Ostajte zdravi

Objavljeno: 26.03.2020, 20:31h

Osoba koja se u nenormalnim uslovima ponaša normalno je nenormalna  – Tividar Švarc, otac Džordža Soroša.

Piše: Dragan D. Dragović

Poslije četrnaestog dana kućnog karantina, izašli smo na ulicu. Nas četvoro šetamo kroz grad, sa maskama na licu, rukavicama na rukama i zaštitnim jaknama i pantalonama. Svako od nas u džepu od jakne drži sanitajzer za ruke. U slučaju da dotaknemo nešto golim rukama, odmah vadimo tu flašicu i nalivamo želatinsku smjesu, kojom  trljamo ruke – bar tri minuta. Ako nas zasvrbi lice ispod maske, vadimo papirne maramice iz paketa, i polako mirišljavom maramicom prelazimo preko tog mjesta. Kasnije bacamo maramcu u specijalne kutije, koje se na svakih 30 koraka nalaze duž pješačke staze. 

Nalazimo se u gradu, u srcu pješačke zone, koja je gotovo pusta; šetamo, kao što rekoh, i ćaskamo. Do juče smo se redovno čuli na “video kolu”, a danas: tet – a -tet, nakon beskonačno dugih karantinskih 14 dana i noći.

Nas četvoro se kreće po tačno propisanoj “formi”. Ako bi zamislili krug prečnika nešto većeg od 2.5 metra, onda se svaki od nas četvoro nalazi po perimetru tog kruga, udaljeni jedno od drugog po 2 metra. I taj poredak, čak i  prilikom kretanja, gledamo da očuvamo – i to pri bilo kojim uslovima.

Krećemo se i malo glasnije pričamo, kako bi mogli bolje se čujemo. Često zastanemo kad imamo nešto duže da prenesemo jedni drugim. Kad jedan od nas zastane, i svi ostali stanu – kao po komandi. I ako duže nismo šetali zajedno, naročiti po ovoj “formi”, ipak smo vrlo dobro “uigrani”. Veoma dobro je što je grad pust pa se možemo lakše čuti, a i isto tako je velika sreća što nema mnogo ljudi, jer da ima onda bi morali strogo da vodimo računa da budemo najmanje 2 metra daleko od osoba koje nam dolaze u susret. Najbolje je, kažu eksperti, da u takvim slučajevima zastaneš i da propustiš osobu koja ti ide u susret. Obavezno se dešava da i ta osoba zastane, i onda pogledom i klimanjem glave se sporazumijevamo: ko će od nas prvi da  krene.  Za sada, svi vodimo računa o sigurnosti – prije svega tuđoj, a onda tek o svojoj.

Ulicom često prolazi policijski auto, sa megafonom iz koga se čuje glas koji upozorava sve osobe da vode računa o međusobnoj distanci.

Sve je zatvoreno, sem apoteka i prodavnica hrane. Kad ulazimo u podavnicu, onda ulazimo jedan po jedan – nikako svi zajedno. U predprostoru vas sačekaju najmanje tri osobe, koje su opremljene maskama, rukavicama i drugom zaštitnom opemom. Pitanje: da li ste u zadnjih 14 dana napuštali državu? To je eleminaciono pitanje. Ako jeste, morate istog momenta da napustite prodavnicu, i da se odmah javite najbližoj bolnici. A ako niste, slijede sledeća pitanja: Kako se sada osjećate? Da li imate temperaturu, suvi kašalj?  Da li se osjećate umorno ?!  I to su, isto tako eliminaciona pitanja. Ipak, bez obzira na odgovore, oni vam mjere temperaturu, instrumentom koji liči na pištolj uprtim u vaše čelo. Od samog početka oni vas veoma pažljivo posmatraju, i drže neki instrument koji liči na “poligraf “.  Ako prođete taj prvi ispit, možete da idete dalje, kroz staklena vrata, koja se automatski otvaraju. S druge strane vrata, čekaju vas dvije osobe koje od vas traže da skinete rukavice. Prskaju vam ruke dezinfekcionim sprejom i traže da pred njima utrljate ruke. Zatim vam daju celofanske rukavice i navlake za cipele, kao  i dezinfekciona kolica. Kad ste, napokon, prošli sve kontrolne prepreke, sad se već slobodno šetate  kroz (polupustu) prodavnicu. Prodavnice su dobro opremljene, čak ima i toalet papira, i to u dovoljnoj mjeri.

Kad ste već uzeli to što hoćete, idete prema kasi da platite račun, i morate se kretati po tačno utvrđenoj putanji zelene boje, na kojoj su crvenom bojom ucrtani krstići, na odstojanju od 2 metra. Na svakom od krstića može da stoji samo jedna osoba. Nas četvoro stojimo jedan iza drugog, tako da je udaljenje između prve i zadnje osobe tačno 6 metara. Kasirke primaju samo debitne ili kreditne kartice; keš se ne prima, i to upozorenje stoji na ulaznim vratima prodavnice, gdje piše velikim slovima: Ne Primamo KEŠ !

Kad ste ispraznili kolica, odmah prilazi osoba koja dezinfekuje kolica koja ste koristili u prodavnici. Ništa se, ne prepušta slučaju. Na izlazu, skidate one celofanske rukavice i navlake za cipele i odlažete ih u specijalne kutije predviđene za to. U isto vrijeme čuje se cvrkutavi ženski glas: Hvala na posjeti. Dođite nam opet !

Svi eksperti preporučuju da se ne šeta duže od sat vremena ( bar prvu nedelju posle karantina). I zato, vraćamo se kući i negdje na pola puta pozdravljamo se sa dvoje naših prijatelja – na pristojnoj udaljenosti od najmanje 2 metra. Obećavamo jednim drugim ponovni susret sjutra u isto vrijeme, ako bude sve u redu, uz pozdrav: Da se vidimo, u zdravlju!

Čim uđete u stan, odmah skidata sa sebe zaštitnu jaknu i pantalone, i to ide u veš mašinu.

Radio i televizor su ovih dana stalno uključeni. Čuju se glasovi voditelja i timova eksperata koji nam daju instrukcije kako i šta da radimo. Ustvari, govore nam kako da bezbjedno i sigurno živimo. Postoji dosta pravila, ali dva su najvažnija: obavezno pravilno pranje ruku, i to namanje svakih pola sata, u trajanju od 3 minuta, i drugo, obavezno održavanje “socijalne distance” od najmanje 2 metra. Kažu, isto tako, da je u ovom vremenu najbezbjednije  da se više od 5 osoba ne smiju okupljati na ulici, i da je najbolje da ste u stanu sami, ili u krajnjem slučaju, sa još sa jednom osobom. Svi poručuju da se rizik dobijanja smrtonosnog virusa eksponencijalno povećava, ako vas je u stanu više od dvoje. 

Od ujutro se čuje veoma ozbiljan glas spikera koji poručuju  da danas trenutno u Svijetu  ima 495.000 “pozitivnih” slučajeva, da je umrlo 20.000 ljudi i da je već u “karantinu” ( što dobrovoljnom, što obaveznom ) preko 3 milijarde ljudi.  Svi “neesencijalni” poslovi su  zatvoreni. Na ekranu se prikazuju pusti gradovi, koji više ne liče na one gradove koje smo znali do virusa; stiče se utisak da je cijeli svijet zatvoren. Više od 80 procenata oboljelih i umrlih su osobe starije od 65 godina. Nas dvoje, sa velikim strahom, pratimo šta nam timovi eksperata poručuju sa televizijskih ekrana. Pratimo od jutra do ponoći, jer pripadamo tom “najranivijem”  sloju društva. Evo baš maločas smo dobli mejl u kome jedna ( izgleda vrlo ozbiljna) firma predlaže poslove “čišćenja stana od Vuhan virusa”.  Kažu da garantuju 100- procentni uspjeh i to ne za velike pare. Dok oni “čiste kuću od virusa”, poželjno je da svi stanari budu van. Mislim da ćemo da pozovemo ovu firmu.

Svima je jasno da je cijeli svijet vrlo ozbiljno shvatio ovo kritično stanje. Vidimo da se polako zatvara: država po država,  i da je u većini zemalja uveden policijski čas. 

Gledamo šta se dešava u Italiji ( 7.000 umrlih ), Španiji ( 3.500 ), Iraku (2.000) …svaki dan po najmanje 1.000 novih žrtava. Svi se pitaju: šta će biti kad krene Amerika, Indija …

Sinoć sam se probudio used noći; teško sam disao. Trebalo mi je duže od pola sata da shvatim da je to bio samo san. Sanjao sam da razgovaram sa Dzordžom Orvelom. Sprema se, kaže da napiše novu knjigu : 2020-ta , i  hoće da ja budem glavna ličnost ovog romana. Preklinjao sam ga da nađe nekog drugog, jer danas ima mnogo poznatih ličnosti koji zaslužuju da budu glavne ličnosti njegove nove knjige.  Ne! kaže. Meni treba baš neko ko je nepoznat, ko je nevažan, neko ko je siv kao ti, jer, kaže:  Niko ne brine toliko o sebi kao oni koji nikome drugome nisu potrebni. A ti si baš jedan od njih. Sve moje molbe nisu pomogle.

 Ne! Nije nas uhvatila panika. Moramo svi biti racionalni, jer danas niko nije siguran što donosi sjutrašnji dan. Kažu da ovakvo stanje nikada nije bilo u istoriji čovječanstva, i mi imamo tu sreću ( ili  nesreću ) da budemo učesnici ovog događaja . Ovo može trajati, kažu, mjesecima.

Mi smo, i pored svega, optimisti. I ovo će proći: samo treba strogo i bezpogovorno da pratimo instrukcije političara, eksperta, ljekara…

A vi koji ste ( bar malo ) posumnjali u sve ovo,  ili čak i pomisli da je nešto ( ili sve )  od ovoga neumjereno i predimenzionirano    onda znajte da ste debelo  na pogrešnoj strani, i izlažete i sebe i druge,  najgorem mogućem ishodu, a to je … na se već – čemu !

Zato! Nemojte rizikovati.

I da se u zdravlju vidimo, što bi rekao Džordž Orvel

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply