Mogu da zamislim Ratka Mladica kako u nekoj zabiti silji olovku i salje epistolu javnosti u kojoj parafrazira Kostunicino saopstenje: “Kostunica je sada potpuno sam. Pitanje je, dakle, tehnicke prirode kada ce da padne vlada”

Piše: Dragoljub Zarkovic/ Politika

Mogu da zamislim Ratka Mladica kako u nekoj zabiti silji olovku i salje epistolu javnosti u kojoj parafrazira Kostunicino saopstenje: “Kostunica je sada potpuno sam. Pitanje je, dakle, tehnicke prirode kada ce da padne vlada”. U bezrazlozno iscrpljujucem lovu na generala, koga pamtimo po velikom prstenu, velikoj kapi i optuzbi za veliki zlocin, Kostunica je napravio veliku stratesko-takticku gresku. Potcenio je motiv protivnika da odigra poslednji ratnicki ples, ovaj put protiv svojih, kad drugih neprijatelja i tudje nejaci nema.

Ne znam sta su napisali ovlasceni profajleri o karakteru Ratka Mladica, ali je vrlo belodano da njega nije ganulo pozivanje na oficirsku cast, nacionalni interes i druge trice i kucine, pa nece, nikako, dobrovoljno da ode u Hag, nece skodu fabiju, nece da se slika s ministrima Stojkovicem i Loncarom, nece da mu Srbija placa advokata, da mu o porodici brinu bogati vlasnici firmi kojima vlada razrezuje kontribuciju u troskovima odvojenog zivota, nece da ga pamtimo sa slusalicama na usima u trenutku dok ritualno izgovara da se ne oseca krivim… On hoce do kraja da se igra kauboja i Indijanaca i verovatno uziva u nemoci jednog sistema da ga uhvate, glancajuci sliku o sebi samom kao velikom takticaru koji svoju kozu nece da menja za evropske prelevmane, aktivnije kotiranje na berzi, nize kamatne stope i blazi vizni rezim.

Mladic je vec pobedio Kostunicu, bez obzira na krajnji ishod vojevanja. Ne mislim, naravno, da ce ostavka Miroljuba Labusa i eventualno povlacenje drugih ministara iz Labusove stranke srusiti vladu, jer, osim kod onih koji ne mogu da predju cenzus, nema entuzijazma da se preuzmu vlast i odgovornost. Lako mi je da zamislim vladu iz Mladiceve zamisljene epistole u kojoj je Kostunica potpuno sam, desno do njega Mihajlov… a skupstina podrzava i tu najmanjinskiju od svih mogucnih manjinskih vlada.

Mladic je pobedio Kostunicu na terenu izvan politike i stranackih racunica, jer ce ga najzad naterati da obuje cizme, priveze uprtace i krene u prodor, da uradi ono sto do sada nije, naterace ga da promeni karakter, stil, retoriku… Ili da raspise izbore u zao cas ako racuna na drugi mandat.

Rekao bih da mu nista drugo osim te dve solucije nije ostalo, jer posle iscrpljujuceg manevrisanja, cetni evidenticar je u ratni dnevnik mogao da upise jedino kako je u bici jedan od aktera izgubio kredibilitet, sto je neopevani eufemizam za losu procenu koja se samo radi politicke korektnosti i pristojnosti ne verbalizuje u iskaz da vas je neko slagao.

Sve je to posledica nedorecenog odnosa srpske elite prema pitanjima zlocina i odgovornosti za zlocine. Vec sam napisao da put u Evropu nije samo mogucnost da se dobiju subvencije za secer i povoljni krediti, vec i spremnost da se prihvati evropsko shvatanje moralnih nacela i pravnih standarda. Vec deceniju se ovde, tokom raznih politika i raznih vlada, stvara slika u kojoj oportunizam nadjacava posten pristup. I sam Kostunica ostavlja utisak da veruje da Mladic treba da “ode u Hag” zato sto ga odande zovu, a ne zato sto postoji osnovana sumnja da je izvrsio ratni zlocin. Pristajanje na taj obrazac nuzno diktira i metod… Vlast je u najvecoj meri kriva za javnomnjenjsku percepciju celog slucaja, jer sve sto je radila licilo je na sibicarske trikove i nasradinhodzinsku doskocicu u kojoj se ocekuje da taj univerzalni balkanski golja na kraju uvek prevari bogate i mocne.

Umesto da je kreirala atmosferu u kojoj bi se pitanje Mladicevog izrucenja dozivljavalo kao pitanje nacionalne casti, kreirana je atmosfera da je to pitanje interesa, racuna i odrzivosti elite na vlasti. Kad se na taj nacin zamene teze onda su i sredstva za realizaciju cilja ogranicena. U tim ogranicenjima i nadlezni za hvatanje Mladica osecaju se kao ribe u vodi… evo, mi ga trazimo, ali nismo ludi da ga nadjemo. Politicka motivacija je bila bazirana ne na koristi od uspeha akcije vec na proracunu stete od uspeha. I tu se zatvorio krug. Bitke se ne dobijaju bez dobre artiljerijske pripreme. Uostalom, pitajte Mladica ako ga uhvatite.