Mesecima me vec dubinski muci pitanje na koje, jebiga, nema odgovora: ko li je taj debil u EUi koji je osmislio ovakvu psiholosku taktiku pregovora sa Vladom dr. Kalasnjikova?

Piše: Petar Lukovic/Feral tribune

Mesecima me vec dubinski muci pitanje na koje, jebiga, nema odgovora: ko li je taj debil u Evropskoj Uniji koji je osmislio ovakvu psiholosku taktiku pregovora sa Vladom dr. Kalasnjikova? Ili je, pade mi na pamet, ova pickasta EU strategija delo citavog tima dementnih igraca nemocnih da se suprostave tradicionalnoj srpskoj vestini diplomatije pod, na engleski, neprevodivim geslom “Moj te mota oko plota”? Pune dve godine, tek da podsetim, mucenica Del Ponte okapava nad religioznim objasnjenjima dr. Kostunice da ce se “problem” neuhvatljivih ratnih zlocinaca resiti sto pre, samo sto nije, evo, vidite, tek sto ga nismo uhvatili za qurac i tako “resili problem” i “uklonili prepreke” na svom blagosiljajucem putu u Evropu, ali se uvek ispostavi da je EU izvor bozanskog strpljenja – vrlo poslednji rok za uhicenje Mladica marta 2004. prvo je pomeren za jun, onda za septembar, verovalo se do jaja u ledeni decembar, pa smo se cele 2005. opstenarodno-veselo zajebavali sa hapsenjem neuhvatljivog Mladica, da bi se proslog tjedna (vec je februar 2006.!) sve pretvorilo u Svetski Cirkus dok se kostunjavi srpski premijer iz nekog manastira slatko kikotao.

A kako i ne bi kad su u Srbiju iz Evropske Unije stizali diplomatski posrednici koje smo poznatom strategijom jeli za dorucak: odvedes ih na splav s narodnjacima, namestis cupi u minicu da mu plese iz gornje slip-perspektive, ubijes ga kompozicijama rostilja (hrvatski “vozic”) i overis s nekoliko hektolitara vina, tek da u polusvesnom stanju posalje “memo” da su The Serbs neobicno kooperativni i da se, stvarno, majke mi, trude da uhvate ovog, kako se zove, Mladica. Samo da im damo jos par meseci, nema problema, dobri su to neki ljudi, gostoljubivi i vecito nasmejani! A sto imaju punjene pljeskavice sa crevcima!

U opisu radnog mesta pregovaraca sa Srbijom bilo je i onih koji su dolazili da nas glede ratnih zlocinaca opomenu u okviru svoje uze specijalnosti, kao pantomimicari: telom bi se naguzili i rukom, grubim potezom ulaska s ledja, plasticno pokazali sta ce nam se desiti ako, daleko bilo, ne isporucimo DJenerala i jos nekolicinu mucenika (Gorana Hadzica umalo da zaboravimo!), ali su Nasi Momci (Labus, Dinkic, dr. Voja, Vuk D.) spretno odgovorili drugom pantomimom, hvatajuci se za medjunozje rasirenih nogu sto je internacionalni ali cirilicni znak za “Boli me kurac”. Epilog: da su inozemni pantomimicari otisli na isti splav gde im je plesala ista cupi – ne govori samo o tezi da “tim koji dobija ne valja menjati” vec o neopevanoj EU tuposti spremnoj da se povuce cim okuse leskovacku muckalicu!

Najnovija vest iz EU tabora: da je ocenjeno da je u saradnji doslo do “poremecaja” i da do 5. aprila mora doci do “bitnog poboljsanja” kako bi se nastavili razgovori o pridruzenju Srbije rostiljskoj EU – usred Beograda se ispravno smatra porazom Evropske Unije koja nema muda da uvede sankcije, prekine pregovore, zamrzne srpske pare ili da nas spreci da slavodobitno udjemo u Evropu gde cemo svima, razume se, jebati mater!

Da su me pitali kako doskociti Srbiji (citaj: Mladicu), odnosno kako naterati flegmaticno-religiozno-uspavanog Kostunicu da mrdne misicem i zabrine se, posavetovao bih tupsone iz EU da priprete Srbiji sledecom ucenom: ili ce Mladica izruciti za dva dana ili nogometna reprezentacija SCG nece ucestvovati na Svetskom prvenstvu u Nemackoj!!! Koliko znam ovdasnje patriote koji se pisu kao Patrijoti – Mladica bi licno izrucili za 12 sati, zajedno sa sapkom u obliku lopte, ako treba, na rukama bi ga doneli u Hag samo da se plasiramo u prvih 16 i guzimo Hrvate!

Ovaj oblik sportske poremecenosti – da je gotovo nemoguce birati izmedju djenerala i nogometa, bez obzira sto je Mladic “mitska supstanca” kako ga je nazvao nekadasnji ministar informisanja Republike Srpske, takodje ratni zlocinac Miroslav Toholj, adut je na koji EU ne igra, sve verujuci da Kostunica ne zna razliku izmedju odbojke i tenisa, sto teorijski jeste tocno, ali kad dodje “stani-pani”, naucice dr. Kalasnjikov sta mu vaznije: da li da ode da se kurci u Nemackoj kao Sef Vlade ili da sedi kod kuce, citajuci sovama naglas da smo propustili sansu da pobedimo Hrvate, sto bi ga vrlo, vrlo, vrlo obradovalo.

A tek sto bi takav nesluceni happening obradovao Tomislava Nikolica, sefa srpskih radikala (u opravdanom odsustvu dr. Seselja) koji je ovih dana, live, usred tv-emisije, obznanio da je predsednik Srbije Boris Tadic “ustasa”. Nema kod vasih najdrazih istocnih susjeda gore kletve od optuzbe da ste “ustasa” jer to ne samo da podrazumeva genocid, klanje, nabijanje na kolac, katolicanstvo ili mentalnu mapu Veliku Hrvatsku – vec i konacan dokaz da ste totalni izdajnik, da ne mozete nize da se spustite, da ste intelektualno vrsta paramecijuma kojim manipulise tko stigne. Kad se, recimo, u nekoj blesavoj tv-emisiji neko zajebe pa pokusa da uporedi Mladica s Gotovinom, odgovor je da se obican “ustaski casnik” nikako ne moze meriti s “Vitezom mitskih dimenzija” cija pomenuta supstanca pada na svekoliku domovinu! A?

Koliko je ta domovina deep nesrecna ne kazuje jedino primer Kosova (od kojeg, rece malopre Skupstina, jednoglasno a zanimljivo, Tadic i Nikolic zajedno na istom zadatku – Srbija nikad nece odustati, nista ne priznajemo, ne dolazi u obzir nikakva nezavisnost, ni uslovna ni bezuslovna) vec i svekoliko sudjenje u drugom sudu u Hagu gde nas tzv. B&H tuzi zbog genocida, zahtevajuci bezmalo sto milijardi dolara odstete!

Lepota srpske odbrane: da mi tvrdimo da u vreme “navodnih genocida” nismo bili clanovi Ujedinjenih Naroda te, samim tim, ne mozemo odgovarati pred ovakvim Sudom – mora da impresionira svakog streljanog Bosnjaka, posebice njegovu familiju koja vrlo drzi do srpskih pravnih floskula jer ce ih one uveriti da su morali biti likvidirani cim su nas izbacili iz UN, dakle: UN je kriv, mi nemamo nikakve veze s ratom, a ta Srebrenica (Brana Crncevic) “uopste veze nema, niti se tamo nesto zaista dogodilo”.

Blizu desetak tisuca Bosnjaka malo je sjebala “mitska supstanca”, ali – pitam vas – je li to razlog da se tuzakamo po sudovima, kad Bosanci treba samo da se izvine, kleknu i zamole nas da im oprostimo, sto je Srbija spremna da ucini, odmah, jedino pod uslovom da nas vise ne gnjave oko Mladica! Zar nismo velikodusni u svom blagougodnom ultimatumu da nas odmah prime u EU, ostave Mladica na miru, Kosovo ostane delom Srbije, Bosna povuce tuzbu i popusi nam qurac u znak pomirenja, Hrvatska pristane na plan Z4 i vrati Gorana Hadzica kao predsednika SAO Krajine, Slobodana Milosevica (ipak) posalju u Rusiju da se “leci u bekstvu”, sprece Crnu Goru da nas napusti…

Bog da nas vidi! Tek tad bi Srbija bila srecna. A srecna Srbija je uslov da Covecanstvo bude srecno. A ja se s takvom srecom ne bih zajebavao!