Političke stranke konačno postigle konsenzus o pravu javnosti da dobije uvid u dokumente iz komunističke ere.

Piše: Tatjana Vaksberg/BIRN*

Vodeće političke stranke u Bugarskoj konačno su se složile da otvore arhive Državne sigurnosti, zloglasne tajne službe iz vremena režima Todora Živkova.

Parlament je prosle nedelje učino prvi potez u cilju omogućavanja pristupa javnosti milionima dokumenata koje su tajne službe vredno prikupljale preko armije anonimnih spijuna i saradnika.

Nacrt zakona o otvaranju arhiva dobio je podrsku svih političkih grupacija, uključujući i reformisane političke naslednike komunističkog režima, Bugarsku socijalističku partiju, BSP.

Sporazum je označio odlučan rez sa prošlošću i vremenom kada su se levica i desnica žestoko sukobljavalje oko ovog pitanja.

Nacrt predvidja osnivanje komiteta, u kojem nijedna od stranaka ne bi imala dominantnu poziciju, koji bi upravljao arhivom, omogućio pristup dokumentima i informisao javnost o tome koji su od sadasnjih političara, sudija, biznismena i uticajnih ljudi radili za službu u proslosti.

Analitičari kažu da je sama činjenica da se BSP složila sa ovakvom inicijativom garancija da će arhive zaista biti otvorene.

U isto vreme, ne mogu se složiti oko odgovora na pitanje da li će zakon funkcionisati u praksi i sta se, zapravo, krije iza naglog zaokreta u politici Socijalističke partije.

Bugarska je bila podeljena više od 16 godina oko pitanja o tome šta treba učiniti sa arhivama.

U periodu tranzicije iz komunizma u demokratiju, dokumentacija Državne sigurnosti je postala neka vrsta političkog fudbala.

Različiti ljudi su koristili mogućnost da pristupe dokumentima da bi otkrivali odabrane detalje o svojim političkim protivnicima, iznoseći samo polovične informacije i tako šireći glasine.

Prošlonedeljna prekretnica u pristupu pitanju otvaranja arhiva nije prva u novijoj istoriji.

Godine 1997, Ujedinjene demokratske snage, UDF, koje su tada imale većinu u parlamentu, odredile su otvaranje dosijea kao jedan od prioriteta.

Arhiva Ministarstva unutrašnjih poslova bila je otvorena tokom četiri godine, što je javnosti omogućilo da pristupi dokumentima povezanim sa istorijom Državne sigurnosti.

Neposredno pre isticanja mandata 2001. godine, vlada Ivana Kostova je izmenila zakon i povećala broj onih funkcija kod kojih se od kandidata traži da prodju provere i dokazu "čistu prošlost".

Metodi Andreev, predsedavajući komisije nadležne za kontrolu kandidata, objavio je u to vreme da su 129 poslanika izabranih u periodu izmedju 1990. i 2001. nekada bili saradnici tajnih službi.

Ali kratki period otvorenosti ubrzo je završen. Kada je Narodni pokret Simeon Drugi, NDSV, pobedio na narednim izborima, tajne arhive su zatvorene.

Ponovo je počelo selektivno puštanje informacija u javnost, a poslednji takav slučaj zabeležen je kada je ministar unutrašnjih poslova Rumen Petkov objavio deo arhiva da bi pokazao da je nekolicina istaknutih novinara nekada saradjivala sa tajnom službom.

U isto vreme, postalo je jasno da je predsednik Georgi Purvanov takodje obavljao neke zadatke za Državnu sigurnost. Odgovarajući na iznete optužbe dvojice bivših članova komiteta za dosijea, Purvanov je u prvi mah poricao takve tvrdnje. Kasnije je priznao da je radio kao konsultant za istorijska pitanja u vezi sa jednom knjigom o Makedoniji.

Purvanov je izjavio da u početku nije znao da je to posao za Državnu sigurnost, a kasnije, kada je to saznao, nije smatrao da u tome postoji bilo kakav problem.

Ova, u medijima zapažena, afera pojačala je pritisak na Ministarstvo unutrašnjih poslova da ponovo otvori svoje arhive.

Pred parlament je bilo izneto nekoliko nacrta zakona, da bi kasnije bili spojeni u jedan, što je konačno dovelo do sadašnjeg predloga.

U prošlosti, BSP se protivila otvaranju arhiva, pa se njihov prošlonedeljni glas podrške predlogu zakona smatra velikim zaokretom.

"BSP je bila protiv privatizacije, protiv NATO, protiv EU i protiv otvaranja arhiva", primećuje član rukovodstva BSP, Juri Aslanov.

"Ali, stvari su se promenile i socijalisti su sada preuzeli projekat (arhiva) od demokratskog krila."

Aslanov ovu promenu pripisuje skorašnjoj promeni u partijskom rukovodstvu. Novi lider BSP, sadašnji premijer, Sergej Stefanov, star 40 godina, relativno je mlad.

Osim sto je previše mlad da bi se osećao ugroženim bilo kojim informacijama koje se u arhivama nalaže, on želi i da dokaže da je pravi demokrata.

Ali drugi političari i analitičari kažu da BSP i dalje nije toliko iskrena u svojim postupcima kao sto se to možda čini.

Kostov iznosi primedbu da je nacrt zakona o arhivama namerno odlagan da bi promena stava pomogla presedniku Purvanovu na predsedničkim izborima zakazanim za 22. oktobar.

Javor Dačkov, urednik nedeljnika "Glasove", kaže da BSP prihvata otvaranje arhiva samo zato što su mnogi dokumenti već uništeni.

Početkom devedesetih, brojni izvori su tvrdili da su pripadnici nekadašnjeg komunističkog establišmenta uklonili one delove arhiva koji bi mogli kompromitovati njegove članove.

Ove optužbe su dokazane na sudu. Godine 2002, bivši ministar unutrašnjih poslova, Atanas Semerdziev, proglašen je krivim za uništavanje 144.235 dosijea iz arhiva Državne sigurnosti 1990. godine.

Tužilac je izneo podatke da je on uništio 41 odsto od ukupnog broja od 250.000 dosijea, kao i 75 odsto izveštaja tajnih saradnika. Semerdžiev je osudjen na četiri i po godine zatvora.

"Kada su arhive uništavane, na vlasti je bio BSP", kaže Dačkov. "Zato otvaranju arhiva u ovom trenutku za njihove članove ne nosi nikakvu opasnost."

On, medjutim, ipak podržava otvaranje arhiva, i pored toga što je veliki deo informacija i dokaza uništen.

Još jedno pitanje koje izaziva zabrinutost jeste to da li će se dokumentima i dosijeima rukovati na ispravan način.

"Uspeh ovog poteza zavisi od toga ko će posedovati arhive", izjavio je novinar Hristo Hristov.

Hristov je vodio dugogodišnju bitku da bi iz vladinih arhiva saznao istinu o ubistvu Georgi Markova, disidenta koji je ubijen u Londonu 1978. godine.

Trenutno dokumentima upravlja Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ali opozicioni političari kažu da je ova institucija i dalje prepuna bivših službenika Državne sigurnosti kojima se ne može verovati.

"Ako zadrže nadležnost nad arhivama, to će kompromitovati čitav proces njihovog pretvaranja u javne dokumente", kaže Veselin Metodiev, bivši premijer u Kostovljevoj vladi.

Nezavisna komisija koju predvidja novi zakon mogla bi biti odgovarajući čuvar ovog vaznog dela baštine.

Ali, tek treba da se vidi da li će arhive zaista biti izuzete iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i poverene jednom takvom telu.

Prošle nedelje, Tatjana Dončeva, poslanica BSP, izazvala je pometnju primedbom da se ne seća da je "u poslednjih deset godina" neki zakon izazvao toliko otpora.

Dončeva nije precizirala odakle je pritisak dolazio, ali većina medija je zaključila da su u pitanju bivši pripadnici tajne službe.

U medjuvremenu, interesovanje javnosti za ovaj projekat raste, delom i zbog toga što je Bugarska jedna od poslednjih zemalja nekadašnjeg sovjetskog bloka koja će otvoriti arhive iz komunističke ere.

Istraživanje agencije "Afis" pokazalo je da 52 odsto ispitanika podržava otvaranje arhiva, mada 32 odsto smatra da će dokumenti otkriti samo deo istine.

Samo 11 odsto je bilo protiv čitave ideje, uz komentar da bi preostale arhive trebalo uništiti.

Dačkov je izjavio da Bugari imaju pravo da znaju ko je kome zabadao nož u ledja. Posežući za živopisnom metaforom iz Starog zaveta, izjavio je: "Moramo saznati ko je Kain – a ko je Avelj."

*Tatjana Vaksberg je dopisnik radio stanice Radio Liberty u Sofiji i saradnik Balkan insajta. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.