Savremeni istraživači ostvarili su najveće maštarije svojih predaka alhemičara o veštačkom čoveku – homunkulusu. U suštini, realizacija tog projekta već je postala vidljiva na horizontu nauke. Istraživačima sa Stenfordskog univerziteta (Stanford University in California) pošlo je za rukom da od matičnih ćelija stvore najneophodnije za tu stvar- veštačke jajčane ćelije i spermatozoide, dakle, ono što oplođuje i ono čime se oplođuje.

Seks u epruveti

U sadašnjoj etapi istraživanja matične ćelije uzimaju se iz embriona, zametaka koji su u najranijem stadijumu razvoja. Posle toga matične ćelije se pretvaraju u polne pod uticajem hemikalija, vitamina i struje. U perspektivi će se i jajčane ćelije i spermatozoidi moći proizvoditi od matičnih ćelija kože odraslih ljudi.

Eksperti zaslugu američkih naučnika vide u tome što su prvi proizveli obe ćelije, neophodne za reprodukciju – žensku, i mušku. Istina, to je i ranije uspevalo naučnicima u pojedinačnim slučajevima, mada nije bilo poznato koliko su „radno sposobni" ručno izrađeni analozi.

Na primer, letos su Britanci stvorili veštačku ljudsku spermu. A Đanpjero Palermo sa Kalifornijskog univerziteta u Njujorku „sastavio" je veštačku ljudsku jajčanu ćeliju. Opnu je uzeo prirodnu, a onaj glavni deo – jezgro sa genetskim materijalom – napravio je od ćelija ženske kože.

Dve mame i dva tate

Niko još nije ni pokušao da stvori homunkulusa iako su se veštačke životinje već pojavile. Još pre pet godina Japanci su pomoću genetskog materijala jednog miša stvorili jajčanu ćeliju koja po svojoj „hemiji" odgovara spermatozoidu. A zatim su to spojili sa jajčanom ćelijom drugog miša, koji je kasnije rodio mišića sa genima obe ženke.

Na taj način su istraživači na čelu sa Tomohirom Konom sa Tokijskog poljoprivrednog instituta dokazali da se u procesu razmnožavanja može i bez mužjaka. A može li se bez ženki?

Nedavno je još jedan Japanac – Tosiaki Nose sa Tokijskog univerziteta smislio kako da biološki roditelji deteta budu dva mužjaka. Put ka takvom bezobrazluku je sasvim realan: od jednog uzimaju običnu ćeliju, recimo, kože. Izvlače genetski materijal i smeštaju ga u opnu donorske jajčane ćelije. Tu se proizvode klice ćelije, takozvane matične ćelije, a potom se pristupa operaciji pretvaranja matičnih ćelija u polne, uključujući i isključujući odgovarajuće gene posredstvom „hemije".

„Smešten u hranjivi rastvor, materijal se prilično lako, maltene sam od sebe, pretvara u jajčane ćelije", objašnjava saborac Japanaca Hans Šeler sa Pensilvanijskog univerziteta u SAD. Mnogo je teže stvoriti veštačke spermatozoide. Nose je, na primer, morao da pomeša matične ćelije sa tkivom jajčanih ćelija i proizveo prave spermatozoide sa repićima.

Od miša do čoveka

Samo je jedan korak od miša do čoveka. Zapravo, ljudi su i konačan cilj naučnika. Cilj je da se podari radost očinstva i materinstva onima koji za to nisu sposobni iz raznih razloga.

Neki su, saznavši za najnoviji uspeh istraživača sa Stenforda, požurili sa fantazijama: kao, da bi se sada pravila deca, nisu potrebni ni muškarci ni žene. U suštini, neće biti potrebne ni njihove polne ćelije. Možda, ako eksperimentatori budu šlifovali proces izrade veštačkih spermatozoida i jajčanih ćelija do savršenstva. Za sada to nisu učinili, ali su pokazali da je u principu i to realno.

Ali bez živih muškaraca i žena svejedno se ne može. Od nekih će trebati uzimati matične ćelije, neko će morati da nosi plod jer veštačkih materica još nema. I teško da će se išta od toga pojaviti u doglednoj budućnosti.

Novi Standard