na period koji treba da prođe posle druge da imunitet zaista ojača.

Debatovanje s dezinformatorima

Na opštu skepsu uticaj ima i prisustvo antivaksera i teoretičara zavere na najgledanijim programima i u tabloidima, pored toga što se država od njih ne ograđuje. Pritom nije poznato da je neki lekar kažnjen zbog širenja dezinformacija. Ne pomaže ni što se nastavlja objavljivanje sumnjivih zvaničnih brojeva umrlih, slučajeva zaraze i testiranih, povrh velikog nepoverenja u vladu zbog održavanja ili tolerisanja niza nominalno nedozvoljenih skupova i drugih protivrečnih postupaka.

Jedna od najpopularnijih ličnosti u Srbiji je Branimir Nestorović, pulmolog i univerzitetski profesor. Bio je viđen član kriznog štaba dok ga krajem oktobra nije napustio. On uporno relativizuje snagu pandemije, pouzdanost testova i vakcina, za šta ga je udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida prijavilo Lekarskoj komori Srbije. Neki pacijenti iz njegove privatne ordinacije kažu da čak obeshrabruje nošenje maski.

Srećna okolnost usled slabe zainteresovanosti za vakcinisanje jeste što je ogroman broj ljudi samo zbunjen ili uplašen, a ne odlučno protiv, ali to ćemo zasigurno znati samo ukoliko ipak bude ozbiljnog zdravstvenog prosvećivanja. Što se tiče opšteg (ne)poverenja, posebno zabrinjava oklevanje zdravstvenih radnika.

Planetarni vetrovi

Srbija raspolaže sa čak četiri vakcine i po tom kriterijumu zaostaje jedino za Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Mađarskom, koji imaju po pet. Stanovnici Srbije mogu da biraju između kineskog Sinofarma, ruskog cepiva sputnjik V i vakcina Astra Zeneke i Oksforda ili Fajzera i Bajonteka.

Pokazalo se da su za povoljnu poziciju zaslužni direktni pregovori s proizvođačima – i državama. Iz programa Kovaks još nije stigla nijedna vakcina.

Međutim, informacije o cenama i postupku nabavke su apsolutno skrivene, kao što je, uostalom, bilo i sa respiratorima i drugom opremom i izgradnjom bolnica. Uzgred, i sa spomenikom sa početka ovog članka. To je pobudilo sumnje da će Rusija, Kina, Velika Britanija, Sjedinjene Države, pa možda i Indija dobiti neke ustupke na političkom i privrednom planu i tako proširiti uticaj u Srbiji. Iz primera rata oko vakcina između Velike Britanije i Evropske unije, kao i razjedinjenosti 27-članog trgovinskog bloka po tom pitanju, lako se vidi da su cepiva trenutno jedan od najvažnijih geopolitičkih aduta.

Na tom tragu, vlast u Srbiji se u javnosti hvali pregovorima sa Rusijom, Kinom i UAE o počinjanju proizvodnje vakcina na svojoj teritoriji, nakon što je nekad čuveni beogradski institut Torlak spao na niske grane.

Dalje, Vučić je izjavio, povodom najava da EU u takozvanim kovid pasošima neće priznavati cepiva koja nisu odobrena kod nje, da će primiti kinesku vakcinu.

Geopolitika u malom

Slika sa globalne scene polako se preliva i na odnose u regionu Zapadnog Balkana. Srbija je Severnoj Makedoniji donirala 4.680 Fajzerovih vakcina, Crnoj Gori 2.000 doza sputnjika V, a Federaciji BiH 10.000 cepiva koje je proizvela britanska Astra Zeneka. Taj entitet će preko vlade u Beogradu dobiti i 15.000 doza indijske vakcine. Srbija je – odvojeno – Republici Srpskoj obezbedila 2.000 cepiva sputnjik V.

Nažalost, u BiH je donacija izazvala kontroverze, a da stvar bude gora, u FBiH je privremeno obustavljena inokulacija proizvodom kompanije Astra Zeneka. Srbija na Kosovu sprovodi vakcinaciju stanovništva u okviru svog zdravstvenog sistema, dok vlada u Prištini još nije dobila nikakva cepiva. Kratko pre nego što je ponovo postao predsednik vlade, lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti požurio je da se izjasni da ne bi prihvatio donaciju od Srbije, čak ni američko-nemačkih vakcina.

U javnosti su isprva mogle da se čuju i kritike zbog vladinog gesta, jer je tada u Srbiji još uvek relativno mnogo ljudi bilo u redu za vakcinisanje. A onda se na novom punktu za studente u Kragujevcu dva dana niko nije pojavio.

U međuvremenu su se u Srbiji vakcinisali i svi zaposleni u Ustavnom sudu BiH i više od sto makedonskih novinara, a Privredna komora Srbije je omogućila isto poslovnim ljudima iz ostalih zemalja Zapadnog Balkana. Kosovska komora je odlučila da se ne odazove.

Na red za pelcovanje su došli stranci s boravištem i migranti. Ovog vikenda su se u glavni grad slile hiljade ljudi iz BiH, sa Kosova, iz Crne Gore, Hrvatske, Albanije i Severne Makedonije da iskoriste neverovatnu priliku. Neki ovdašnji zvaničnici nisu zaboravili da se slikaju.

Jedan od faktora je što tovaru Astra Zenekinih vakcina rok ističe 29. marta. Takve peripetije su zabeležene, na primer, i u Kanadi i Južnoafričkoj Republici. Ovako postoji opasnost da i druga cepiva propadnu.

Ujedinjeni protiv kovida su skrenuli pažnju na rizike od zaraze zbog dolaska stranih državljana i gužvi na punktovima. Predložili su da se cepiva doniraju zemljama iz regiona i da se iscrpljenim zdravstvenim radnicima i radnicama tako omogući predah.

Bilo kako bilo, biće dobro ako se vakcine upotrebe, pogotovo za zdravstvene radnike i starije ljude. Ostaje samo pitanje da li će zbog okršaja između EU i Britanije oko Astra Zeneke, koji nesumnjivo ima političku komponentu, njenim cepivima opet isteći rok. Da li će zemlje s manje sreće u nabavci ipak odlučiti da se zahvale i ne prime takav poklon ili kupovinu od Srbije? Da li je paradoks ili opet ironija, istovremeno bi se ugrozili odnosi između naših republika i svi bi bili na gubitku.

*Autor je novinar koji se specijalizovan za finansije i energetiku na globalnom nivou. Jednako široko prati balkanske teme, s naglaskom na tranziciju i prevazilaženje posljedica rata, migracije i emancipaciju. Uređuje i prevodi. Učestvovao je u umjetničkim i humanitarnim projektima.

Tekst je nastao u sklopu trećeg izdanja “Priča iz regije” kojeg provode makedonska Res Publica i Institut za komunikacijske studije iz Skoplja, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Hrvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Ne Davimo Beograd), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), I Grčke (Macropolis), u okviru projekta “Poveži točke: poboljšane politike kroz građansko učešće” uz podršku britanske ambasade u Skoplju.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply