Sinjajevina između poligona i pašnjaka

Objavljeno: 01.11.2020, 07:22h

Crnogorsku planinu Sinjajevinu mještani ovisni o njoj ekonomski već tjednima brane vlastitim tijelima. Dok podrška stiže od očekivanih saveznika, vlasti pribjegavaju uobičajenim i destruktivnim spinovima.

Autorka: Iskra Krstić     

Katunjani (pastiri) i aktivisti već drugu nedelju čuvaju stražu na Sinjajevini, fizički sprečavajući crnogorsku vojsku da na lokaciji Savina voda održi artiljerijsku vežbu. Okupljeni na zimski mrzloj visoravni poručuju: “Mi svoju planinu ne damo. A vi, koji bi da nam je ubijete, da li znate šta radite? Gdje vam je razum?” Suočena sa malobrojnijim, ali upornim “neprijateljem”, vojska je gađanje minobacačima na privremeno odložila na neodređeno – na mesec, ili godinu dana, “dok se ne steknu uslovi”.

Otpor najavljenoj militarizaciji drugog po veličini pašnjaka u Evropi traje već tri godine, a intenziviran je sredinom oktobra, kada su se lokalni stočari požalili na naređenje Ministarstva odbrane da se povuku sa planine. Podsetimo,Vlada Crne Gore je prošle godine u svrhe vojnog poligona odredila 7.5 hiljada hektara koji pripadaju opštinama Šavnik, Kolašin i Mojkovac, u obodnoj zoni predela predloženog za Natura 2000 područje i park prirode.

Iz Ministarstva odbrane tvrde da su pogodnu lokaciju u državnom vlasništvu tražili godinama, te da vežbe neće ugroziti ni životnu sredinu niti poljoprivredne aktivnosti. Od građana se zahteva da vojsku prepoznaju kao garant sigurnosti od spoljnih neprijatelja i mirnodopskih nepogoda, te strateškog partnera, koji će unaprediti lokalnu saobraćajnu infrastrukturu, čineći planinu dostupnijom.

Ekološki aktivisti i meštani, naprotiv, upućuju na to da vojska ne raspolaže baš nikakvim dokazima da artiljerijske vežbe ne bi naškodile životnoj sredini. Zakon o procjeni uticaja na životnu sredinu, na nesreću, ne zahteva da studije uticaja prate projekte namenjene odbrani. Oficiri obećavaju da će se uraditi procena uticaja, ali tek naknadno, kada prirodi možda bude nanesena nepopravljiva šteta. Čak i tada će biti teško proceniti njene razmere na poroznom kraškom terenu “sa koga voda beži” u neispitanim šemama, upozoravaju gorštaci.

Koliko vojska razumije građane?

Držanje predstavnika Ministarstva odbrane je za aktiviste i meštane neshvatljivo, pa i donekle uvredljivo, kao opetovani pokušaj da se vojnim aktivnostima da prioritet u odnosu na životvornu svakodnevicu. Tvrdnja vojske da je zaštitnik od spoljnog neprijatelja zvuči, pritom, pomalo nerealistično u kontekstu činjenice da je crnogorska vojska malobrojna i slabo opremljena; a to što je Crna Gora članica NATO-a usmerena na pridruživanje Evropskoj uniji podstiče građane da se zapitaju ko bi je to uopšte napao, i da li se to od stočara zapravo očekuje da se Sinjajevine odreknu zarad treninga vojnika za misije poput onih u Avganistanu.

Građani su se osećali više ekonomski, nego vojno ugroženi i pre nego što je BDP u drugom kvartalu ove godine pao za rekordnih 20%, javni dug skočio na preko 90% BDP-a i počelo da se šuška o mogućnosti državnog bankrota. Po svežim istraživanjima svaka treća porodica sa decom trenutno ne može da priušti kupovinu nove odeće. U kontekstu saznanja o zaoštravanju ekonomske krize i klimatskih promena deluje skoro nadrealno plan da se pašnjak od koga već zavisi 20.000 ljudi, i koji bi, bar hipotetički, mogao da hrani Crnu Goru zaspe bilo kojim tipom hemijskih sredstava, ma koliko vojska tvrdila da “TNT skoro u potpunosti isparava”.

Vlasti i vojska su već ispoljili zavidan stepen neupoznatosti sa konkretnim terenom i doprineli rastu nepoverenja meštana kada su prošle godine najavili sadnju čak 100.000 mladih borova i smrče. Domet obaveštenosti i senzibilnosti idejnih tvoraca takvog greenwashinga postao je tema podsmeha kada se prvih tri hiljade posađenih četinara, pogrešno izabranih sorti i nesrećno izabrane vetrovite lokacije – očekivano – osušilo.

Ove godine su katunjane zaprepastili i “kreativnošću” tajminga za naprečac i haotično najavljenu vojnu vežbu. “Pa ne mogu ljudi samo da se spakuju u dvije torbe pletivače i da odu od kuće istog dana! Za neupućene: život na katunu nije produženi ljetnji odmor”, objavila je na društvenim mrežama Sonja Dragović, urbana teoretičarka poreklom sa Sinjajevine. Dragović je objasnila da su planinske kolibe trenutno pune kaca i mešina sira i skorupa, sakupljanih čitavog leta, koji ne sme da se prenosi u sela prerano, jer će se pokvariti: “A ne smije da se pokvari, treba da se (najvećim dijelom) proda, da bi porodica imala od čega da preživi zimu. Stočari koji drže ovce i koze u ovom periodu dogovaraju i čekaju otkup jagnjadi i jaradi, koji mora da se organizuje dok su stada još na planini. Ovo zbog toga što u seoskim pojatama nema dovoljno mjesta za čitavo stado, niti treba da ga bude”, dodala je Dragović, zapitavši se kako je moguće da vojska države “koja je sva od planina” ne zna ništa o ritmu života na

Život s planinom

Slično je predstavnicima crnogorskog Generalštaba pre neki dan u televizijskoj debati na ovu temu objasnila i planinka Mileva Gara Jovanović. Sve izvinjavajući se prisutnima što ima samo četiri razreda osnovne škole, Gara je iznela argumentaciju na kojoj bi joj učeniji mogli samo pozavideti. Heroina borbe za Sinjajevinu je ponovila da planina čija su joj blaga omogućila da odškoluje šestoro dece nije nikakva pustara, kakvom je proglašava vojska, već predeo kome će se u narednom periodu mnogi možda morati, a možda i jednostavno želeti da okrenu.

Jovanović je stigla da u samo nekoliko rečenica problematizuje i strateški odnos Crne Gore prema poljoprivredi i izvozu, zapitavši se zašto je danas u Crnoj Gori tako malo stočara, a meso uvozno. Po mišljenju boraca za Sinjajevinu, ulaganje u infrastrukturu ne bi trebalo da bude uslovljeno prisustvom vojske.

Aktivnim učešćem u društvenom i političkom životu daleko od toga da upadne u ušećereni stereotip noble savage-a, Jovanović se osvrnula i na ono što industrijska i postindustrijska ekonomija orijentisana na rast odbacila kao romantični arhaizam – suživot čoveka i živog sveta, uključujući tu i domaće životinje. Objašnjavajući da gajenje stoke podrazumeva poštovanje i prepoznavanje njenih potreba, Gara se obratila predstavnicima vojske: “Ovce i krave ne govore, ali nas razumiju, i mi njih razumijemo. Jedino vi ne razumijete ništa!”

Klasična podjela uloga

Brojni akteri i organizacije pridružile su se odbrani Sinjajevine od Ministarstva odbrane pravnim i političkim sredstvima. Koalicija za održivi razvoj (KOR) tužila je Predraga Boškovića, odlazećeg ministra odbrane Vrhovnom državnom tužilaštvu zbog kršenja Ustava i pripreme više krivičnih dela iz oblasti zaštite životne sredine. Aktivnostima KOR-a se simbolički pridružilo nekoliko organizacija za zaštitu životne sredine iz regiona.

Odbranu je podržala i URA, jedan od koalicionih partnera u novoj vladi i članica zelenih Evrope. Njen predsednik, Dritan Abazović, učestvovao je u stražama. On je obećao da će se zauzeti za odustajanje od artiljerijskih vežbi, iznevši i podozrenje da su u pozadini projekta poligona koruptivne radnje. Abazović se tako pridružio onima koji postavljaju pitanje zbog čega “plotunanje” ne može da sačeka da se obave ispitivanja i dođe do dogovora suprotstavljenih strana. Mandatar za sastav nove vlade, Zdravko Krivokapić, putem Tvitera se izjasnio da:”Najavljena vojna vježba Vojske CG na Sinjajevini predstavlja akciju protivnu opštem dobru i javnom interesu Crne Gore. Niko nema pravo da ugrožava imovinu, životnu sredinu, niti prirodno blago naše Sinjajevine”.

Dok se Ministarstvo odbrane ispred aktivista i meštana ušančilo u duboki rov formalnosti (“Sve je urađeno po pravilnicima” tvrde oni), došlo je i do pokušaja da se ova bitka za zaštitu životne sredine prikaže kao etnonacionalni sukob. U pitanju je ko zna koja po redu repriza dobro uvežbanog igrokaza u kom se DPS predstavlja kao isključivi garant bezbednosti i suvereniteta crnogorske države, (veliko)srpski nastrojeni predstavnici crnogorske opozicije i politički akteri u Srbiji mu terciraju, svi politički profitiraju, a kratkih rukava, naravno, ostaje narod. Strategija pomeranja težišta svakog mogućeg problema na teren etničkih i nacionalnih pitanja nije izostajala ni kada je u pitanju ekologija, niti je jenjala gubitkom DPS-a na izborima, a sveži gafovi pojedinih predstavnika dojučerašnje opozicije olakšavaju etiketiranje čitave koalicije.

Nezaštićeni državni aparat

Za deo javnost stvari su jasne: ako je nova vlast “udarila” na siroti nezaštićeni državni aparat, nema govora o tome da je poligon greška odlazećeg ministra, da u celoj stvari ima korupcije, ili da Crnu Goru, možda, uslovljava NATO – to “šiptarski četnik” Dritan radi na slabljenju odbrane Crne Gore da bi je mogla okupirati Srbija. (Jedan od najboljih primera za to je skorašnji tekst Dragana Bursaća, koji pokazuje i kako se u opisanu matricu skladno uklapaju ejdžizam i mizoginija kada borce za Sinjajevinu naziva decom i “folklornim babama”. U pitanju je, naravno, isto skretanje pažnje sa ekoloških i ekonomskih na identitetska pitanja koje već decenijama zamajava i unesrećuje napaćeni živalj postjugoslovenskog prostora, a iste kompradorske političke elite održava u zdravlju i veselju.

Građani, ipak, u ovom trenutku imaju mnogo razloga za nepoverenje prema odlazećim vlastima, neverovatno talentovanim za plasiranje projekata razornih po ekonomiju i ekologiju istovremeno,1 a težina egzistencijalnih problema koji pritišću Crnu Goru nameće se i previše da bi ove zime bila prenebregnuta ili uspešno spinovana.

Posmatrano krajnje praktično i prizemno, treba sprečiti vojnu vežbu koja bi stotinama porodica sa osiromašenog crnogorskog severa osujetila preživljavanje zime i onemogućila druge da se vrate tradicionalnoj poljoprivredi, a možda i novim-starim formama zajedništva poput zajedničkih dobara. Vlada to još ne može – jer nije konsolidovana. U takvom trenutku najrazumniji su oni koji se po kriterijumima ove sebične kapitalističke kataklizme ponašaju krajnje iracionalno – oni katunjani i aktivisti koji i dalje na vrh ledene vrleti uz skorup čikaju cevi minobacača.

  1. Jedan od najboljih primera za to je autoput Bar-Boljare, zbog koga je letos devastirano korito reke Tare. Pre samo mesec dana plamen je zahvatio obalno područje u NP Skadarsko jezero, koje se moglo spasiti da kanaderi nisu odavno otuđeni. Male derivacione hidroelektrane su, na berićet tajkunima, upropastile ekosisteme već petnaestak reka, a četiri aktuelno zavise upravo od građanskih straža. [↩]

    Bilten

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register