"Aman, ljudi, zašto je ovo na prvoj strani \'Politike\’? Iskreno da vam kažem, baš me briga šta rade u Crnoj Gori. Verujte mi da sam samo naslov pročitao, a ovo ostalo neću ni da čitam! Dokle, bre? Zar nije bilo dosta? Aman!"

Piše: Politika

Zašto je udarna vest iz inostranstva? Mene lično mnogo više zanima šta se događa u Mađarskoj, zemlji čiji je narod pokazao da ne trpi slepe autoritete, da je vođen slobodarskim i prosvećenim idealima… ova južna susedna država je antipod tome. Bojim se da se crnogorski "lobi" (to je sad popularna reč) u Srbiji polako povratio i zauzeo svoje pozicije. Na jedan drugi način se Srbija uvlači u priču o zemlji koja jednostavno više nije ni partner ni prijatelj", napisao je čitalac Dušan Pešikan, komentarišući na internet-stranici "Politike" tekst "Đukanović neće biti premijer" sa jučerašnje naslovne strane našeg lista.

Njemu se pridružio i Vasa: "Aman, ljudi, zašto je ovo na prvoj strani ‘Politike’? Iskreno da vam kažem, baš me briga šta rade u Crnoj Gori. Verujte mi da sam samo naslov pročitao, a ovo ostalo neću ni da čitam! Dokle, bre? Zar nije bilo dosta? Aman!"

I posle odlaska Crne Gore iz zajedničke države sa Srbijom, aktuelni crnogorski premijer izaziva snažne podele u Srbiji. Na to upućuje broj onih koje je isprovociralo objavljivanje Đukanovićeve slike na prvoj strani našeg lista. Crna Gora je, naravno, za nas mnogo manje inostranstvo nego, na primer, Mađarska za koju se više interesuje gospodin Pešikan. U Srbiji i u Crnoj Gori govori se istim jezikom; doskora su bile u istoj državnoj zajednici: u Crnoj Gori 32 odsto stanovništva sebe smatra Srbima, a 60 odsto se izjasnilo da govori srpskim jezikom. Da i ne govorimo o brojnim rođačkim vezama koje postoje između građana Srbije i Crne Gore. I dalje najviše turista na crnogorsko primorje leti dolazi iz Srbije, i to samo sa ličnom kartom. Imamo i istu crkvu. Mnogi naši građani u Crnoj Gori poseduju zemlju, stanove, kuće…

Moglo bi se ovih običnih, životnih razloga u prilog tome da je Crna Gora samo formalno inostranstvo navesti još. Crna Gora je sada nezavisna država, što treba prihvatiti kao činjenicu i raditi tako da odnosi dveju država, kojima je zajednički cilj ulazak u Evropu, budu što je moguće bolji. Zbog toga i ne bi trebalo da ljude u Srbiji bude "baš briga" šta rade "oni u Crnoj Gori", a isto važi i u suprotnom smeru.

Ali, nezavisno od svega toga, ne treba prenebregnuti profesionalne razloge zbog kojih je Đukanović osvanuo na naslovnoj strani i zbog kojih će možda opet gostovati na istom mestu. Milo Đukanović se može voleti ili mrzeti, ali kao poslednji političar iz generacije predratnih rukovodilaca republike bivše Jugoslavije koji je opstajao na vlasti neprestano od početka raspada SFRJ i jedan od retkih političara socijalističke ere koji je još na vlasti u Evropi, on zaslužuje pažnju. Novinarska pažnja nije, po sebi, znak ni ljubavi ni mržnje, već zanata i profesije.

"Definitivno nije za naslovnu stranu ‘Politike’, možda nekog drugog, marginalnog srpskog lista", piše čitalac Petar Nikolić, koji ne krije da ne voli Đukanovića, za kojeg kaže da je "bio desna ruka italijanskoj mafiji u švercu cigareta i od toga šverca se i sam dobro ‘omastio’, pomogao je rasprodaju Crne Gore tako da će uskoro biti više stranaca vlasnika crnogorske imovine nego Crnogoraca".

Dragan Stanković misli i "da je potpuno sporedno šta je ‘Politika’ objavila na naslovnoj, a šta ne sedmoj strani. Valjda je bilo važnije da se na naslovnoj strani objavi da će grejanje poskupeti od oktobra (valjda neće, ovo je samo primer)".

Miloš Gregović iz Budve, međutim, ima potpuno drugačije viđenje stvari i misli da je Đukanović od ponedeljka "postao živa legenda u Crnoj Gori".

"I to bez ikakvog preterivanja! Čak i od pristalica opozicije možete čuti doskora nezamislive komentare. Bez sumnje, Milo Đukanović je izabrao trenutak za povlačenje koji ga vodi direktno u istorijske čitanke, i to rame uz rame sa Petrovićima. Zaista neverovatno koliko je to genijalan potez", piše Gregović.

U današnje vreme novine ipak ne treba čitati po "starom ključu". Vremena kada je nečija slika na naslovnoj strani "Politike" predstavljala znak podrške – prošla su.

Pogledajte komentare