SiCG na putu ka Evropi: Sto kasnije, to skuplje

Objavljeno: 01.01.2006, 15:34h

Obe republike mogu da ojacaju svoje argumente kroz napredak u oblastima kao sto su borba protiv organizovanog kriminala i ilegalnog trafikinga, poboljsanje zastite granica i razresenje postojeceg problema dvojnog viznog rezima

Obe republike mogu da ojacaju svoje argumente kroz napredak u oblastima kao sto su borba protiv organizovanog kriminala i ilegalnog trafikinga, poboljsanje zastite granica i razresenje postojeceg problema dvojnog viznog rezima

Piše: Zozep M. Ljoveras/Danas

Pocetak godine je dobar trenutak da se zastane i razmisli, razmotre nedavni dogadjaji i pogleda u buducnost. Moze biti korisno da se ta mudra praksa primeni na proces evropske integracije u Srbiji i Crnoj Gori, jer ogromna vecina gradjana u ovoj zemlji veruje da je put ka Evropi jedini put koji vodi iz burne proslosti u pravcu obecavajuce buducnosti. Licno delim takvo ubedjenje. Dakle, sta je SCG postigla u svojim pokusajima tokom 2005. da se jos vise priblizi Evropi?

Nakon prilicnih teskoca tokom 2003. i 2004, SCG je uspela da dobije pozitivnu Studiju izvodljivosti od Evropske komisije u aprilu 2005. To je bio rezultat kombinacije dogadjaja: povecane saradnje sa Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju i nastavljanja procesa reformi i dobre upotrebe fleksibilnosti koju je omogucio “dvostruki kolosek”. Podsetimo se da je “dvostrukim kolosekom” EU prihvatila odvojene razgovore sa dve republike, clanice drzavne zajednice u oblastima trgovine, ekonomskim i tehnickim pitanjima, umesto insistiranja na potpunoj harmonizaciji.

Sledeci preporuke Studije izvodljivosti, Evropski savet je u oktobru 2005. odobrio pocetak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju (SAA) izmedju SCG i EU. Taj sporazum se sastoji od sporazuma o slobodnoj trgovini koji je dopunjen merama za olaksanje protoka kapitala, ljudi i usluga, uvodjenja relevantnog zakonodavstva EU u kljucnim privrednim oblastima i intenziviranje politickog dijaloga i saradnje sa EU i unutar regiona.

Vaznost buduceg Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju ne treba potcenjivati. Sporazum ce biti prvi ugovorni odnos izmedju dve strane, poduprece reformu i bice prvi korak u pravcu pridruzivanja EU, ciji je i preduslov. Pregovori su prakticno otpoceli u oktobru i vec su odrzane dve runde u novembru i decembru. Dosadasnje iskustvo, kad je rec o pripremama i toku pregovora, nagovestava da je u tekucim okolnostima moguce zakljuciti pregovore u 2006.

Izvestaj o napretku Srbije i Crne Gore, koji je Evropska komisija izdala u novembru, predstavlja najnoviju ocenu napretka drzavne zajednice i svake od njenih republika ka integraciji u EU. Dokument (koji se moze naci na: delscg.cec.eu.int) priznaje dalji napredak u procesu politickih reformi, transformaciji privrede i usvajanju zakonodavstva kompatibilnog sa EU standardima. Ali, izvestaj ukazuje, takodje, i na brojne slabosti koje zahtevaju kontinuirano delovanje.

Navedeni razvoj dogadjaja u osnovi je podrzan politickom stabilnoscu i stabilnom rastucom privredom – uprkos odredjenim i dalje prisutnim disbalansima – direktnim stranim investicijama i poboljsanim spoljnim imidzom i kreditnim rejtingom zemlje. Hteo bih ovde da dodam moje licno uverenje da, ukoliko se ocuvaju navedeni uslovi, ova zemlja ima potencijal za brz ekonomski oporavak.
Nedavni razvoj dogadjaja u vezi sa Kosovom i Crnom Gorom sadrze, takodje, elemente da se krene u pravcu odrzivih resenja. Crna Gore deluje odlucna da iskoristi svoje pravo da odlucuje o sopstvenoj buducnosti na referendumu, u skladu sa Ustavnom poveljom. Medjunarodna zajednica je izrazila posredstvom Venecijanske komisije svoj stav u vezi sa neophodnim minimumom medjunarodnih standarda. Ona je dodatno pozvala politicke snage u Crnoj Gori da postignu konsenzus o tome kako da poboljsaju postojeci okvir kako bi se ostvarila sto veca transparentnost i legitimitet pri donosenju ove veoma vazne odluke. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Solana imenovao je ambasadora Lajcaka da pomogne u tom procesu.

U vezi sa Kosovom, Eideov izvestaj i odluka Saveta bezbednosti UN da se zapocnu razgovori o statusu pod vodjstvom M. Ahtisarija otvorili su, takodje, nove perspektive da se pronadje resenje ovog slozenog problema, koje je kompatibilno sa evropskom buducnoscu citavog regiona.

Siri regionalni kontekst pokazao je, takodje, ohrabrujuce znakove. Sa Hrvatskom su otvoreni pregovori o prikljucivanju zasnovani na oceni o potpunoj saradnji sa Haskim tribunalom, koja je bila potvrdjena i shvacena nedavnim transferom generala Gotovine u Hag. Turska je, takodje, pocela pregovore o prikljucivanju. Bosna i Hercegovina je nedavno otvorila pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju. Albanija se krece u pravcu zakljucivanja sopstvenog sporazuma. Bugarska i Rumunija nastavljaju da se pripremaju kako bi se njihovo prikljucenje EU realizovalo pocetkom 2007.

Na strani EU, neuspesi na referendumu o Ustavu EU u Francuskoj i Holandiji nisu zaboravljeni. Medjutim, u decembru je konacno ostvaren konsenzus oko budzeta EU za period 2007-2013. Iako to nije velikodusni budzet kakav je ocekivala Evropska komisija, a tek treba da ga odobri Evropski parlament, rec je ipak o pozitivnom koraku cime je izbegnuta kriza koja bi opasno ugrozila prosirenje EU.
Dakle, izgleda li sada horizont svetao i jasan za SCG, da se jos vise i brze priblizi EU? To je sigurno moja novogodisnja zelja za narode SCG. Nazalost, to nije rezultat koji se moze sa potpunom sigurnoscu predvideti.

Vratimo se Haskom tribunalu. Saradnja sa Tribunalom nije srz procesa integracije u EU, ali je svakako njegov preduslov: test za postovanje medjunarodnih obaveza, simbol prihvatanja evropskih vrednosti i neophodnost suocavanja sa prosloscu. Drzavna zajednica i republicke vlade stekle su znacajno medjunarodno priznanje protekle godine, kad je rec o ovoj materiji, ali u odsustvu daljih konkretnih rezultata, ono bi lako moglo da iscezne. Zakljucenje slucaja Gotovina povecalo je ulog, posto je pokazalo sta tacno znaci puna saradnja. Spekulacije oko toga kada i gde se zavrsava put u pravcu EU bile bi jalove i rizicne, jer je poenta jasna: bez pune saradnje put ne vodi nikuda.

Crnogorski referendum nije, takodje, oslobodjen rizika. Iako privodjenje tog procesa kraju na njegov demokratski i transparentni nacin moze – kad to poglavlje bude zatvoreno – da obezbedi novi podsticaj u procesu integracije u EU i da ojaca saradnju izmedju dve republike, suprotan razvoj dogadjaja je, takodje, moguc. Prema tome, interes svih ucesnika procesa u Crnoj Gori, kao i u drzavnoj zajednici i u Srbiji jeste da olaksaju taj proces.

Mada je situacija veoma razlicita, Kosovo ce zahtevati podjednako konstruktivni angazman svih ucesnika, kao i velikodusnost i dalekovidost. Cisto legalisticki ili istorijski pristupi nece biti dovoljni. Ako istorija mora da se primeni, ona ce morati da se primenjuje na citavu istoriju i na sve istorije.

Realizacija reformskog procesa nije, takodje, lak proces. Agenda je ambiciozna: reforma pravosudja, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, jacanje javne administracije – u smislu efikasnosti a ne broja – prilagodjavanje kapaciteta da se usvajaju zakoni sa kapacitetima za njihovu primenu i sprovodjenje, da pomenem samo neke kljucne elemente. Problem je u tome da sto se ide dalje u pravcu sustine reformskog procesa sve je teze, a u isto vreme nuzno je da se licni, partikularni interesi zrtvuju zarad opsteg interesa.

Zeleo bih da naglasim da je napredak u gore pomenutim oblastima, takodje, preduslov za progres u jednoj drugoj oblasti koja je, znam, veoma bliska politicarima i javnosti: izdavanje viza i Sengenska bela lista. Evropska komisija se zalaze za vecu fleksibilnost u ovoj materiji. Ali pitanje je sustinski u rukama nasih drzava clanica, a u znacajnoj meri i u rukama SCG.

Obe republike mogu da ojacaju svoje argumente kroz napredak u oblastima kao sto su borba protiv organizovanog kriminala i ilegalnog trafikinga, poboljsanje zastite granica i razresenje postojeceg problema dvojnog viznog rezima.

Na ekonomskom polju, bez ikakvog potcenjivanja uspesno uradjenog posla, mora se primetiti da politicki i socijalno najosetljivija pitanja tek predstoje. Mislim na restrukturiranje, ukljucujuci i likvidaciju velikih preduzeca u drzavnoj i drustvenoj svojini, kao i smanjivanje delova javne administracije. Ovo su preduslovi da se stekne konkurentnost i ocuva makroekonomska stabilnost. Sto se kasnije to ucini to ce biti mnogo skuplje. Sve ono sto je ranije receno o licnim interesima i ovde se moze u potpunosti primeniti.

Izazovi koje sam pomenuo toliko su brojni i ozbiljni da bi lako mogli da izazovu pesimizam, osecanje koje je, nazalost, prilicno rasireno, posebno medju mladima: oni veruju u Evropu, ali izgleda da nisu uvereni u kapacitet svojih lidera da ih odvedu tamo. Cini mi se da bi najefikasniji nacin da se cvrsto obezbedi evropska agenda bio da politicki lideri svih proevropskih i demokratskih snaga zakopaju svoje svadje, postignu konsenzus o reformskoj agendi, ukljucujuci i ustavnu reformu i da zajedno upravljaju zemljom tokom osetljivih vremena koja stoje pred njom. Nevladin sektor, intelektualne snage i verski lideri mogu umnogome da podrze ovu agendu promovisanjem klime jedinstva, pomirenja i tolerancije, koja je inace u duhu praznicne sezone.

Zozep M. Ljoveras

Autor je ambasador, sef Delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori

Danas

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register