Piše: Daša Pavlović*

Češka država prepustila je prvi put i to na jubilarnu 20. godišnjicu "plišane revolucije" da je 17. novembra gradjani slave sami, uz eventualne privatne proslave nekadašnjih njenih vojda.

"Nismo mi Nemci da slavimo pompezno. Bolje je ovako skromno, kakvi smo mi i kakva je bila naša revolucija", objasnio je češki predsednik Vaclav Klaus zašto na 20. godišnjicu čehoslovačke "plišane revolucije" država uopšte ne slavi, već obeležavanje prvi put prepušta samim Česima, njihovim gradjanskim inicijativama i nekadašnjim disidentima.

"Nismo mi Poljaci. Mi stalno laviramo izmedju Švejka i Kafke", odbio je na izmaku totalitarnog doba kasniji vodja plišane revolucije Vaclav Havel da ga tada zarazi slobodarski optimizam njegovog poljskog prijatelja, disidenta Adama Mihnjika.

A upravo tako, malo švejkovski malo kafkijanski, Česi ovih dana i slave dve decenije otkako je 17. novembra 1989. godine komunistička policija prebila studente na Narodnom bulevaru u Pragu.

Taj dozvoljeni pa brutalno rasterani studentski pohod bio je detonator da nezadovoljstvo Čeha i Slovaka eksplodira na ulicama i da kao pretposlednji u sovjetskoj sferi, zveckanjem ključeva, otera komuniste.

Česi danas priznaju samo jedno – nežna, plišana revolucija jeste bila najveći dogadjaj u savremenoj istoriji njihove domovine. Čak 69 odsto u najnovijoj anketi agencije STEM tvrdi da je vredelo izaći na ulice i promeniti sistem.

Medjutim, njihova tek 20-godišnja demokratija toliko je umorna da se oko svega ostalog Česi spore. Treba li da slave svoju hrabrost? Da li je totalitarni režim zaista oborilo njihovo zveckanje ključevima kojim je dirigovala šačica disidenata? Ili se urušio sam a češku kockicu domina gurnule tudje – poljska i nemačka?

Da li je u prvim mesecima i godinama demokratije trebalo manje verovati ekonomistima i ne dozvoliti da se bez pravnog okvira uvede "tržišni fundamentalizam", kako danas Havel dopušta svoju naivnost. Ili je upravo "havelizam" sa moralnim i pravnim zahtevima, bio najveći balvan na putu tranzicije, kako tvrdi njen glavni arhitekt, Havelov naslednik na čelu države Klaus.

Da li su se ispunile parole plišane revolucije? Jedna od glavnih, natrag u Evropu, po oceni 56 odsto Čeha jeste. Ali ni dva češka Vaclava, ni sami Česi, ni njihove političke elite ne mogu da se dogovore u kakvu su to Evropu hteli. Da li dublje integrisanu ili samo slobodnu ekonomsku zonu po kojoj bez viza i granica mogu da se kreću roba i ljudi, kakvu bi želeo sadašnji predsednik Vaclav Klaus?

"Danas ne bih mogao da vam kažem da naša zemlja ne cveta", podsetio je naciju uoči 20. godišnjice Vaclav Havel na svoj istorijski, prvi predsednički novogodišnji govor 1990. godine. I precizno formulisao ono što misle i Česi, otrežnjeni davno od revolucionarne plišane euforije: "Naša zemlja cveta, ali povremeno nekako čudno".

Svega trećina Čeha veruje da živi u razvijenoj demokratiji, 85 odsto je nezadovoljno svojim političarima. Današnji studenti na velikom koncertu u čast plišane revolucije na koji ih je pozvao Havel najavili su da će 17. novembra u isto vreme proći istom trasom do Narodnog bulevara. Ne toliko da slave, već da traže da se napravi inventar demokratije u te prve dve decenije.

"Sa promenom sistema kao maksimum što smo mogli, dobili smo slobodu. Da se realizujemo sami", poručio im je predsednik Klaus da možda traže suviše.

"Mi nismo izvukli pouke i ponavljamo greške koje su drugi već ispravili. Želimo da igramo igru a plašimo se da joj damo pravila. Sve manje je pristojnosti. Krade se a kad neko kaže da se to ne čini, smeju mu se. Ali, na sreću, i naše društvo se budi i stvari će se promeniti. Na sreću, za to više ne treba revolucija", podržao je današnje studente Havel.

Žalopojke uoči jubileja medju mladima da bi sve bilo bolje kada bi Česi nekako dobili političke elite koje mogu da cene a ne ove kojima bez rezervi veruje tek jedan odsto nacije, presekla je u subotu na Karlovom univerzitetu "Čehinja koja je najdalje dogurala", kako ovde zovu bivšu američku ministarku spoljnih poslova Madlen Olbrajt.

"Demokratija nije poklon koji se daje upakovan sa mašnicom. Demokratija je težak posao. Prionite vi, mladi, na njega", kazala je Olbrajtova.

*Dopisnica Bete iz Praga

Beta