Piše: Nelly Rade

Da li se vaša teorija direktno suprotstavlja politici predsednika Baraka Obame o ključnoj ulozi vlade u upravljanju prirodnim dobrima", pitao je novinar Tajmonlajna (Timeonline) Elenoru Ostrom (Elinor Ostrom), prvu ženu dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.

Sedamdesetšestogodišnja profesorka sa državnog univerziteta u američkog saveznoj državi Indijani je skromno odgovorila da ona nije merodavna da ocenjuje poteze vlade. Ipak, dodala je da su se sve važeće postavke funkcionisanja tržišta pokazale u najmanju ruku rizičnim, što su najnovija kriza i ponašanje Volstrita na najbolji način potvrdili.

Profesorka Ostrom dobila je najviše svetsko priznanje iz ekonomije za dugogodišnji rad o – zadrugama! Iako ne koristi direktno reč "zadruge", ona upravo o tome govori, koristeći izraze kao što su "kolektivno upravljanje", "kolektivna korist", "kolektivna briga". Ljudi – običan narod koji koristi prirodne resurse kao što su, na primer, šume, ribnjaci, reke, delte – najoptimalnije upravljaju tim zajedničkim dobrima, ključna je postavka njene teorije. Njima niko nije potreban, ni regulativa, ni država, ni privatni vlasnik. Narodno upravljanje društvenim dobrima daje, ustvrdila je američka profesorka, izuzetne rezultate u očuvanju tih dobara i pokazalo se ne samo idealnim u očuvaju prirodnih resursa, već i u ostvarivanju visoke produktivnosti.

U eri duboke ekonomske krize do koje su doveli neopisiva pohlepa špekulanata na uglavnom neregulisanom finansijskom i berzanskom tržištu gde vlada isključivo faktor privatnog vlasništva i ekstraprofita, njene reči su dočekane sa popriličnom dozom sumnjičavnosti, pa i etiketiranja da se, eto, radi o još jednom aspektu nerealnog "socijalističkog" pristupa ekonomiji za šta Amerikanci imaju veoma malo sluha i doživljavaju ga duboko antagonističnim.

Teorija proverena na terenu

Prirodni resursi se najbrže uništavaju kada se stave pod državnu upravu ili se prodaju privatnicima, ukazala je Elenora i time izrekla oštru kritiku ključnom zakonu kapitalističkog privrednog sistema u kojem je privatna svojina stavljena na pijadestal apsolutnog i neprikosnovenog pokretača proizvodnog ciklusa.

Taj pijadestal, tvrdi nobelovka, očigledno se ljulja pod nepobitnim dokazima njenog 30 godina dugog istraživanja koje nepobitno potvrđuje da osećaj kolektiva i zajedništva u upravljanju resursima ima jaču polugu nego što to zapadni teoretičari ekonomskih kretanja misle i žele da priznaju.

"Dugi niz godina pratili smo projekte u gotovo svim zemljama sveta, posebno u Indiji, i nepobitno potvrdili da ljudi najbolje upravljaju zajedničkim dobrima i prirodnim izvorima", rekla je ona. Profesorka je praktično pobila raniju teoriju da lokalno stanovništvo brzo upropasti prirodne resurse, ako ne postoji regulativa od strane nekog autoriteta. Suprotno tome, kolektivno upravljanje sa zajedničkom odgovornošću dovodi do progresa, jer svaki činilac u tom kolektivnom lancu zna da njegov udeo i korist zavisi od uloženog rada i poštovanja međusobno uspostavljenih odnosa koristi i održavanja resursa.

U američkog saveznoj državi Mejn, navela je Elenora, pre više od 20 godina lokalni ribari su uspostavili kolektivnu organizaciju i plan uzgoja rakova u čemu su postigli ogroman uspeh pa i dan danas važe za najuspešnije uzgajivače rakova.

Humana ekonomija

Naravno, malo ko veruje da će teorijske postavke Elenore Ostrom imati značajniji uticaj na vladajuću koncepciju apstraktnih ekonomskih modela koji se baziraju uglavnom na matematici i algoritmima. Proteklih decenija Nobelovu nagradu za ekonomiju dobijali su teoretičari poput Miltona Fridmana i Džozefa Stiglica koji su u centar uvek stavljali apstraktne formule ponašanja privatnog kapitala i ostalih faktora takozvanog slobodnog tržišta.

Da nešto nije u redu sa takvim ekonomskim postavkama, najbolje je potvrdio slučaj dodele Nobelove nagrade za ekonomiju iz 1997. godine. Tada su nagradu za formulu stabilnosti ulaganja na berzi dobila dvojica američkih ekonomista, Robert Mertoni i Miron Soles (Myron Scholes). Hedž fond koji su oni vodili jedan je od prvih koji je prošle godine pao pod točkove ekonomske krize, pokazavši u praksi koliko je ta famozna "formula" o bezrizičnom ulaganju u akcije ne samo netačna, već i opasna.

Ekonomska kriza koja je zahvatila svet, bez sumnje, uticala je na promenu raspoloženja Nobelovog komiteta. Očigledno ne slučajno, u objašnjenju dodele nagrade iz ekonomije američkoj profesorki Ostrom, ističe se značaj posmatranja "velike slike" odnosno šireg sagledavanja univerzalnih ekonomskih i socioloških ponašanja. Takođe se izriču pohvale za njen rad na terenu, u životnoj sredini, među ljudima, gde su teorijski postulati dokazani.

Za Elenoru Ostrom, kao prvu ženu kojoj je dodeljena Nobelova nagrada iz ekonomije, vezuje se još jedan presedan. Ona, naime, nije ekonomista, već politikolog. Sebe smatra "političkim ekonomistom", dok je ovde pojedini komentatori nazivaju "humanim sociologom". Bilo kako da je zvali, Ostrom je otvorila vrata za nekonvencionalni pristup izučavanju ekonomskih i socioloških realnosti u zapadnom svetu.

Ona, inače, deli nagradu sa kolegom Oliverom Vilijamsom sa kalifornijskog univerziteta Berkli. U pokušaju da umanje značaj ovogodišnje nagrade, pojedini kritičari ističu da nagrada za ekonomiju i nije "prava", jer je uspostavljena naknadno i to u znak sećanja na Alfreda Nobela.

Ovakva reagovanja ne obeshrabruju profesorku Ostrom koja se nada da će „svet krenuti boljim stazama". Nije njeno, rekla je, da komentariše sadašnju ekonomsku situaciju u Americi, ponašanje Volstrita i poteze koje vuče predsednik Obama. Ipak, dodala je, želi da poruči vladi u Vašingtonu da "ne može isključivo da se uvažavaju samo oni na visokim pozicijama, već da mora da se poštuju i uvažavaju sposobnosti svih ljudi, običnog naroda, koji se bori za egzistenciju". Nobelova nagrada za ekonomiju dobila je, umesto apstraktne matematičke formule, realno, humano lice.

Emporta