Ko je ubio Napoleona Bonapartu prije tacno 184 godine? Odgovor na to pitanje, po svemu sudeci, lezi u njegovim pantalonama!

Piše: BBC

Ko je ubio Napoleona Bonapartu pre tacno 184 godine? Odgovor na to pitanje, po svemu sudeci, lezi u njegovim pantalonama!

Naime, jedna ekipa svajcarskih naucnika saopstila je da je do tog zakljucka dosla detaljnim proucavanjem 12 pari pantalona koje je Napoelon nosio tokom svog sestogodisnjeg egzila na britanskom ostrvu Sveta Helena.

Svajcarski strucnjaci su ustanovili da je Napoleon nosio sve uze pantalone iz godine u godinu, buduci da je u tom periodu postajao sve mrsaviji i mrsaviji.

Nacin na koji je mrsavio i kolicina izgubljenih kilograma nedvosmisleno pokazuju, tvrde naucnici, da je to bila posledica raka zeluca.

Da li su, dakle, zauvijek pobijene najrazlicite teorije da je covek koji je pokusao da osvoji citavu Evropu bio otrovan?

To pitanje BBC je postavio doktoru Alanu Skedu, profesoru medjunarodne istorije na uglednoj Londonskoj ekonomskoj skoli (LSE):

“To zvuci vrlo verovatno. Nadam se da su sada pobijene sve teorije zavere o Napoleonovoj smrti. Ubedjen sam, medjutim, da mnogi nece verovati u to sto kazu svajcarski naucnici, jer jednostavno vise vole teorije zavere. Te price o navodnim ubistvima poznatih licnosti su mnogo privlacnije od jednostavnih medicinskih objasnjenja,”rekao je profesor Sked.

Zbog cega se do sada verovalo da je Napoleon Bonaparta ubijen, BBC je pitao Alana Skeda:

“Prilikom analize pramenova njegove kose ustanovljeno je da u njoj ima mnogo arsenika. Tako je trovanje arsenikom u jednom periodu postalo glavno objasnjenje. Nakon toga, pojavile su se i teorije o tome da je Napoleon otrovan drugim hemikalijama. Za njegovu smrt okrivljivani su Britanci, pa francuski rojalisti, i mnogi drugi.”

Pomenimo i tvrdnju da je Napoleonovo telo tajno sahranjeno negde u Vestminsterskoj opatiji u Londonu, kao i da je pre smrti poceo da iz razlicitih razloga poprima zenska obelezja, odnosno da je postao neka vrsta hermafrodita?!

“Nagadjanja o razlozima njegove smrti i stanju njegovog tela nakon sto je umro zaista su beskrajna. Cini se, ipak, da zakljucak do kojeg su dosli svajcarski naucnici lezi na cvrscim nogama nego mnogi prethodni.”

Doktor Alan Sked istice da su mnogi, gotovo dva veka od Napoleonove smrti, i dalje bukvalno opsednuti mogucim uzrocima. No, dodaje sagovornik BBC-ja, Napoleon nije jedini takav slucaj:

“Nije samo Napoleon u centru paznje. U proteklih 6 meseci na televiziji je prikazan niz programa o smrti Kleopatre, Julija Cezara i Aleksandra Velikog. Delom je razlog za to cinjenica da svi pretpostavljaju da su te slavne licnosti bile ubijene. A programi koji se bave navodnim “pronalazenjem pravog ubice”, pobudjuju veliko interesoivanje gledalaca. Istovremeno, trenutno su u modi emisije sa forenzickim sadrzajem, kao i istorijske varijacije na tu temu. Drugi razlog jeste taj sto su Napoleon, i drugi koje sam pomenuo, bili licnosti od ogromnog istorijskog znacaja. Njihove biografije su zato mnogima zanimljive, a ljudi zele da znaju kako su te price i zavrsene.”

Da li profesor Sked i njegove kolege ozbiljno uzimaju u obzir istrazivanja forenzicara? Da li, dakle, mozemo da ocekujemo novo, dopunjeno izdanje Napoleonove biografije?

“Sve zavisi od toga sta je otkriveno. Ako otkrijete da je neka velika licnost ubijena, imate istorijsku duznost da ustanovite motiv, pocinioca i nacin ubistva. Pod tim uslovima mora da se napise i nova biografija. Tako se, na primer, na trzistu svake godine pojavljuje neka nova biografija predsednika Kenedija. Na isti nacin, mogu da zamislim da ce naucnici u buducnosti izneti i novu teoriju o uzrocima Napoleonove smrti. Na kraju krajeva, mi istoricari od toga i zivimo,” kaze u razgovoru za BBC doktor Alan Sked, profesor medjunarodne istorije na Londonskoj ekonomskoj skoli.

BBC