Lik Svetog Save, sa jedne od najlepših i najpoznatijih fresaka iz manastira Mileševa, je – retuširan!
Piše: Večernje Novosti
"Umetnik", koji je radio konzervaciju, primećuju stručnjaci, uneo je ličnu notu, a lik svetitelja poprimio je drugačiji karakter.
Freska, za koju se smatra da je najrealniji prikaz Svetog Save, sada je "našminkana", a Rastko Nemanjić je porumeneo, nema više bora oko očiju, a kada bi mogao da zaplače, sav bi se umrljao. Jer, svojevrsni mejkap je urađen – vodenim bojama! U okruženju ostalih, od vremena izbledelih Nemanjića, prvi srpski arhiepiskop deluje sveže i živahno…
Retuš
MAGISTAR grafike Miroslav Stanojlović započeo je slikarsko-konzervatorske radove na obnovi živopisa na poziv vladike mileševaskog Filareta. Ceo posao finansirao je Kongres srpskog ujedinjenja. Za taj posao vladika Filaret je naknadno pribavio potrebnu odobrenje Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, što je za njega, kako je na jednom od sastanaka konstatovala Velika komisija Ministarstva kulture, bilo uobičajeno.
– Upoređujući fotografije iz devedesetih godina prošlog veka sa sadašnjim stanjem, uočene su velike promene na liku Svetog Save. On više ne liči na sebe – kaže istoričar umetnosti i jedan od članova Komisije Marko Omčikus. – Promene su posledica retuša. Sa lika Svetog Save već je otpalo parče "plombe" kod desne nozdrve, što dovodi u sumnju kvalitet izvedenih radova.
Omčikus, koji je jedno vreme bio direktor Republičkog zavoda, kaže još da je rad na živopisu počeo pre njegovog dolaska na to mesto, a da je za vreme svog mandata imao dosta problema sa kontrolom načina finansiranja radova na manastirskom kompleksu.
Komisija je, takođe, utvrdila da je tokom "vladavine" vladike Filareta u mileševskoj eparhiji, divljom novogradnjom devastiran najveći deo srednjovekovne monaške naseobine. Uništene su građevine iz 19. veka i porušen zvonik iz 1912. godine, "za čije je rušenje saglasnost moglo dati samo Ministarstvo kulture".
– Manastirsko groblje je formirano na neprimerenoj i arheološki neistraženoj lokaciji, a buldožerima je preoblikovan teren jugozapadnog dela prilaza manastiru, takođe, neistraženog, a gde se osnovano očekivao prvobitni ulaz u manastirsku portu – navodi se u njihovom izveštaju. – Tokom rušenja zvonika i izgradnje novog, mnogi fragmenti srednjovekovnih nadgrobnih ploča su uništeni. Ploča sa natpisom iz 15. veka je potpuno razdrobljena. U toku preduzetih radova na uređenju manastirske celine, dislocirani su i neki nadgrobni spomenici i njihova dalja sudbina je neizvesna.Vladika
I PORED toga što je Ministarstvo kulture donelo rešenje o obustavi radova na riznici i biblioteci, kao i na adaptaciji stare štale u ekonomiji, investitor Srpska pravoslavna eparhija mileševska i uprava manastira nastavili su radove. Tako da su na tom prostoru uništeni konzervirani i nedovoljno istraženi arheološki ostaci.
– Mileševska eparhija više nema istorijsku autentičnost – kaže arhitekta Miladin Lukić, bivši pomoćnik ministra kulture, koji je 15 godina, od 1980, radio u Mileševi. – U Mileševi smo radili Olivera Kandić, Svetlana Popović i ja. Problem je nastao kada se u eparhiji ustoličio vladika Filaret. Prvi ozbiljan incident nastao je kada je Filaret iskopao rupu veličine fudbalskog igrališta i tu napravio ribnjak. Tada počinje muka cele službe. U međuvremenu je samoinicijativno preduzeo radove na malom konaku, a ni veliki konak nije bio pošteđen. Srednjovekovni objekti oko crkve su potpuno srušeni, ostao je samo ogradni zid. Na severu je sagrađen novi objekat, nemam pojma ko je to napravio. Na obali Mileševe vladika je postavio binu, kao u Guči. Osim manastirske crkve, sva ostala zdanja izgubila su autentičnost, tako da o mileševskom kompleksu ne može više da se govori kao o istorijskoj celini.
Sporovi pojedinih stručnjaka sa vladikom Filaretom završavani su zabranom ulaska u manastar Mileševu. Pitanje je da li će razgovori predstavnika ministarstava kulture i vera pomoći da se problem reši ili će domaćin imanja – vladika Filaret, nastaviti da "tera po svom".
"OKRPLJEN" ANĐEO
IAKO su umetnička dela mileševskog slikarstva znatno oštećena višestrukim razaranjima u vreme turske vlasti, upravo je zidno slikarstvo proslavilo Mileševu. Smatra se da mileševske freske po svojoj lepoti spadaju među prave dragulje srpske i evropske umetnosti srednjeg veka. Na najlepšoj fresci "Beli anđeo", a koja je putopisce 19. veka primorala na veliko divljenje, da joj, prema rečima jednog od njih, ni Đoto nije ravan, za sada je urađen samo retuš na rukavu!
PRE 28 GODINA
Snimci iz 1980. godine još pokazuju stari izgled dela freske na kome je jedan od najautentičnijih izgleda velikog srpskog prosvetitelja i prvog arhiepiskopa SPC.
VODENE BOJE
Čudan mejkap na licu Svetog Save lišio ga je čak i bora oko očiju, a rumenilo na obrazima potpuno udaljilo od izbledelih delova čuvene freske.
0 Comments