Medijski (ne)pismeni Balkan?

Objavljeno: 31.12.2018, 18:17h

Neodgovorni mediji, kritičko nerazumevanje njihovih poruka, medijski nepismeni građani u sadejstvu sa kontroverznom političkom scenom, demokratizaciju postranzicionih zemalja dovode u pitanje.

Autorka: prof. dr Dubravka Valić Nedeljković

Medijska pismenost na Balkanu do nedavno nije bila prioritet donosilaca odluka. O tome svedoči i Drugi godišnji indeks medijske pismenosti Instituta za otvoreno društvo iz Sofije prema kojem od 35 analiziranih, većina zemlja Zapadnog Balkana su na začelju. Prema ovom istraživanju „Slovenija se nalazi na 11 mestu, Hrvatska je na 24 mestu, Srbija na 29, Crna Gora na 31, BiH na 32, a Makedonija na poslednjem, 35 mestu“. To ukazuje i na stepen slobode medija, porast senzacionalizma i lažnih vesti ali naprosto i nezainteresovanost auditorijuma za istinsko razumevanje medija.

Neprepoznavanje ovih fenomena je pogubno za demokratsko društvo stoga je zagovaranje medijskog opismenjavanja jedan od prioriteta danas na Balkanu. Istovremeno dnevne prakse u svakoj od posmatranih zemalja su u nekim segmentima potpuno različite, a opet u drugim sasvim slične. Tako na primer „medijska pismenost u BiH je na vrlo niskom nivou, kako u pogledu kritičkog pristupa medijskim sadržajima, tako i u pogledu korištenja medijskih potencijala u informativne i edukativne svrhe“, a za Makedoniju se tvrdi da je „poslednja po medijskoj pismenosti, kao i po poverenju javnosti u medije“.

Medijska pismenost u skolama

Ipak, istini za volju, u poslednjih nekoliko godina učinjen je vidljiv pomak u ovoj oblasti i to pre svega u medijskom opismenjavanju prosvetnih radnika i učenika.

Crna Gora je jedina od posmatranih zemalja koja je, kao izborni predmet uvela medijsku pismenost u škole, ali nakon početnih uspeha opada interesovanje kod učenika.

Nosilac aktivnosti medijskog opismenjavanja je, na primer, i u Hrvatskoj i Sloveniji, Agencijа za elektronske medije koja je sačinila temeljan plan za promociju, senzibilizaciju i implementaciju medijske pismenosti kako u obrazovni sistem, tako i u celom društvu.

U Srbiji je nosilac aktivnosti avod za obrazovanje i vaspitanje (ZUOV) koji je pripremio sve za eksperimentalno uvođenje programa medijskog opismenjavanja najpre u prve razrede srednjih škola i to već od septembra 2018.

U Bosni i Hercegovini u osnovnim školama ne postoji predmet medijska pismenost, ali je, barem formalno, u nekim predmetima predviđeno da se razgovara o temama takozvanog medijskog obrazovanja.

Po istraživanju autorice Lee Tajić (2013) „najviše predviđenih medijskih tema u Zajedničkoj jezgri nastavnih planova i programa za osnovne škole u Federaciji BiH je u predmetu bosanski/srpski/hrvatski jezik. Tu je predviđeno da se o medijima razgovara kroz nastavnu kategoriju medijske kulture.

U Sloveniji medijska pismenost sastavni je deo devetogodišnjeg obrazovanja i izučava se u sedmom, osmom i devetom razredu kao izborni predmet. Slovenija je tako u grupi zemalja koje su razumele značaj institucionalnog medijskog opismenjavanja poput, na primer, Australije, Finske, Danske, Kanade, Mađarske, Nemačke, Norveške, Irske, Švedske i Velike Britanije.

Nakon gotovo dve decenije donatori ponovo prepoznaju medijske treninge kao važan element demokratizacije društva. Za razliku od prethodnog perioda kada su podržavali profesionalizaciju/medijsko opismenjavanje isključivo novinara, sada su u središtu pažnje seminari medijskog opismenjavanja nastavnika, roditelja, učenika i učenica i uopšte građanstva.

U alternativnim programima u Crnoj Gori najznačajniji je projekat koji realizuje Fond Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF). Među aktivnostima koje će se zajedno sprovoditi sa Agencijom za elektronske medije (AEM) na osnovu Sporazuma o saradnji između UNICEF – Predstavništva za Crnu Goru i Agencije za Elektronske medije Crne Gore, potpisanog 22. marta 2018. godine su, između ostalog, „istraživanja u cilju doprinosa kreiranju politika i preporuka AEM“. Sama saradnja realizovaće se uz podršku UNICEF-a Agenciji, dok će u realizaciji biti uključeni agencije za istraživanje tržišta, predstavnici naučne zajednice i drugi partneri.

U Hrvatskoj nevladine organizacije organizuju treninge za prosvetne radnike. Po aktivizmu se izdvaja Društvo za komunikacijsku i medijsku kulturu koje je od 2017. godine održalo 600 treninga u 90 osnovnih i srednjih škola za nastavnike, roditelje, stručne saradnike u školama kroz koje je prošlo više od 12.000 osoba. Teme su tipične za programe medijskog opismenjavanja: digitalno nasilje, e-bonton, vaspitna i obrazovna uloga medija, uticaj videoigara na decu i mlade, senzacionalizam u medijima, medijski prikazi lepote, mediji i oglašavanje, nasilje u medijima. UNICEF i Agencija za elektroničku pismenost organizovala je od 19-21. aprila 2018. u celoj Hrvatskoj Prve dane medijske pismenosti, a ciljna grupa su bila deca, roditelji, prosvetni radnici.

U Srbiji najduži period kontinuirano akreditovane seminare kod ZUOV ima Novosadska novinarska škola. U poslednjih osam godina oko 850 prosvetnih radnika, posebno onih koji predaju maternji jezik i “Građansko vaspitanje”, pohađalo je ove seminare, uglavnom u Vojvodini i delimično u centralnoj i južnoj Srbiji. Nevladina organizacija Građanske inicijative se takođe bavila medijskim opismenjavanjem prosvetara ali u okviru seminara za uvedeni novi izborni predmet u škole “Građansko vaspitanje”, još početkom trećeg milenijuma.

Agencija za elektronske komunikacije Slovenije sprovodi različite aktivnosti, promotivne kampanje, edukacije, istraživanja koja se tiče medijske pismenosti, počev od dece u osnovnim i srednjim školama njihovih roditelja, a u poslednjem periodu i od vrtića pa do građana i građanki kao ciljne grupe. Medijskom pismenošću prosvetnih radnika, učenika i učenica ali i profesionlaca u Sloveniji se bavi nekoliko nevladinih organizacija. Navоdimo pre svih Časopis koja je u saradnji sa Društvom novinara Slovenije prošle godine realizovala trening za zaposlene u 14 osnovnih šola. Rezultat toga projekta je prvi udžbenik za medijsku pismenost za osnovnoškolce.

Obrazovanje za medijske profesionalce

Iako je medijski integritet problematičan u svim zemljama Zapadnog Balkana opšte mesto je postojanje obilja visokoškolskih ustanova na svim nivoima (kako javnih/državnih tako i privatnih) koje obrazuju buduće medijske profesionalce. Njihov broj je potpuno neprimeren (ne)razvijenosti medijskog trišta u svim zemljama Zapadnog Balkana.

Svi veliki državni univerziteti na Balkanu u okviru fakulteta za političke nauke, ili filozofskih fakulteta, odnosno akademija umetnosti, kako gde, imaju neki od medijskih studijskih programa. Postoje dakako i privatne studije za medije i PR, a mediji se izučavaju i u okviru studijskih programa na strukovnim visokim školama.

Kada je reč o obrazovanju za medijske profesionalce u Srbiji je akreditovano ukupno oko 80 studijskih programa na svim univerzitetskim nivoima i na visokim strukovnim školama državnih i privatnih obrazovnih institucija.

Na akademskom nivou novinari se u Bosni i Hercegovini obrazuju na državnim fakultetima univerziteta u Sarajevu, Mostaru, Tuzli i Banja Luci, na privatnima poput Internacionalnog univerziteta u Travniku, Univerzitetu za poslovne studije Banja Luka, Fakultetu društvenih znanosti u Međugorju, ali i na visokim školama poput Banjaluka koledža, ili Komunikološka škola KAPA FI takođe u Banja Luci. Ovo nije finitan spisak mogućnost ali je već i to dostatno za državu koja ima oko 3,5 miliona stanovnika.

Na akademskom nivou u Crnoj Gori najstariji studijski program za novinarstvo realizuje se na Fakultetu političkih nauka (osnovne, master i doktorske studije). Osim na ovom fakultetu državnog Univerziteta Crna Gora mediji se izučavaju na Fakultetu dramskih umetnosti na osnovnim studijama sprovodi se program Film i mediji, a na master nivou Produkcija i filmologija. Medijski studijski programi realizuju se još i na privatnom Univerzitetu Donja Gorica (osnovne, specijalističke i magistarske studije).

U Hrvatskoj postoji devet visokoškolskih ustanova na kojima se obrazuju budući novinari prema podacima Agencije za znanost i visoko obrazovanje: Veleučilište VERN, Sveučilište Sjever, Fakultet političkih znanosti Sveučilišta Zagreb, Odjel za komunikologiju sveučilišta Dubrovnik, Edward Bernays visoka škola (Komunikacijski menadžment), Hrvatski studij Zagreb i Hrvatsko katoličko sveučilište, kao i Sveučilište u Zadru.

U Sloveniji na akademskom nivou mediji se studiraju na Univerzitetu u Ljubljani, Fakultet za društvene nauke. Važno je istaći da se na ovoj visokoškolskoj instituciji godinama sprovodi projekat u okviru kojeg se prikupljaju podaci o medijskoj pismenosti u Sloveniji i prate faktori i trendovi medijske pismenosti na duži rok što je jedinstven projekt u celom regionu. Osim navedenog, medijske programe imaju još i Fakulltet za elektrotehniku Univerziteta u Mariboru, potom Fakultet za humanistične študije, Univerzitet na Primorskem. Mediji se studiraju i na privatnim fakultetima kao što je Fakultet za medije, Ljubljana, kao i na privatnim visokim školama kao što je Visoka škola za multimedije IAM, Ljubljana. Upravo medijskom pismenošću kao nastavnim sadržajem bave se studenti i studentkinje na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani i na Fakultetu za medije.

Po završetku visokog obrazovanja i ulaska u profesiju novinari i novinarke na Balkanu imaju mogućnost, ukoliko urednici to razumeju i podržavaju (ne baš uvek i često) da učestvuju na specijalizovanim treninzima kao delu doživotnog učenja koje, pre svega, organizuju nevladine organizacije uz pomoć donatorskih sredstava, ali ponekada i akademske institucije.

Neodgovorni mediji i nepismeni građani

I na kraju podjednako na celom Zapadnom Balkanu manjkaju radionice, seminari, treninzi iz medijske i informacione pismenosti za građane i građanke, aktiviste nevladinih organizacija, političare i političarke, pripadnike generacije “trećeg doba” i uopšte najšireg medijskog auditorijuma.

Ni organizacije civilnog sektora koje se time najčešće bave, niti donatori, nisu prepoznali značaj ove ogromne ciljne grupe koja, istini za volju, ima važnu ulogu u (ne)demokratizaciji društva i suštinski predstavlja najznačajniji deo biračkog tela. Istovremeno, osnovno sredstvo u predizbornim kampanjama su upravo mediji i tako se sistem zaokružuje. Neodgovorni mediji, kritičko nerazumevanje njihovih poruka, medijski nepismeni građani u sadejstvu sa kontroverznom političkom scenom, demokratizaciju postranzicionih zemalja dovode u pitanje. Jedna od alatki za bolje razumevanje i delovanje u svakodnevici je i medijska pismenost kao jedna od funkcionalnih pismenosti bez koje se ne može u trećem milenijumu.

Dubravka Valić Nedeljković (1952) je do oktobra 2018. bila redovna profesorica na Katedri za medijske studije na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu (Srbija). Ključne teme kojima se bavi: novinarstvo, medijska pismenost, sredstva masovnog komuniciranja, kritipka analiza medijskog diskursa, rodne studije, mediji na jezicima manjina, multikulruralizam i razbnolikost u izvještavanju. Sarađivala je u brojnim časopisima i učestovala na više konferencija u zemlji i inostranstvu. Objavila je osam knjiga i više od 300 akademskih radova iz oblasti medija. Dobitnica je mnogih novinarskih nagrada za informativni radijski program i radijsku reportažu.

Napomena: Ovaj tekst je izvorno objavljen na respublica.edu.mk, a PCNEN ga prenosi na osnovu memoranduma o saradnji sa ovim makedonskim online medijem.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply