Migranti, dobro došli!

Objavljeno: 02.11.2020, 07:27h

Homo sapiensi, koji su danas spremni da žive na ulici i pod vedrim nebom, da rizikuju batine i goli život, i da marljivo rade poslove koje mi ne želimo da radimo, sve to u potrazi za boljim životom za sebe i svoju decu – verovatno predstavljaju onaj najhrabriji i najvredniji udeo u stanovništvu planete.

Piše: Aleksej Kišjuhas

Albert Ajnštajn, Endru Karnegi, Džozef Pulicer, Enriko Fermi, Levi Štraus, Nikola Tesla, Arnold Švarceneger, Vlade Divac, Melanija Tramp – šta je zajedničko ovim ljudima?

Svi su oni bili migranti. Iz, redom, Nemačke, Škotske, Ugarske, Italije, Bavarske, Austrougarske, Austrije i SFR Jugoslavije, a u Sjedinjene Američke Države.

I svi su unapredili američko društvo i svet naukom, preduzetništvom, medijima, kulturom i sportom, pa i bračnim drugovanjem sa Donaldom Trampom. A ukoliko mislimo da je u pitanju davno prošlo vreme, razmislimo dvaput.

Jer, upravo migranti suvereno vladaju savremenim informacionim tehnologijama i tim nekim inovacijama.

Migrant je i tvorac pretraživača i kompanije Gugl – Sergej Mihajlovič Brin. Koji je sa porodicom emigrirao iz Sovjetskog Saveza prvo u Beč i Pariz, a zatim i u Ameriku, bežeći od verskih progona i antisemitizma.

Danas je Brin sedma najbogatija osoba na svetu.

I aktuelni generalni izvršni direktor (CEO) Gugla, Sundar Pičaj, isto je migrant iz Indije. Upravo je on kreirao i/ili nadgledao razvoj softvera kao što su Gmail, Google Chrome, Google Drive i Google Maps.

I tvorci i osnivači YouTube, Stiv Čen i Džaved Karim, takođe su migranti, Čen iz Tajvana, a Karim iz Istočne Nemačke, dok mu je otac rodom iz Bangladeša.

Tvorac pretraživača Yahoo!, Džeri Jang, isto je migrant iz Tajvana, i kada je 1978. došao u Ameriku znao je samo jednu reč engleskog jezika („shoe“). Ilon Mask, osnivač PejPala i Tesle, rodio se u Južnoj Africi, migrirao je u Kanadu, pa u Sjedinjene Države. I danas je peta najbogatija osoba na svetu.

Osnivač i kreator aplikacije WhatsApp, Jan Kum, migrirao je iz Ukrajine 1992. godine.

Prvo je čistio podove u dragstoru, a danas je 62. najbogatija osoba u Americi. A najbogatija osoba na planeti danas, biznismen Karlos Slim, sin je migranta iz Libana koji je bio došao u Meksiko.

Zatim, američki državni sekretari Henri Kisindžer i Medlin Olbrajt migranti su iz Nemačke i Čehoslovačke.

Kenedijevi su bili migranti iz Irske, roditelji Dvajta Ajzenhauera migranti iz Nemačke, a otac Baraka Obame rodio se u Keniji.

Uz Jozefa Pulicera, migranti su i medijski radnici poput Ruperta Mardoka (Australija), Arijane Hafington (Grčka), Kristijan Amanpur (Iran) i Farida Zakarije (Indija). Migranti u Ameriku su i muzičari poput Nila Janga (Kanada), Karlosa Santane (Meksiko), Edija Van Halena (Holandija), Larsa Ulriha (Danska), Glorije Estefan (Kuba), Rijane (Barbados), Džastina Bibera (Kanada) i Rite Ore (Jugoslavija).

Jedan od najvećih kompozitora u američkoj istoriji, Irving Berlin, migrirao je iz Rusije. Migranti u Americi su i Odri Hepbern (Belgija), Jul Briner (Sovjetski Savez), Elizabet Tejlor (Engleska), Brus Vilis (Nemačka), Džim Keri (Kanada), Antonio Banderas (Španija), Endi Garsija (Kuba), Pamela Anderson (Kanada), Selma Hajek (Meksiko), Penelope Kruz (Španija), Lijam Nison (Severna Irska), Šarliz Teron (Južna Afrika), Mila Kunis (Ukrajina), Natali Portman (Izrael) i nebrojeni holivudski drugi.

I svi su se oni propatili sa radnim vizama, dozvolama i državljanstvima. O migrantima u globalnom sportu ne vredi ni trošiti karaktere. A ukoliko bismo ovde prebrojavali i decu migranata, spisak bi bio gotovo beskrajan.

Jednostavno, skoro čitava nauka i tehnologija u 20. veku, pa i Google, Yahoo, YouTube, PayPal i WhatsApp na prelazu vekova, te globalna popularna muzika, film i sport, bili bi doslovno nemogući bez – migranata.

I sve to uopšte nije slučajno, naprotiv. Naime, migracije se mogu posmatrati i kao svojevrsni prirodni eksperiment iz veštačke selekcije.

Evo i kako.

Zamislimo da možemo da podelimo stanovništvo u nekoj zemlji na dve grupe.

Prvu grupu, u proseku, čine oni ljudi koji su najmlađi, najzdraviji, najodvažniji, najskloniji riziku, najmarljiviji, najambiciozniji, najinovativniji i najkreativniji pojedinci.

Drugu grupu čine svi ostali.

I, zamislimo da onda naprosto premestimo ili presadimo ovu prvu grupu najtalentovanijih u neku skroz drugu zemlju, dok ova druga grupa običnih ostaje u svojoj zemlji rođenja.

Ona zemlja u koju smo presadili tu prvu grupu ambicioznih, odvažnih i kreativnih individua će sigurno napredovati, dok će ova koju napuštaju zaostajati, zar ne?

Ne treba mnogo da zamišljamo, jer upravo ovakvu veštačku selekciju ili selektivnu transplantaciju predstavljaju – migracije.

Velika migrantska populacija u nekoj zemlji zato je ogromna dobit za tu zemlju.

Najbolji primer za ovo su Sjedinjene Američke Države kao paradigma tog prirodnog eksperimenta, pošto su iste tokom par stoleća i stvarali isključivo odvažni i ambiciozni migranti.

I zato ne samo što populacija migranata u društvu ne predstavlja problem i opasnost, već upravo suprotno – migranti su izuzetna prednost za svaku državu i društvo.

Što pokazuju i brojevi.

Na primer, čak jedna trećina svih američkih dobitnika Nobelove nagrade nije rođena u Americi, i više od polovine američkih Nobelovaca ili su migranti ili deca migranata.

Nimalo neobično.

Naučna istraživanja koja osvajaju Nobela zahtevaju iste one osobine koje mahom odlikuju upravo migrante – odvažnost, sklonost preuzimanju rizika, izuzetnu marljivost i spremnost na naporan rad, ambicioznost, inovativnost i kreativnost.

Ili, za 118 godina Njujorške filharmonije (1891-2009), glavni dirigenti iste tokom samo 12 godina nisu bili – migranti.

Naprosto, migranti u nesrazmernom broju doprinose (američkoj) umetnosti, filmu, muzici i sportu, a posebno u najsvežijim i tekućim inovacijama ili u sektoru informacionih tehnologija.

A posledice ovog demografskog eksperimenta ili migratorne transplantacije najvećih umova i inovatora, tih raznih Ajnštajna, Tesli i Ilona Maskova, podjednako važe i za populaciju onih običnih radnika.

Dakle, lekara, medicinskih sestara, socijalnih radnika, pa i automehaničara, keramičara i zavarivača.

Radnici koji su se bili odvažili da migriraju u zemlju i društvo sa drugim jezikom i kulturom, u proseku, moraju biti ambiciozniji, odvažniji, skloniji riziku i napornom radu od onih koji ipak radije ostaju u svojoj skaradnoj zemlji.

I njihove ličnosti, ambicije, ponašanje, pa i njihova genetika, van svake sumnje doprinose društvu u koje su migrirali.

Mnogo je priče o zlom i naopakom odlivu mozgova i radne snage iz Srbije, ali je zanimljivo da ovdašnji mozak ne može da ukapira tu prostu stvar da usput prisustvujemo i svojevrsnom – prilivu mozgova i radne snage, odnosno prilivu migranata koji dolaze u našu zemlju.

A koliko potencijalnih naučnika, lekara, stručnjaka ili pak nobelovaca među migrantima i njihovom decom propuštamo, time što ih komotno i rasistoidno puštamo na put u pravcu Zapadne Evrope?

I zato, ne samo što treba odlučno sprečiti nasilje rasističkih hordi raznih Narodnih patrola i ostalih bledolikih građana u narajcanom strahu od migranata, već valja otići i korak dalje.

Umesto što migrante iz Sirije, Avganistana, Iraka, Jemena, Libije, Palestine itd. zatvaramo u kolektivne centre i sklanjamo od naših očiju dok ilegalno ne prebegnu u srećnija društva Zapadne Evrope – treba im ponuditi mogućnost da ostanu, rade i stvaraju u Republici Srbiji.

Uostalom, gde se dede tradicionalno srpsko gostoprimstvo?

Čak i nezavisno od ove izmišljene tradicije, od moralnih imperativa, pa i od refleksivne činjenice da su mnogi naši građani takođe bili i izbeglice i gastarbajteri, od Nikole Tesle u Njujorku do Petra Petrovića u Veterniku ili Klagenfurtu, i gde su svojim znanjem, veštinama i radom doprinosili drugim državama, u pitanju je i krajnje pragmatična politika.

Jer ljudi, Homo sapiensi, koji su danas spremni da žive na ulici i pod vedrim nebom, da rizikuju batine i goli život, i da marljivo rade poslove koje mi ne želimo da radimo, sve to u potrazi za boljim životom za sebe i svoju decu – verovatno predstavljaju onaj najhrabriji i najvredniji udeo u stanovništvu planete.

Migranti danas čine 30% stanovništva Australije, 21% stanovništva Kanade, 20% stanovništva Švedske i Austrije, 17% stanovnika Irske i 16% stanovnika Nemačke.

I sve su to najbogatija i najsrećnija društva na planeti, za razliku od npr. Avganistana (0,4% migranata), Severne Koreje (0,2%), Nigerije (0,6%), Egipta (0,5%) ili Bosne i Hercegovine (1%).

Najveličanstveniji gradovi današnjice, Njujork, Pariz, London, Berlin ili Singapur, danas su gradovi sa ogromnim migrantskim populacijama (čak 36% stanovnika Njujorka nisu rođeni u Americi), i upravo to ove gradove čini vibrantnim i atraktivnim.

Naprosto, migranti unapređuju postojeću kulturu, uvode nove ideje i običaje, mode i kuhinje. Oni unapređuju privredu svojim radom i preduzetništvom, i još plaćaju poreze ukoliko ostaju u zemlji.

Migranti čine svet povezanijim, a lokalno stanovništvo kosmopolitskim, otvorenim, ili manje zatucanim i zagledanim u sopstveni pupak.

Najzad, osobe u potrazi za životom u novom okruženju samo žele bolje živote za sebe i svoje porodice, baš kao što su to ljudi činili hiljadama i hiljadama godina.

Omogućiti im da to zaista i ostvare znači da stvaramo svet boljim mestom za život za sve, pa i za nas same i naše društvo. I zato: migranti, ostajte ovde, dobrošli ste.

Danas

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register