Bauk protekcionizma – okretanja nacionalnih privreda svojim izvorima industrije i radne snage – nadvija se nad ionako posrnulom globalnom privredom

Piše: BBC

Dok se u Britaniji lome koplja oko toga da li će radna mesta u nekim fabrikama na severu zemlje biti otvorena za radnu snagu iz drugih delova Evropske unije – protiv čega već danima protestuju domaći radnici – nagoveštaji protekcionizma neki sada vide i u SAD.

Reč je, naime, o klauzuli "Kupujmo američko!" u okviru paketa pomoći za podsticaj domaćoj privredi, vrednog više stotina milijardi dolara.

Najveći trgovinski parnteri Amerike – Kanada i Evropska unija – tim povodom su izrazile i javno negodovanje.

Barak Obama je prošlomesečni inauguracioni govor posvetio američkoj privredi i dao obećanje da zemlji predstoji oporavak, kao i obnova industrije i infrastrukture.

Američki predsednik se, međutim, prevario ukoliko je očekovao da će mu euforija koja je pratila predsedničke izbore pomoći da kroz Kongres ekspresno prođe paket podsticaja ekonomiji, vredan više od osam stotina milijardi dolara.

Ogorčena rasprava

O paketu mera koji je usvojen u Predstavničkom domu, i to bez ijednog glasa republikaca, počela je ogorčena rasprava u drugom kongresnom domu – Senatu.

Neki detalji plana oko kojih nema sporazuma izazvali su zabrinutost i van Sjedinjenih Država – reč je pre svega o klauzuli "Kupujmo američko!" prema kojoj bi sirovine za obnovu infrastrukture – čelik, gvožđe i industrijski proizvodi – poticali sa američkog tla.

Kanada i Evropska unija među prvima su reagovali upozorenjem da Vašington sprema protekcionističku meru, a zvaničnici u Briselu kažu da je takva klauzula "najgori mogući signal koji je američka administracija mogla da pošalje van zemlje".

Portparol Evropske komisije izjavio je BBC-ju da se u Briselu nadaju da će Vašington čuti ovakav njihov stav.

Ukoliko predsednik Barak Obama ne odustane od ove ideje, neće biti drugog izlaza osim da se o svemu izjasni Svetska trgovinska organizacija.

Pismo Džona Brutona

Džon Bruton, ambasador Evropske unije u Vašingtonu, već je uputio pismo američkom državnom sekretaru Hilari Klinton iznoseći zabrinutost evropskog bloka, uz napomenu da su SAD, kao i druge zemlje, na novembarskom sastanku svetskih lidera obećale da neće pribegavati protekcionizmu.

Portparol Evropske unije za trgovinu Piter Pauer izjavio je BBC-ju da protekcionističke mere neće doneti korist američkom narodu:

"Protekcionizam nije uspeo u prošlosti, protekcionizam neće uspeti ni danas. Moramo da održimo tržišta, potreban nam je protok trgovine. To je jedini način da se konačno izvučemo iz ekonomskih teškoća. U svačijem je interesu da tržišta ostanu otvorena. Zato su se u novembru u Vašingtonu na to obavezale najveće zemlje iz Grupe dvadeset, i to obećanje mora biti poštovano", kaže on.

Vašington nije jedini

Međutim, kako objašnjava BBC-jev ekonomski urednik Endru Voker, Vašington nije jedini koji bi u uslovima globalnog ekonomskog posrtanja mogao da pribegne zaštiti svoje industrije od strane konkurencije:

"Strahuje se da bi nove barijere u međunarodnoj trgovini mogle dodatno da pogoršaju svetske ekonomske nevolje, a mnogi istoričari podsećaju i da je protekcionizam bio važan činilac ekonomske depresije iz tridesetih godina prošlog veka. Klauzula ‘kupujmo američko’ nije bez razloga izazvala brigu u Evropskoj uniji, ali to nije prvi znak moguće protekcionističke reakcije na ekonomski pad. Svetska trgovinska organizacija već je registrovala slučajeve povećanja uvoznih tarifa i drugih mera kojima se ograničava uvoz, a jača izvoz, što uključuje i ponovno uvođenje nekih izvoznih povlastica od strane Evropske unije. Ali, prema rečima generalnog direktora Svetske trgovinske organizacije Paskala Lamija, većina njenih članica za sada uspeva da drži pod kontrolom domaće protekcionističke snage", kaže Voker.

Javna podrška svakako postoji u saveznim državama SAD koje bi od te mere imale koristi, odnosno štete – to su države na severoistoku Amerike, gde preovlađuje metalska industrija i u kojima je su vesti o novim otpuštanjima svakodnevne.

Šta sa izvozom?

Sindikati su takođe za tu meru – ali ako bi se Amerika ipak okrenula protekcionizmu i sledile je ostale zemlje, zar to ne bi naudilo američkom izvozu i donelo novu nezaposlenost?

Leo Džerard, iz američkog Sindikata radnika u čeličanama, o tome kaže:

"Više od sedamdeset odsto proizvoda koji se uvoze u Ameriku iz zemalja kao što su Kina, Indija i Bangladeš stižu iz bivših američkih kompanija koje su te iste proizvode pravile u Americi. U te zemlje su otišle da bi koristile tamošnju radnu snagu i iskoritile prednost neregulisanosti globalne ekonomije – onako kako su iskoritsili nepostojanje regulative u globalnom finasijkom sistemu. Iste snage žele da na sličan način uklone regulativu iz svetske trgovine – multinacionlane kompanije žele da ostvare dobit nauštrb nacionalnih ekonomija, bilo da je reč o Americi, Kanadi, Britaniji ili Francuskoj. Najveću štetu privredama tih zemalja čine multinacionalne kompanije, seleći se u zemlje u kojima koriste i radnu snagu i sirovine", kaže za BBC Leo Džerard, jedan od američkih sindikalnih lidera.

BBC