Iako se i pre razlaza Srbije i Crne Gore uglavnom znalo kakve će posledice snositi građani obe zemlje, još uvek mnogi od njih imaju nedoumice i sijaset prepreka u rešavanju statusnog, ali i drugih pitanja.

Piše: S.Gluščević/Dnevnik

Kako odmiče samostalan život nekadašnjih članica državne zajednice, za građane se otvaraju novi problemi, uglavnom praćeni brojnim administrativnim zavrzlamama. Naime, neke posledice odvajanja dve zemlje u svakodnevnom životu se reflektuju polako i postepeno, pa građani pred šalterima često ostaju u najmanju ruku zbunjeni jer nisu čuli da od pre dva dana za njih važe sasvim drugačiji propisi.

Tako, na primer, građani koji su pre nekoliko dana došli iz Crne Gore i nameravaju da ostanu u Srbiji neko vreme, mogu da se u ovdašnjem MUP-u prijave samo kao stranci. O tome je, doduše, bilo reči pre i neposredno posle referenduma o osamostaljenju Crne Gore, ali problem je u tome što građani nisu obavešteni da je taj propis počeo da se sprovodi. Naime, raspitujući se o mogućnosti da prijave boravak na nekoj adresi u Srbiji, još početkom jeseni dobijali su odgovor da je reč o jednostavnoj proceduri na šalteru u MUP-u, na kojem se prijavljuju i građani Srbije. Mnogi od njih su i odjavili prebivalište u Crnoj Gori, a nisu uspeli da se u zakonskom roku prijave ovde.

– Došla sam u Srbiju krajem leta i nameravala da ostanem neko vreme jer mi je ponuđen posao. Kada sam se pre dvadesetak dana raspitivala o mogućnosti da dobijem zeleni karton u Novom Sadu, rečeno mi je da neće biti nikakvih problema. Nekoliko dana kasnije dobila sam odgovor da ne mogu da se prijavim jer sam iz Crne Gore i imam crnogorsko državljanstvo – ispričala nam je sagovornica koja nije želela da navedemo njeno ime.

Državljanstvo

Prema podacima MUP-a, u 2005. godini oko 2.000 državljana Crne Gore primljeno je u državljanstvo Srbije, a tokom ove, prijem je zatražilo četiri puta više – oko 8.500 crnogorskih državljana. Ako su tačni podaci koji su ranije saopštavani da u Srbiji živi oko 300.000 državljana Crne Gore, može reći da je, iako je zahteva više nego lane, u stvari malo onih koji su zatražili državljanstvo Srbije.

Kako smo saznali u novosadskom MUP-u, državljani Crne Gore se kao stranci tretiraju tek od 20. septembra. Od tog dana oni treba da se javljaju u Odeljenje za strance, gde se, kako nam je rečeno, uz jednostavnu proceduru, prijavljuju kao turisti, što znači da u Srbiji mogu da borave 90 dana. Nakon isteka tog roka mogu da zatraže da im se prijava produži na još tri meseca. A ako nameravaju da duže ostanu u Srbiji, mogu da predaju zahtev za upis u knjigu ovdašnjih državljana, s tim da se prethodno ne odjavljuju sa stare, crnogorske adrese jer se ovde, sem kao stranci, dok ne dobiju državljanstvo, ne mogu prijaviti. Dok ne postanu državljani Srbije imaće i problema oko zapošljavanja. To ne znači da se kao stranci ne mogu zaposliti, ali s obzirom na to da je ovo pitanje odavno u pravnom vakuumu, sve se ipak rešava „od slučaja do slučaja".

Tek kada se donese dugonajavljivani i očekivani zakon o zapošljavanju stranih državljana, koji je u skupštinskoj proceduri, stvari će za njih biti jasnije. Pomenuti zakon bi trebalo da strance približi domaćim radnicima, međutim, i dalje će uz jednake kvalifikacije naši ipak imati prvenstvo, osim kada konkurišu u stranoj firmi. Vlada će, prema odredbama predloženog zakona, na osnovu stanja na tržištu rada, godišnje utvrđivati kvotu radnih dozvola za strane državljane, ali radnu dozvolu za stranca može da zatraži samo poslodavac, a ne i sam strani radnik. Pri tom će poslodavac moći da zaposli stranca samo ako na evidenciji Biroa nema zainteresovanih državljana Srbije koji ispunjavaju uslove za obavljanje tih poslova.

Ovo nisu jedine administrativne zavrzlame s kojima se susreću državljani Crne Gore u Srbiji. Doduše, oni koji već godinama imaju ovdašnje lične karte do sada nisu imali ovakvih problema, ali ne znači da ih neće biti. Jer, može se reći da se, u skladu s važećim zakonskim propisima, crnogorski državljani već tretiraju – kao stranci. A taj status nosi drugačija prava i obaveze – od zapošljavanja, regulisanja socijalnog i zdravstvenog osiguranja, sve do izbornog prava.