Iskoristiti demokratsku priliku u Crnoj Gori

Objavljeno: 08.09.2020, 12:26h

Mirna predaja vlasti nakon tridesetogodišnje vladavine jedne partije predstavlja očekivani izazov, naročito imajući u vidu činjenicu da je ta stranka transformisala državu, između ostalog sticanjem nezavisnosti i usvajanjem čvrste prozapadne spoljne politike. Prvi signali iz redova opozicije su ohrabrujući

Autori: Florijan Biber i Jovana Marović

Parlamentarni izbori u Crnoj Gori održani prošle nedelje predstavljali su deseti pokušaj opozicije da porazi dugovladajuću Demokratsku partiju socijalista pod vođstvom Mila Đukanovića. Budući da je na vlasti još od pre pojave mobilnih telefona ili interneta, niko se nije nadao da bi vladajuća partija mogla da izgubi većinu. Naposletku, još od 1945. godine nije došlo do promene vladajuće partije. Ipak, opozicija je uspela da zabeleži veoma tesnu pobedu i osvoji 41 poslaničko mesto ispred DPS i njenih saveznika. Opozicija je izuzetno fragmentirana, a predvode je tri koalicije koje se sastoje iz dvocifrenog broja stranaka i pokrivaju politički spektar od ekstremnog srpskog nacionalizma do građanskih partija levo od centra. Zajednički imenitelj im je cilj okončanja vlasti DPS i Mila Đukanovića.

Čini se da ovaj rezultat daje povoda za zabrinutost. U seriji incidenata nakon izbora, mete napada su bili pripadnici manjina. U Pljevljima su razbijeni prozori Islamske zajednice i istaknute poruke govora mržnje. Srpski nacionalisti koji podržavaju opoziciju pevali su nacionalističke pesme koje su prizvale sećanja na nacionalističku pomamu s početka devedesetih godina prošlog veka. To je usledilo nakon mesec dana rastućih tenzija u vezi sa Zakonom o slobodi veroispovesti koji je vlada donela krajem 2019. godine, a brojni zvaničnici Srpske pravoslavne crkve protumačili kao zakon koji vodi ka oduzimanju crkvene imovine. Ovaj konflikt je samo vrh ledenog brega jednog dugotrajnog i bolnog razlaza. Pre trideset godina, pripadnost crnogorskoj, odnosno srpskoj naciji smatrana je bliskom vezom. Tokom proteklih decenija, vladajuća stranka ojačala je zasebni crnogorski nacionalni identitet i učinila da se Srbi osećaju isključenim. Đukanović je često namerno izazivao polarizaciju povodom ovakvih pitanja identiteta, s obzirom na to da je bio svestan da je većina koja se sastoji od Crnogoraca, kao i manjina, koja uključuje Bošnjake, Albance i Hrvate, uglavnom na njegovoj strani. Međutim, čini se da je ovog puta polarizacija imala kontraefekat i da je Zakon o slobodi veroispovesti mobilisao više glasača da glasaju protiv Đukanovića nego što je to bio slučaj u prošlosti.

Najradikalnija opoziciona grupa je Demokratski front koji je na čelu većeg opozicionog bloka „Za budućnost Crne Gore”. DF je desničarska, prosrpska, proruska i populistička koalicija, sa snažno izraženim evroskepticizmom. Na ovim izborima joj se pridružila nekolicina malih partija poput Radničke partije i Socijalističke narodne partije (SNP), koja je nastala još 1997. godine raskolom u vladajućoj DPS, predstavljajući krilo koje je u većoj meri prosrpsko, ali je u međuvremenu skoro u potpunosti promenila svoje članstvo i rukovodstvo. Takođe, vlada je optužila neke od lidera DF da stoje iza državnog udara koji je navodno planiran u toku prethodnih parlamentarnih izbora. Dvojica su prvostepenom presudom osuđeni zbog učešća u ovim događajima. Konačna presuda još uvek nije doneta, a dokazi protiv njih čine se veoma neubedljivim.

Preostala dva glavna opoziciona bloka su u većoj meri građanski orijentisani, a zajedno su osvojili 14 poslaničkih mesta. Veći blok čini koalicija „Mir je naša nacija” pod vođstvom Demokrata, partije koja se smatra umerenom i proevropskom. Koalicija se sastoji od DEMOS-a, na čelu s Miodragom Lekićem koji je bio predsednički kandidat 2013. godine, Nove levice, kao i nekih nezavisnih kandidata, poput nekadašnjeg lidera Crnogorske partije Vladimira Pavićevića. Demokrate su formirani podelom unutar SNP-a 2015. godine.

Koalicija „Crno na belo” koju predvodi Ujedinjena reformska akcija (URA), građanska i progresivna partija sa snažnim akcentom na zelenim politikama, osvojila je 4 mesta u novom parlamentu. Na njenom čelu je Dritan Abazović, pripadnik albanske manjine, koji je neočekivano postao odlučujući faktor. Bez njegove podrške, opozicija nema većinu, što mu daje veliki uticaj. U isto vreme, Abazović je predmet napada zbog saradnje sa strankama koje propagiraju srpski nacionalizam.

Uprkos rizicima, postoji razlog za nadu kad je reč o ishodu izbora. Mirna predaja vlasti nakon tridesetogodišnje vladavine jedne partije predstavlja očekivani izazov, naročito imajući u vidu činjenicu da je ta stranka transformisala državu, između ostalog sticanjem nezavisnosti i usvajanjem čvrste prozapadne spoljne politike. Prvi signali iz redova opozicije su ohrabrujući, budući da su se njeni predstavnici uzdržali od daljih polarizacija i pozvali na smirenost. Štaviše, tri koalicije su se brzo složile u vezi sa četiri principa za rad nove vlade:

Kao prvo, buduća koalicija će ispuniti sve međunarodne obaveze, uključujući one koje su preuzete na osnovu članstva u NATO-u. To je potvrdio i jedan od lidera DF, naglašavajući da napuštanje NATO-a nije na dnevnom redu. Lider pokreta URA Abazović takođe je u više navrata naglasio da neće doći do povlačenja priznanja Kosova. Drugi princip podrazumeva neophodne reforme koje Crna Gora mora sprovesti kako bi ubrzala svoj put ka EU. U tom smislu, ključne reforme su one koje se odnose na vladavinu prava, odnosno jačanje i depolitizaciju institucija, kao i odlučnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Postignut je sporazum o ekspertskoj vladi, kao trećem principu. Ona, prema mišljenu trojice lidera, na najbolji način može odgovoriti na trenutnu, izuzetno zabrinjavajuću političku i ekonomsku situaciju u zemlji. Konačno, nova vlada će u potpunosti biti posvećena poštovanju Ustava i sprovođenju, kao i izmenama svih diskriminatornih zakona, uključujući i Zakon o slobodi veroispovesti. Takođe, predstavnici manjina su pozvani da učestvuju u radu buduće vlade.

Ovakva platforma mogla bi umiriti strahove građanski orijentisanih Crnogoraca i manjina da bi nova vlada mogla nastojati da poništi neke od pozitivnih postignuća prethodne, a da se umesto toga usredsredi na nasleđe decenija dominacije jedne partije nad javnom upravom. Pored ovih principa, jasno je da radikalna, antizapadna i nacionalistička politika ne bi imala podršku javnosti u Crnoj Gori. I dok unutar opozicije postoji glasna i konzervativna struja srpskog nacionalizma, njene pristalice čine manje od trećine biračkog tela. Svaka koalicija koja bi krenula tim putem bi izgubila parlamentarnu većinu i podršku birača.

Pravi izazov opozicije biće da odoli trima iskušenjima: kao prvo, scenarija na osnovu kog bi DPS kupio ili kooptirao partije ili njihove poslanike kako bi promenili stranu. To ne bi bio prvi put da vladajuća partija na taj način ojača svoju podršku. Drugi izazov bi bio scenario po kome bi nova vlada koristila klijentelizam i nepotizam na isti način na koji je to decenijama činila DPS, kako bi došli do svog udela, i da zarobljenu državu ne demontiraju, već prosto prisvoje. Treći izazov bi bio opterećenost beskonačnim i nevažnim svađama o pitanjima identiteta koje imaju polarizujući efekat, a malo uticaja na poboljšanje života ljudi.

Ovakva demokratska tranzicija praćena je rizicima, uzevši u obzir da će vladajuća partija možda nastojati da je sabotira i uveća tenzije, a da će se radikalne pristalice opozicije možda upustiti u dalje činove nasilja. U tom smislu, međunarodna podrška i angažman mogu pomoći da se izbegnu zamke i rizici tranzicije kojom se okončavaju decenije jednopartijske vlasti. Ako ona uspe, Crna Gora može postati primer za bavljenje drugim sličnim režimima u okruženju.

Florijan Biber je profesor na katedri Jean Monnet, na predmetu Evropeizacija Jugoistočne Evrope, na Univerzitetu u Gracu, i koordinator je Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).

Jovana Marović je izvršna direktorka Politikon mreže u Crnoj Gori i članica Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).

 

 

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply