Na Kosovu nema vremena za gubljenje, jer se situacija moze samo pogorsavati, rekla je za Radio Slobodna Evropa Margerita Paolini, ekspert italijanske revije za geostrateska pitanja Limes

Piše: RSE

Na Kosovu nema vremena za gubljenje, jer se situacija moze samo pogorsavati. Kosovo moze biti samo dio kompleksnog sporazuma kojim ce se rijesiti sva sporna pitanja u regionu. Moraju se, prije svega, dati precizne garancije Beogradu, istice za Radio Slobodna Evropa Margerita Paolini, ekspert italijanske revije za geostrateska pitanja Limes iz Rima.

Prosirenje Evropske unije dovelo je do marginalizacije zapadnog Balkana, jer nova konfiguracija Unije i predstojeci prijem Bugarske i Rumunije ostavljaju odsjecenim veliko podrucje izmedju Rusije, Turske i Jadrana sa nesigurnim i poroznim granicama i koridorima koje koriste organizovani kriminal i dzihadisti. Zapadni Balkan, kratkorocno i srednjorocno gledano, ostaje izolovan od dinamike Evropske unije, procjenjuje Margerita Paolini. Na kontratezu da je Evropska unija proslog mjeseca donijela odluke koje potvrdjuju njen snazan interes za Balkan, nasa sagovornica kaze:

“Imamo mnogo pozitivnih signala. Unija je pod predsjednistvom Britanije ostvarila odredjjenu vrstu barter aranzmana za Tursku i Hrvatsku na osnovu dogovora Beca i Londona. To je svakako pozitivna cinjenica. Takodje u konkretnijem vidu krecu pregovori o stabilizaciji i pridruzivanju Srbije i Crne Gore sa Unijom. Ocigledno je, medjutim, da buducnostr regiona zavisi prevashodno od unutrasnje dinamike u zemljama koje mu pripadaju.”

Na pitanje zasto bi Beograd morao prihvatiti nezavisnost Kosova i neodlagati rjesavanje problema, Margerita Paolini odgovara:

“Smatram da danas u Srbiji nema sustinske vezanosti za Kosovo, jer postoji snazno uvjerenje da bi ono predstavljalo teret, a ne dobitak. Srbija mora nastojati da osigura citav niz garancija za Kosovo. To je prilika da se podigne cijena, da Beograd ostvari ono sto je od vitalne vaznosti – da eliminise eksplozivnu situaciju na granici. Beograd, dakle, moze uslovljavati nezavisnost Kosova bezbjednosnim garancijama medjunarodne zajednice za period koji je dovoljno dug. Tu je zatim proces administrativne decentralizacije, cime bi se dale garancije srpskim zajednicama koje ostaju tamo.”

Govoreci o perspektivama srpsko-crnogorskih odnosa i referendumu koji najavljuju vlasti u Podgorici, ovaj ekspert napominje da prije svega treba obratiti paznju na to da se referendum sprovede na korektan nacin i dodaje:

“Bilo bi, medjutim, mnogo bolje kada bi Evropska unija podstakla dogovor dviju strana i potom ga provjerila na dvostrukom referendumu. U svakom slucaju, Beogradu bi trebalo dati maksimalne garancije da preko Crne Gore moze imati i dalje pristup moru i da Evropska unija medjunarodnim instrumentima podrzi takvu vitalnu potrebu Srbije i tako ovu zemlju postavi u centar interbalkanskog povezivanja. S druge strane, nije samo Beograd zainteresovan za izlaz na more, vec je i Crna Gora zainteresovana da preko teritorije Srbije dodje do susjedstva Unije.”

Deceniju od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, doslo je vrijeme da se ugovor koji je osigurao prekid rata, preoblici tako da omoguci efikasno funkcionisanje zemlje, suocene sa teskim mirnodposkim izazovima. Kako to postici, ako u Republici Srpskoj postoje tako snazni otpori jedinstvenoj drzavi?

“Moramo imati u vidu da Bosna i Hercegovina ostaje drzava na papiru bez geopoliticke supstance. To je jasno i po tome sto nastavljaju da se izranjaju cinjenice koje potvrdjuju postojanje teroristickih celija povezanih sa medjunarodnom mafijom, koje profitiraju iz ove maglovite situacije. Sto se tice Republike Srpske, to pitanje ce se rijesiti nedodirujuci granice, jer je vaznost granica u danasnje vrijeme relativna. To ce se pitanje rijesiti i tako sto ce se Republici Srpskoj dozvoliti preferencijalni odnosi sa Srbijom.”

Da bi se izbjegla opasnost da marginalizacija zapadnog Balkana postane trajna, nasa sagovornica predlaze integraciju ovog regiona u jadranski sistem:

„Projektujuci zatim medjujadranske odnose izvan tog horizonta i inetrnacionalizujuci Jadran, taj sistem moze postati spas Balkana, a moze se ispostaviti da je i Balkan spas jadranskog sistema. Sve izgleda paradoksalno, ali odgovara funkcionalnoj logici.

Ukoliko Jadran zeli komunicirati sa Baltikom, ne moze zaobici Balkan. Isto vazi ukoliko Jadran zeli da se poveze sa Crnim morem. Veoma je vazno napomenuti da Balkan, bjezeci od pozicije u kojoj predstavlja medjuprostor koji dijeli clanice Evropske unije, ulazi u evropsku igru u veliki mediteranski izazov i, prije svega, u veliki izazov prema zoni koja je bliska Evropskoj uniji.”

Nikola Gurovic
Radio Slobodna Evropa