Ros Džonson: Granice Kosova i Bosne nisu svetinje

Objavljeno: 30.09.2006, 14:33h

Ako Srbi u Bosni žele da imaju nešto drugo, oni bi trebalo da imaju mogućnost da to učine. Mogu da zamislim rešenje za Kosovo koje će upravo uvažiti promenu granica.

Ako Srbi u Bosni žele da imaju nešto drugo, oni bi trebalo da imaju mogućnost da to učine. Mogu da zamislim rešenje za Kosovo koje će upravo uvažiti promenu granica.

Piše: Dragan Bisenić/Danas

Srbija je ključna zemlja za budućnost Balkana, kaže istraživač Huver instituta na američkom Stenford Univerzitetu Ros Džonson u intervjuu za "Danas" o problemu Kosova kao i o načinima stabilizovanja prilika na području bivše Jugoslavije. Kao dugogodišnji stručnjak za jugoslovenska pitanja, Ros Džonson ocenjuje da je rukovodstvo Srbije maksimalističko kada je reč o držanju prema rešenju statusa Kosova, ali nudi neortodoksna rešenja koja mogu da uključe i promene granica, kako Kosova, tako i Bosne i Hercegovine.

Decenije posvećene Jugoslaviji

Ros Džonson je doista jedan od pravih poznavalaca i eksperata za područje bivše Jugosavije. Sada je istraživač na Huver institutu Stenford univerziteta i vašingtonskom Vudro Vilson Centru. Jugoslavijom je počeo da se bavi još početkom šezdesetih godina kada je doktorirao s temom "Promene u komunističkoj partiji Jugoslavije od 1948. do 1953". Od tada pa do danas, Džonson je jedan od najpoštovanijih američkih eskperata za pitanja Jugoslavije i konflikata koji su se poslednje decenije dogodili u njoj. To nije ni čudno, imajući u vidu da je u svojoj istraživačkoj karijeri Džonson najveći broj studija uradio za vodeće "think thank" institucije u Americi – RAND korporaciju gde je radio od 1967. do 1988. Pored ovoga, Ros Džonson je bio urednik više časopisa i direktor istraživačkog instituta Radija Slobodna Evropa.

– Srbija je iza drugih država zemalja regiona u približavanju EU i evroatlantskim integracijama. To je za žaljenje jer je Srbija jedna od najvećih i najvažnijih zemalja na Balkanu. Kada se otklone smetnje, približavanje Srbije Evropskoj uniji trebalo bi da brzo ide napred. Ka Partnerstvu za mir stvari se već kreću u dobrom pravcu. Srbija bi mogla veoma brzo da pređe preko tih pitanja, samo ukoliko prebrodi sadašnje prepreke. Ne mogu da predvidim godinu kada će Srbija biti član EU i NATO, ali sam siguran da će taj proces biti veoma brz, kaže Ros Džonson.

Pregovori Beograda i Prištine su u toku, ali javnost u Srbiji ima utisak da je odluka na neki način već doneta i da je ona u korist Albanaca?

– Ja znam za dugu istoriju Kosova u Srbiji i to je veoma komplikovano pitanje. Za puno objašnjenje trebalo bi da idemo veoma mnogo unazad, ka Ustavu iz 1974. i brojnim drugim aspektima. Ja razumem važnost Kosova za istoriju Srba i Srbije, ali ako se vratimo u sadašnje vreme, ne mislim da međunarodna zajednica čini veliku uslugu Srbiju produžavajući i odlažući odluku o rešenju kosovskog pitanja. Već dugo vremena postoji praznina. Ja sam u proleće 2001. proveo neko vreme u Beogradu. Tada sam primetio više realizma o Kosovu nego poslednjih godina, više nego danas. Međunarodna zajednica čini grešku zahtevajući da rešenje statusa Kosova dođe kao rezultat dogovora Beograda i Prištine zato što je to nemoguće. Pozicije su sasvim suprotne. Kosovski Albanci insistiraju na nezavisnosti, a Srbi na nečemu što je manje od nezavisnosti, onda je teško naći kompromisno rešenje. Na kraju, verujem da će rešenje biti nametnuto. To ne znači da će to biti potpuno nezavisna država, ali ona neće biti deo Srbije. Međunarodna zajednica će morati da preuzme neke obaveze koje se odnose na zaštitu srpskih spomenika, na onemogućavanje nasilja protiv Srba.

Koji činilac međunarodne zajednice? Evropska unija, Amerika ili UN?

– Kontakt grupa je ujedinjena u tom pitanju. U saopštenju Kontakt grupe iz janura 2006. kaže se da rešenje Kosova treba da bude odgovarajuće za narod Kosova. Stanovništvo Kosova je takvo da više ne možete da idete protiv 90 odsto albanske populacije, posle svega što se desilo u kasnim devedesetim. Da nismo imali te stvari koje su se dogodile u vreme Miloševića, da nije bilo bombardovanja od strane NATO-a, stanje bi bilo drugačije, ali mi moramo da se bavimo stanjem koje sada postoji.

Prisustvujemo rastu američkog angažovanja na Bliskom istoku. Da li je Kosovo na neki način zapadna granica tog regiona u kojem raste američko angažovanje?

– Ono je prvenstveno važno kao nezavršeni posao u Evropi. Na početku devedesetih, trebalo je da vidimo da se Evropljani brinu sami o sebi, ali to se nije dogodilo. Imali smo poznatu izjavu da je "došao čas Evrope", ali on nije stigao.

Ako Kosovo bude rešeno na ovaj ili na onaj način, kako će SAD ostati prisutne na Balkanu?

– Međunarodne vojne snage nastaviće da deluju na Kosovu najmanje za nekoliko godina. Teško je reći da li će to biti pet – deset godina, ali one će biti tu.

Vlada i parlament Srbije su usvojili dokument u kojem se odbacuje čak i teorijska mogućnost da Kosovo bude van Srbije. U Ustavu će biti uneto da je Kosovo deo Srbije, bez obzira šta svet bude mislio o tome. Ministar inostranih poslova Drašković je u Beču rekao da nijedan dokument takve države neće biti važeći u Srbiji, ni vozačke dozvole, ni pasoši?

– Jednostavno, ne razumem politiku Vlade Srbije u ovom momentu. Predsednik Tadić je bio u Vašingtonu i imao je pozitivne diskusije o Partnerstvu za mir i o ostalim pitanjima. Meni se ta pozicija srpske vlade čini maksimalističkom. Svaka država će odlučiti sama koju vrstu odnosa će imati s Kosovom, ali pretpostavljam da će Kosovo biti u Ujedinjenim nacijama, OEBS, ali sa velikim uticajem međunarodne zajednice: apsolutno u bezbednosti, spoljnim poslovima i sudstvu. Ako "nova država" Kosovo ili kako god se bude zvala, bude u međunarodnim telima, onda neće biti nova situacija da neka država ne priznaje drugu državu. To se događalo i mnogo ranije.

Ako se dogodi promena granica na Kosovu, šta onda da kažemo o Bosni?

– Moja pozicija je sledeće: imamo brojnu grupu ljudi koja geografski ima kontakt sa Srbijom, koja ima visok stepen decentralizacije, ali odluka pripada budućnosti. Ako Srbi u Bosni žele da imaju nešto drugo, oni bi trebalo da imaju mogućnost da to učine. Granice imaju više aspekata. Međunarodna zajednica kaže da nema promena granica Kosova. Lično ne razumem tu poziciju. Ako idemo nazad, u istoriju, granice su menjane sve vreme. Šta su granice Kosova? Da li su to administrativne granice koje su nametnute od nekog diktatora? Mogu da zamislim rešenje za Kosovo koje će upravo uvažiti promenu granica jer ne mogu da zamislim kako će Beograd da vlada celim Kosovom, kao što ne mogu da zamislim kako će Priština da kontroliše severnu Mitrovicu i severno Kosovo.

Možda neko srednje rešenje o "specijalnim odnosima" može da unese ravnotežu u etničkim odnosima?

– To je mogućno, ali ja pre mogu da zamislim prilagođavanje granica na severu i na severoistoku, nego da svaka od srpskih enklava napravi neku vrstu srpskog arhipelaga unutar Kosova koji bi imao svoju samostalnost ili "specijalne odnose" direktno sa Beogradom. Oni mogu da imaju odnose sa Beogradom, ali to mora da bude transparentno i preko Prištine.

Kako gledate na koncepte o "uslovnoj nezavisnosti"?

– Ne verujem da je međunarodna zajednica spremna da stvori međunarodni protektorat kao u Bosni. Prvo je važno da kosovsko vođstvo pokaže sposobnost i zrelost da izbegne probleme, a pre svih da izbegne nasilje, a onda može da se kreće ka Evropskoj uniji. Neka vrsta normalizacije sa Srbijom je neophodna. Ne možete imati rat između Grčke i Turske unutar NATO-a, niti konflikt između dve zemlje unutar EU.

Hoće li, posle Kosova, Makedonija postati problem?

– Ja sam optimista kada je reč o Makedoniji u sadašnjoj strukturi. Čini mi se da Albanci u Makedoniji ne teže stvaranju svoje države i da razumeju nemogućnost da se pridruže Kosovu. Prihvatam, međutim, da oni imaju potencijal da destabilizuju Zapadni Balkan. Slabost konstrukcije Makedonije je jedna od najosetljivijih tačaka, ali ja sam optimista u tom pogledu.

Većina Srba ne razume šta Srbija dobija bez Kosova i da li je to stvarno realistično rešenje, ili kazna za Miloševića i bombardovanje?

– Srbija treba da gleda šta se dogodilo u Rumuniji i Bugarskoj gde su stigle strane investicije sa Ugovorom o pridruživanju. Na nesreću, Srbija nije bila u stanju da se tome pridruži uglavnom zbog problema u saradnji s Hagom i Kosova. Ne smatram da je samo Beograd prepreka rešenju statusa Kosova. Međunarodna zajednica je držala predugo taj "limbo" status, a tek je poslednjih godina shvaćeno da se to ne može održati.

Nedavno smo imali veliku polemiku povodom izjave Martija Ahtisarija da rešenje treba da bude nametnutno jer su "Srbi krivi kao nacija"?

– To je nesrećna izjava i njegov portparol je to korigovao. Ahtisari je mudar čovek i sumnjam da je to rekao, ali to je u svakom slučaju bilo nesrećno.

Rusija neće uložiti veto

Može li stav Rusije da promeni odluku Saveta bezbednosti?

– Ne verujem da se može mnogo nade polagati u ruski veto. Srbija i ostatak međunarodne zajednice poslednjih godina mogli su da vide razliku između javnog i privatnog diskursa. Sve moje informacije kao i od drugih sagovornika govore da Rusija neće zaustaviti takvo rešenje, mada neće biti glavni sponzor.

Mislite da se ni Kina neće mešati?

– Ne. Mislim da se druga geografska pitanja neće mešati. Tajvan, ruske provincije, Čečenija neće biti povezane sa ovim pitanjem, ali možemo da zamislimo da bi Rusija mogla da kalkuliše i na drugi način, naime da nezavisno Kosovo bude u skladu s nekim njenim ciljevima. Drugi interesi Rusije i Kine su mnogo važniji nego što je Kosovo. Videli smo šta se desilo s Rusijom u 1999. i mislim da se to događa upravo sada.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register