Šta Srbin mora da uradi kad mu na vrata u nedoba pokuca odbegli đeneral? Da se seti čuvene bunovne pitalice Ramba Amadeusa iz one reklame: "Otkud sunce usred bijela dana…!?"

Piše: Ljubodrag Stojadinović/ Politika

Jataci Ratka Mladića, bar vlast kaže da to jesu, stigli su pred lice pravde. Taj proces će biti zatvoren za javnost, verovatno da se po Srbiji ne bi širila jatačka iskustva. Dakle, šta Srbin mora da uradi kad mu na vrata u nedoba pokuca odbegli đeneral? Da se seti čuvene bunovne pitalice Ramba Amadeusa iz one reklame: "Otkud sunce usred bijela dana…!?"

Potera za tim generalom već je davno poprimila tragikomični zaplet. Mimo sudske procedure, on je proglašen zločincem i takvim se smatra u većem delu sveta. Uprkos teškim porazima i očajnim strategijskim procenama, mnogi Srbi veruju da je on heroj. Eto, na primer, godinama prkosi Zapadu, ne dopušta da mu sude za zločine koje su sami počinili. Taj Srbin, navodno, neće pristati da ga vezuju oni koje je on jednom vezivao za najvažnije bandere Republike Srpske.

U svetu se čvrsto veruje kako srpske vlasti znaju gde je general. Ali, iz nekog razloga ne žele da ga hapse. Valjda procenjuju rizike akcije unutar razuđene i podeljene Srbije. Inače, niko nije davao ni pet para za postavljene rokove. Bilo ih je bar sedam koji su proglašeni za poslednje, sve dok nije napravljen akcioni plan.

Taj operativni akt je pravo savršenstvo sklada. Tačno se zna šta ko mora da uradi. Tajne službe su ovde bile bez kontrole, pune sumnji jedna prema drugoj. U njihov zabran, pak, niko izvan te mistične struke nije mogao ni da priviri. Ali, akcioni plan je mogao da krene tek kad je neko zaključio kako su službe (vojna i civilna), konačno pristale jedna na drugu.

Plan je ostao velika tajna, isto kao i operativni poslovi koji se vode. Ali bi morao da bude krajnje jednostavan i objašnjiv po svojoj suštini na kraju akcije. Od toga još ničega nema. Čuli smo Rasima Ljajića koji kaže da niko od onih koji bi morali prvi da znaju, pojma nema gde je Mladić. "Kad ga lociramo, budite sigurni da će biti uhapšen!" "Lociranje" je tako postalo najneprecizniji pojam srpskog novogovora.

Iz vrhova srpskih vlasti stižu redovne rate optimizma, uprkos sterilnosti akcionog plana. Moguć je nastavak pregovora, čak i ako Mladić ostane neuhvatljiv. Da li je to zabluda ili mudro dostignuće, nije nam još dato da znamo. Ali pazarenje vremena svakako jeste. Zajedno sa svojim bivšim jatacima, Mladić je sklonjen u hladovinu. A nju čini novi ustav Srbije, zajedno sa pratećom referndumskom kampanjom. Šta je jedan odmetnik spram najvišeg slobodarskog akta ove države?

Ali, žena koja je najuzbudljiviji deo svoga života posvetila popravljanju Balkanaca, neizbežna gospođa Del Ponte – ljutito je krenula u svoju turneju po buretu baruta. Odjednom joj je Mladić bio malo, pa je Srbiji isporučila zateznu kamatu. Zatražila je i Karadžića.

Ministar Velimir Ilić se odmah založio za njeno smenjivanje, ali izgleda da je taj razumni predlog ostao bez međunarodnog odjeka. U kabinetu premijera Koštunice, tužiteljica je bila nešto krotkija, i za tu priliku je ostavila Karadžića po strani. Scena se ponovila po ko zna koji put: gospođa energično traži hapšenje, jer bi Mladić posle pokojnog Miloševića, zaista bio vrhunac njene tužilačke karijere.

Ovi naši klimaju glavama, obećavaju. Šta bi drugo? Pokazuju da se trude i da će sve učiniti, kao i do sada… Srpska vlast rešava bitna pitanja za opstanak države. O nečemu odlučuje Srbija, ali ono što je najvažnije, možda će nam izdiktirati jači. Misli se da je naše da izražavamo prkos, da ne pristanemo, pa šta bude. Svakako nas čeka još jedno istorijsko "ne". Šta će biti posle toga, to već nije moguće predvideti. Ali, u čitavoj konfuziji oko srpske nacionalne sudbine, Mladić je zarđali lanac sa tegovima oko nogu.

Ne sapliće Srbiju begunac sam, nego mu pomažu oni što ne žele da smaknu okove, bojeći se da ne osakate nogu. U vezi sa Mladićem ima i čistih matematičkih kalkulacija: šta i ko dobija ako ga uhapse pre izbora. Šta ko gubi, i koliko? Srpsko biračko telo ne izlazi rado iz apatije, ali ga kratkoročne senzacije mogu ustalasati i te kako! Hapšenje u najgorem tajmingu moglo bi Srbiju da nakrivi udesno i da sadašnju vlast izbaci iz relativne koncentracione ravnoteže.

Iz akutnih hajdučko-jatačkih odnosa, moguće su mnoge protivrečne računice. Zatvoreno suđenje jatacima moglo bi da se razume i kao naglašena revnost u problemu kome nema rešenja. Takvi procesi uglavnom su arhiviranje prošlosti i pravljenje mesta za prašinu i maglu. Bivši jataci ne znaju ko su sadašnji, a Ratko Mladić mora da je i ovog časa negde na kiriji. Ali, "lociranje", to je posao teži od bilo čega. I za to je ministar Velimir ponudio svoje objašnjenje: "Mi smo nasledili te stare sisteme, te službe, nismo promenili sistem i sada oni rade šta hoće!"

Potpuno tačna dijagnoza nemoći.

A ona bi mogla da znači i ovo: pravi jataci su oni važni čuvari tajni, koji u ovom trenutku doturaju vitalne informacije Ratku Mladiću. Ljudi, koji su mu nekad davno dali konak, samo su nesrećni saputnici njegove sudbine.