Nostalgija mozda nije bolest, ali ostavlja teske posledice. Ponekad neizlecive. Ceznja i zudnja za dr Brankom Kosticem (autor bajke o toljagi i korenima od D. Cosica) gotovo se izjednacila sa nostalgijom za Zoranom Zizicem

Piše: Mihal Ramac/Danas

Nostalgija mozda nije bolest, ali ostavlja teske posledice. Ponekad neizlecive. Ceznja i zudnja za dr Brankom Kosticem (autor bajke o toljagi i korenima od D. Cosica) gotovo se izjednacila sa nostalgijom za Zoranom Zizicem. Nauka se zasad nije udubljivala u ovu pojavu. Razlog je verovatno njena blizina. To jest njihova. Ponekad se cini da ti drazesni likovi nikad i nikud nisu ni odlazili. No da su sve vreme ljubezno mlatili nevladine organizacije i ostale dusmane. Ako njih prividno i nema, duhovi njini lebde cas ovde cas onde. Uglavnom svuda. I deluju. Da nije takvih, ni pet posto Crnogoraca ne bi mastalo o nezavisnoj Crnoj Gori. Radovali bi se ratnim i radnim pobedama srbijanske desnice i na kolenima bi molili da ih Beograd jednom zanavek rascrnogorci. Kako je Crnoj Gori pod Filipom i Milom, to znaju njeni zitelji. Bolje da ne znaju kako bi im bilo u zdruzenom zagrljaju beogradskih i podgorickih crnogoromrzaca. Mozda Crna Gora i nije toliko bolja od Srbije koliko je Srbija gora od ostatka sveta.
Izmedju Nemaca sa krajnjeg severa i krajnjeg juga ujedinjene Nemacke nije manja razlika no izmedju Srba i Crnogoraca. Ipak, Bavarci ne razmisljaju o otcepljenju. Neki razlog mora da postoji. Ili ovde ili tamo. Mozda je u tome sto svi Nemci imaju koristi od svoje drzave. Ovde vecina gradjana nema vece vajde od svoje. Gradjanin Subotice ima isto toliko razloga da voli SCG koliko ih ima i gradjanin Surdulice. Jako malo. Na kraju krajeva, drzava se ne mora voleti. Dovoljno je ako se uvazava. Tek za to ona ne daje povoda! Stavise, svaki cas pokazuje da joj je svejedno. Moze biti da upravo to odbija Crnu Goru od takve zajednice. Koja uliva poverenje samo veseljacima iz sabranih odbora za zastitu slika i tela raznih strasila.
Raspad SCG mogao bi se izbeci ako bi se ona preuredila tako da lici na nesto. A njene najzustrije pristalice beze upravo od sredjene drzave. Oni bi onu iz krvave bajke o toljagi i korenima. Na njihovoj strani je cak i Solana. Ne zato sto voli hajduciju vec, pre, zbog toga sto mu je lakse da se bakce sa jednom kilavom drzavom nego sa dve nove. Ako kojim cudom odlozi njen razlaz, Evropa ce imati sve vise muka sa razjedinjenom zajednicom. Najveci mucenici bice i ubuduce oni koji zive ovde, bili oni Srbi, Crnogorci ili jadni ostali.
Amerikanci pokusavaju na svoj nacin. Umesto politicara i njima bliskih parajlija, oni isticu za primer takozvane male ljude. Lepo ali uzaludno. Sestorki koju je americki ambasador nazvao ovdasnjim herojima na prijemu u americkoj ambasadi nije prisla nijedna ugledna domaca zvanica. Ni iz vlasti ni iz opozicije. Ne bi oni da se petljaju s prostim narodom koji krasi zdrav razum, savestan rad, privrzenost porodici, briga i razumevanje za druge i drugacije. Ovde se proglasavaju herojima lica sasvim drugacijih nazora i ponasanja. Veci heroj je onaj ko je u ratovima stekao vise imovine i ko ima vise telohranitelja.

Pridruzivanja Evropi sto se tice, svaki cas nastane neka zabuna. Novi Sad se, eto, pominje u okviru nekakve Asocijacije multietnickih gradova. Uzme li se kao merilo spisak koji je Kostunica urucio Solani, u tome ima poneko zrno istine. Nadje li corava koka bas to zrno, zakljucice da je stara visenacionalna sredina dokrajcena onog trenutka kada je glavni grad Vojvodine isporucen gilipterima iz OK SKV Backa Palanka. I kad bi hteo da nekuda salje visenacionalnu delegaciju svojih zvanicnika, Novi Sad to ne bi mogao. To jest, morao bi da pod hitno imenuje nekog pripadnika neke manjine na neki zvanicni polozaj. Sto mu ne pada na pamet.

Veseliji od toga je najsveziji novosadski trac. On glasi da je mnogo vise besplatnih karata za Exit otislo u Magistrat nego u Banovinu. U Magistratu, to jest u gradu, caruju radikali. U Banovini, to jest u pokrajini – rasklimatana koalicija koja se naziva demokratskom. Exitovci su, mada radije slusaju Rolingstonse nego Seseljeve guslare, shvatili za koji direk valja vezati konja. Seseljeva partija je, cuje se, dobila vise VIP ulaznica od partija vladajuce koalicije. Zato ove godine nema hapsenja exitovaca. Ni povike protiv trovanja nase zlatne mladezi ogavnom zapadnjackom muzikom.

Znaci li to da ovdasnja desnica i ostali mracnjaci prihvataju evropske vrednosti, u ovom slucaju muzicke? Naravno! Radi slikanja. Uz uslov da ono ne traje duze od cetiri dana godisnje. I da donosi neku opipljivu korist. Kada se reflektori pogase, bicemo opet svoji na svome. S pesmama i igrama koje Evropa razume toliko koliko i one nju.