Čovek i virus

Objavljeno: 16.09.2020, 07:53h

Sva živa bića teže da uspostave funkcionalnu harmoniju sa sredinom u kojoj žive. Sva, osim čoveka.

Piše: Aleksandar Dikić*

Homo sapiens je jedini evolucioni izdanak čija sudbina nije u rukama surovih i nedokučivih prirodnih zakona, već je sudbina trećeg kamena od sunca u njegovim rukama.

On je jedino biće koje može da iscrpi sve postojeće resurse, da zemlju učini mestom bez uslova za život, na kraju, čovek je tehnološkim dostignućima stekao moć da uništi planetu u deliću sekunde.

Savremeno doba donelo je eksplozivni rast stanovništva i globalnu prenaseljenost.

Kako bi se zadovoljile potrebe sve brojnije populacije pokrenuta je masovna proizvodnja koja je moguća samo uz masovnu eksploataciju prirodnih dobara.

Vremenom je neizbežno došlo do kolizije i suprotstavljenosti interesa ekonomije i ekologije.

Neoliberalni kapitalizam koji je gonjen manijom profita počeo je sa besomučnim i neplanskim trošenjem neobnovljivih prirodnih resursa i time zauvek promenio na samo čovekovo stanište, već i habitus ukupne flore i faune.

Za samo nekoliko vekova istrebljeno je oko šest stotina životinjskih i šezdeset hiljada biljnih vrsta. Do kraja ovog veka u opasnosti od nestajanja biće više od dve trećine živog sveta.

Zagađivanje raste eksponencijalnom brzinom i za par decenija čoveku neće biti dostupi resursi koji mu omogućavaju današnji stepen kvaliteta života. Voda za piće postaće privilegija bogatih i casus belli siromašnih.

Preostalo je samo 28 odsto šumskog ambijenta, dok eksploatacija fosilnih goriva narušava geološku sredinu, ekvilibrijum zemljine kore, stvara efekat staklene bašte, smanjuje relativnu vlažnost vazduha i opterećuje biosferu ugljen-dioksidom, azitnim oksidima i teškim metalima.

Na početku čovek je morao da se zaštiti od vremenskih nepogoda koje su bile posledica cikličnih atmosferskih promena ili prirodne evolucije zemljinog tla.

Danas su nepogode reakcija planete na zlostavljanje od strane ljudskog roda.

Poplave, vulkanske erupcije, zemljotresi, tajfuni – to nam priroda poručuje da više nismo dobrodošli, da je njena gostoljubivost gotovo iscrpljena.

Legendarna scena iz filma Matriks u kojoj agent Smit zarobljenom Morfeusu opisuje čoveka kao virus koji uništava zemlju ispostavila se kao upozoravajuće predskazanje.

Čovek jeste mikroorganizam koji je stvoren da živi u svom ekosistemu u miroljubivom odnosu sa okolinom i živim svetom koji ga okružuje.

On sam je domaćin hiljadama mikroorganizama koji mu ne štete, naprotiv, pomažu mu u obavljanju mnogih fizioloških procesa.

Procenat mikroba patogenih po čoveka meri se promilima i samo ljudska glupost, pohlepa ili gordost može da poremeti tu ravnotežu.

Ova epidemija je nastala tako što se čovek zaigrao Boga.

Harari je tačno predvideo da će humanizam dvadeset i prvog veka čoveka usmeravati ka veštačkoj inteligenciji i genetskom inženjeringu.

Naše doba obeležiće potraga za besmrtnošću, večitom srećom i božanskim sposobnostima.

Humanizam je i nastao na krilatici „Bog je mrtav!“.

Čoveka smo stavili u epicentar svega i njegovim potrebama podredili sve, čak i prirodu.

Trka naoružanja pretvorila se u trku tehnologija.

Jedna od njih jeste i bioinženjering.

Kako je kineski virus-frankenštajn uspeo da pobegne iz laboratorije i za nekoliko meseci zaustavi život na planeti postaće tema nebrojenih doktorskih disertacija iz medicine, ekonomije i geopolitike.

Od otkrića parne mašine do Silicijumske doline uspeli smo da iskorenimo glad, kriminalizujemo ratove i zauzdamo pandemije.

Izgleda da je kovid 19 započeo kontrarevoluciju i pokrenuo točak civilizacije unazad.

Ovo je pandemija koju ne umemo da savladamo.

Njene posledice pokrenuće ratove lokalnog, regionalnog, moguće i globalnog karaktera.

Krahom ekonomije glad će ponovo uzjahati bledunjavo-zelenog konja i krenuti u svoj apokaliptični galop.

Jedina nada je da na vreme shvatimo da problem nije u virusu i njegovoj neuništivosti.

Problem je u nama i našem virusnom karakteru da se razmnožavamo i  živimo sve dok ne uništimo jadnog domaćina.

Mi zemlju više ne doživljavamo kao dom, već kao usputnu stanicu.

Zato i pored svih lepota koje nam naša planeta još uvek nudi, mi tragamo za budućim staništima na Mesecu ili Marsu.

Bog koji je stvorio čoveka odavno je sahranjen.

Čovek koji će stvoriti Boga osvojiće budućnost. Ako ga njegov alter-ego virus ne ubije na tom diaboličnom putovanju.

*Autor je specijalista toksikologije

Danas

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply