Đekna je već davno umrla

Objavljeno: 19.10.2019, 20:19h

Ili kako se kontroliše birački spisak putem “Blokčeina”

Piše: Dragan Dragović

Kao prvo, mi smatramo da je platforma blokčein ( blockchain) isključivo vezana za bitkoin (butcoin), i da je bitkoin ono što je “glavno”, dok je blokčein neka sporedna stvar. I tako, prije nego što krenemo dalje, postavlja se pitanje: da li je to zaista tako?! I drugo, da li se ta platforma (blokčein) može koristiti samo i isključivo za transakciju ove kriptovalute, ili, pak i za nešto drugo?!

Osvrt na bitkoin 

Satoši Nakomoto ( možda je to jedna osoba, a lsko je moguće je da je to grupa ljudi koji su radili pod tim imenom) je 2008. godine objavio tzv. ” bijeli papir ” u kome je naveo pravila po kojima jedna osoba može direktno da izvrši plaćanje drugoj osobi novom kriptovalutom (zvanom “bitkoin”), a  da pritom ne postoji neka centralna institucija ( država, centralna banka, ili neka druga zvanična finansijska institucija), koja tu transakciju treba ( ili mora ) predhodno da verifikuje; nešto slično kao kad recimo šaljete mejl ili tekst poruku nekoj osobi.

Kao što je poznato, ovako nešto (slanje mejla ili tekst poruke) možemo da uradimo znajući da ne postoji fizička granica, ili neka ” centralna institucija ” koja treba da verifikuje taj naš mejl ili poruku; dovoljno je da za to imate platformu, što je, u konkretnom slučaju ” internet “.

To je, u osnovi, i bila Satošijeva ideja: decentralizacija i fizička  bezraničnost. Sa stanovišta novca (dolara, eura, funte, jena, rublje, dinara…) ovako nešto je prosto nezamislivo. Jer, za svaku od navedenih valuta postoji jedna centralna institucija koja ” štiti ” svoju valutu i koja (direktno ili indirektno ) mora da verifikuje tu finansijsku transakciju. Ona ( transakcija ) je pri tome i ograničena nekom fizičkom granicom. Jer, ne možete da pošaljete, recimo, vaš euro direktno nekome tamo u Mozambiku, a da se pritom ne uključi neka ” finansijska institucija” ( zadužena za euro valutu ), koja treba da verifkuje da je ta transakcija moguća; i to naravno mora ( vremenski ) duže da  traje.

Ovakava klasična procedura se ne koristi kada je u pitanju bitkoin. Kada šaljete vaš bitkoin nekoj osobi, recimo u Keniji, to radite direktno (“osoba – osobi”). Pri tome se koristi (gorepomenuta) platforma “blokčein”,  uz prisustvo takozvanih “minera” koji svojim “radom” treba da utvrde da je ta transakcija moguća –  čime se  “verifikuje” taj prenos valute. Od svih tih mnogobrojnih “minera”, koji analiziraju vašu instrukciju,  prvi onaj koji riješi određeni “matematički zadatak” je pobjednik, a nagrada za to “rješenje ” je bitkoin.

Dakle, onog momenta kad vi pošaljete instrukciju za plaćanje, tog momenta se uključi  “milion kompjutera” na kojima se pojavi ta vaša instrukcija. Vaša instrukcija ne “ide” kroz jedan sistem (“centralizovani sistem”) nego kroz “milion kompjutera”, i to u cijelom svijetu. Ovako nešto nije bilo moguće sve dok pomenuti Satoši Nakomoto nije riješio tzv. “nedoumicu Albanskih general”, i time učinio ovu transakciju apsolutno mogućom. Prvi zvanični prenos ove valute ( po “metodi Satoši Nakamoto”) urađen je u januaru 2010. i do danas su izvršene milijardske transakcije u ovoj kriptovaluti.

Prije nego što krenemo dalje,  interesantno bi bilo napomenuti da je jednu od prvih kupovina bitkoinom uradio Laszlo Hanyeczna, kompjuterista sa Floride, i to jedne noći dok je  bio veoma gladan, a nije imao dolare da kupi hranu. Jedino što je imao kod sebe bilo je nekoliko bitkoina, tako da je poslao mejl u kome je napisao da hoće da kupi picu za 10 bitkoina. Nije dugo čekao na odgovor; stigla mu je poruka u kojoj je pisalo da prebaci svoje bitkoine na račun drugog kompjuteriste koji mu šalje Papa John’s picu. Tada je ta pica koštala nekoliko dolara, a danas bi njena cijena bila 80 mlliona dolara.

Treba reći da je veliki broj “zvaničnika” (prvenstveno su to oni koji “drmaju” Vol Stritom) protiv bitkoina, smatrajući ga najobičnijom “prevarom” tj. Ponzi Šemom (ili što bi mi rekli: “Dafininom i Jezdinom umotvorinom”).

I tako, svako od nas ima pravo da misli što god hoće o bitkoinu, ali ono što je ovdje bitno jeste činjenica da se u ovom tekstu ne radi o bitkoinu, već o njegovoj platformi: blokčeinu, koji se smatra da je neuporedivo veće dostignuće nego što je sam taj bitkoin”. I, tako, zaboravimo bitkoin i svu njegovu “tehnologiju”  i fokusirajmo se na blokčein, tj. na  platformu kojom se omogućava ova transakcija.

I sada dolazimo na drugo pitanje, a to je: da li se ova platforma (blokčein) može koristiti i za nešto drugo?

Kontrola biračkog spiska

Kad pročitamo pravilnik Državne izborne komisije Crne Gore (DIK ), odmah nam je jasno da ova institucija čini sve moguće da zaštiti “svoju bazu podataka”. U tom pravilniku se jednoznačno kaže: “Kontrolu biračkog spiska vrše državni službenici u službi Državne izborne komisije, koji, u skladu sa aktom o sistematizaciji radnih mjesta, obavljaju poslove kontrole biračkog spiska”, i dalje: “Kontrola biračkog spiska vrši se neposrednim uvidom u birački spisak, registre stanovništva, državljanstva, prebivališta, matične registre i baze podataka ličnih karata”.

I tako, pođimo od predpostavke da ovaj spisak nije “vlasništvo” DIK, i da taj spisak ne kontroliše samo uski krug ljudi ( 5-6 članova na čelu sa predsjednikom Državne izborne komisije). Prepostavimo dalje, da se taj spisak (“nekim čudom”) pojavi na “milion” kompjutera,  i da “milion” ljudi može da vidi imena ljudi (registre stanovništva, državljanstva, prebivališta,..)  i da ga “verifikuje”. Dakle, ne samo i jedino DIK (njegov uski krug ljudi), nego “hiljade” zainteresovanih ljudi. Naravno, vi koji živite u Budvi – po logici stvari –  ne možete poznavati ljude koji žive u Petnjici, tako da (po toj ideji)  nećete ni pokušavati da “verifikujete” spisak birača u Petnjici . Međutim, ako stanujete, recimo, u Šavniku, onda ćete sa velikom sigurnošću “znati” ljude koji su vaše komšije. Isto tako ćete vrlo dobro znati da neki ljudi koji se nalaze na “vašem” biračkom spisku, su ustvari tzv. “fantomi”, tj. oni koji su samo na tom spisku, a u realnosti takvi ljudi ne postoje,  jer je, kao što se dobro zna, Đekna već davno umrla.

I sada opet pitanje : A zašto baš blokčejn?!

Kratki osvrt na blokčejn

Blokčejn se sastoji od velikog broja (informacionih) blokova, koji se “verifikuju” regularno. Ti blokovi su međusobom povezani, tako da čine jedan “lanac” (chain). Mi možemo da vidimo sve ono šta je u tom bloku –  od samog početka do danas, i da pratimo – do detalja – kako se sadržaj tog bloka mijenjao tokom vremena. Dakle, ono što je bilo, ostaje u tom bloku zapisano zauvjek, i ne postoji mogućnost da se može promijeniti. Informacija se može samo dograditi, ali ona predhodna se ne može promijeniti. I to se nalazi na “milion kompjutera“.

Isuviše nam je dobro poznato da je naša pamet “kratka” i da vrlo često zaboravljamo stvari i događaje. Isto tako, izuzetno volimo da korigujemo te stvari i događaje  onako kako nam to odgovara u datom momentu, naročito ako na tu “informaciju” imamo monopol. Tada, naime, postoji neograničena mogućnost da se nešto modifikuje, ispravi, izbriše, koriguje, doda, prepravi i sl. Međutim, kad se ta informacija nađe na “milion mjesta”, onda je to apsolutno isključeno.

I sada, predpostavimo da su ti blokovi ustvari spiskovi biračkih jedinica u Crnoj Gori, i predostavimo da takvih blokova ima na stotinak (recimo, jedan od njih je birački spisak “Motički Gaj” ispod Durmitora); pretpostavimo da su sadašnji spiskovi ta “početna baza ” koja se nalazi na “hiljade kompjutera” u Crnoj Gori, koje (spiskove) mogu da prate hiljade ljudi, i time da “verifikuju” te spiskove. Predpostavimo dalje, da DIK održava regularno ( jedanput sedmično ) sastanke na kome učestvuju (ne samo njih “5-6 iz DIK”), nego svi “zainteresovani”, i prepostavimo da se regularno “češlja” spisak birača, tako da se oni, tzv. “fantomi” postepeno i neumitno brišu iz spiska birača, i da se te promjene unose kao ispravke predhodnog spiska (ne zaboravimo: stari spisak ostaje uvijek takav kakav jeste, a novi ga nadgrađuje). I to se radi stalno i neprekidno i taj spisak se nalazi na hiljade kompjutera, odnosno smart telefona.

Rezutat rada “crnogorskih minera” bi bio takav da na dan Izbora imamo jedinstveni i jednoznačan spisak birača, koji govori da: ta lica koja se nalaze na tom spisku imaju pravo glasa. I to samo oni i niko drugi.

A kad se završe i zbori ide verifikacija spiskova – po istom principu.

I na kraju, ne treba imati Satošijevu pamet da se riješi nedoumica kojim putem će Crna Gora radije da ide:  Đekninom utabanom stazom ili trnovitim Blokčeinovim putem?

Mislim da i vi kao i ja znate pravi odgovor.

  

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register