Izvjestaj sa javne rasprave o korupciji

Objavljeno: 23.03.2005, 19:24h

Gradjani smatraju da ne postoji volja za borbu protiv korupcije jer je politicka korupcija veoma izrazena

Gradjani smatraju da ne postoji volja za borbu protiv korupcije jer je politicka korupcija veoma izrazena

Piše: MANS

Uvod

Rjesavanje problema korupcije mora zapoceti od njegovog jasnog sagledavanja, kako bi se prepoznale specificnosti i definisala rjesenja koja su uskladjena sa stvarnim stanjem. Stoga, neophodno je saznati sta gradjani misle da su prioriteti, jer su oni ti koji gotovo svakodnevno placaju troskove korupcije. Ona rjesenja koja definisu sami gradjani bice odrziva jer ce biti zainteresovani da se ukljuce kako u realizaciju, tako i u nadgledanje njihovog sprovodjenja.

U cilju identifikovanja pojavnih oblika korupcije, kao i prepoznavanja mogucih rjesenja, MANS je organizovao javnu raspravu za gradjanje Podgorice.

Zakljucak ucesnika rasprave je bio da drustveno okruzenje nesumnjivo otezava borbu protiv korupcije. Konstatovano je da je korupcija zahvatila cijeli sistem, a podvucena je i uzrocno-posljedicna veza korupcije i siromastva. Samim tim, povjerenje u institucije je na izuzetno niskom nivou, jer gradjani smatraju da ne postoji politicka volja da se preduzmu nephodni koraci kako bi se smanjila korupcija. S obzirom da je korupcija sistemska i da institucije ne obezbjedjuju adekvatnu zastitu prava gradjana, veoma je prisutan strah od posljedica zbog prijavljivanja slucajeva korupcije.

Zbog rasirenosti, duzine trajanja i izostanka rezultata u borbi protiv korupcije, ona je postala opste prihvacena kao model ponasanja, pa sami gradjani pomazu razvoj korupcije jer su svjesni da na taj nacin mogu brze ostvariti svoja prava. Korupcija je postala pravilo, a ne izuzetak, pa cak i u slucajevima kada svoja prava mogu ostvariti redovnim putem, gradjani cesto pribjegavaju nudjenju mita ili trazenju “veza”, jer shvataju da sistem efikasnije funkcionise po tom principu.

Zbog jasnijeg sagledavanja, stavovi gradjana Podgorice su podijeljeni u sekcije:

1. Politicka korupcija i konflikt interesa
2. Javna administracija
3. Policija, tuzilastvo i pravosudje
4. Privatizacija
5. Zaposljavanje i prava po osnovu rada
6. Socijalna zastita
7. Zdravstvo
8. Civilno drustvo

1. Politicka korupcija i konflikt interesa

Gradjani smatraju da ne postoji volja za borbu protiv korupcije jer je politicka korupcija veoma izrazena, dok je ocigledno da standard zivota funkcionera nije u skladu sa njihovim zvanicnim prihodima. Ukazano je da javni funkcioneri imaju velika ovlastenja koja nisu u skladu sa stepenom njihove odgovornosti.

Prema misljenju gradjana, neophodno je obezbijediti da strucni, a ne politicki kadrovi budu na mjestima na kojima se odlucuje o privredi. Ovo je posebno znacajno s obzirom da je izmijenjen Zakon o konfliktu interesa cime je ponovo omoguceno ucesce politickih kadrova u donosenju odluka o sudbini preduzeca.

Gradjani smatraju da se nakon napustanja javne funkcije, funkcioneri ne smiju baviti poslovima u njihovom ili srodnom resoru jer je moguc konflikt interesa zbog poznanstava i veza stecenih tokom obavljanja javne funkcije.

2. Javna administracija

Ucesnici javne rasprave smatraju da prevelika administracija i birokratija stimulisu razvoj korupcije koja “pojednostavljuje” funkcionisanje sistema. Stoga treba smanjiti broj zaposlenih u drzavnoj upravi, ali na transparentan nacin i u skladu sa precizno definisanim kriterijumima, sto treba da bude praceno povecanjem zarada. Potrebno je definisati jasne i precizne procedure za komunikaciju sa gradjanima, koje bi individualizovale odgovornost, kako bi se smanjila korupcija.

Neophodno je pojednostaviti postojece procedure za izdavanje dozvola i rjesenja, jer dug i komplikovan postupak, navodi na korupciju u cilju ubrzanja procesa. ^esto se desava da od volje pojedinca zaduzenog za odredjene poslove zavisi da li ce biti donijeta odluka i/ili izdata dozvola ili rjesenje i u kom roku. To pospjesuje sirenje korupcije, jer je dovoljno potkupiti jednog covjeka kako bi se ostvarilo ili uskratilo odredjeno zakonom zagarantovano pravo.

Prema misljenju gradjana, treba precizno definisati ovlascenja i umanjiti diskreciona prava, kao i skratiti rokove za donosenje odluka i izdavanje dozvola, jer u tim oblastima ima mnogo pravnih praznina koje omogucavaju razvoj korupcije u mnogim oblastima. Posebno je ukazano da treba skratiti rokove definisane Zakonom o opstem upravnom postupku.

Prema misljenju gradjana korupcija znacajno utice na krsenje osnovnih ljudskih prava od strane javne administracije, a postojeca zakonska regulativa i rad institucija sitema ne obezbjedjuju njihovu adekvatnu zastitu. Gradjani su istakli da je neophodno obezbijediti postovanje prava na drugostepeni postupak koje je garantovano i Ustavom i medjunarodnim konvencijama, a poseban akcenat je stavljen na Zakon o inspekcijskom nadozoru koji propisuje da zalba ne odlaze rjesenje. Samo rjesenje se moze izvrsiti odmah, za nedjelju dana ili nikad. Takva pojava svakako ostavlja veliku mogucnost za korupciju onih koji donose i sprovode rjesenja.

3. Policija, tuzilastvo i pravosudje

Na javnoj raspravi je navedeno da su zvanicna primanja zaposlenih u policiji, tuzilastvu i sudstvu jedan od kljucnih uzroka korupcije. S obzirom da su upravo te strukture zaduzene za rjesavanje problema korupcije, a da su i same korumpirane, sprovodjenje anti-korupcijskih aktivnosti u toj oblasti treba da bude jedan od prioriteta.

Gradjani su ukazali da prema postojecoj zakonskoj regulativi policija moze sprovesti istrazne radnje kako bi utvrdila porijeklo imovine i postojanje eventualnog krivicnog djela. Ukoliko pojedinac naglo uveca imovinu, a nije doslo do rasta njegovih zvanicnih primanja, pa po tom osnovu ni poreskih izdataka koje placa drzavi, nadlezni organi bi trebali da utvrde da li je ta imovina nezakonito stecena. Ipak, javnost do sada nije bila upoznata da je policija sprovodila aktivnosti tog tipa, premda postoje brojni razlozi za sumnju da ima nezakonitog bogacenja pojedinaca.

Ostvarivanje gradjaniskih prava znacajno ugrozava i korupcija kod advokata koji prodaju dokumentaciju suprotnoj strani ili namjerno propustaju rokove i slicno cime nanose stetu stranki koju zastupaju. Navedeno je da bi se takvo ponasanje advokata moralo strogo sankcionisati od strane Advokatske komore.

Ukazano je da su drzavni tuzioci neazurni i da ne reaguju na pojedine krivicne prijave koje su podnesene, cime precutno omogucavaju dalje sprovodjenje krivicnih djela. Takodje, podvuceno je da drzavni tuzioci gotovo nikad ne reaguju po sluzbenoj duznosti po onim pitanjima koja zaokupljaju javnost, a u kojim moze biti rijec o krivicnim djelima.

Gradjani su ukazali na neefikasnost sudstva i izrazili stav da i medju sudijama ima znacajan broj korumpiranih sto ugrozava zakonito sprovodjenje pojedinih sudskih postupaka. Ukazano je da se na sudije vrsi pritisak kako bi donijeli odluk koje nisu u skladu sa zakonom. Potenciran je znacaj Zakona o parnicnom postupku koji nalaze zavrsetak sudskih postupaka u roku od 6 mjeseci, a gradjani su izrazili bojazan da se ne sprovodi u praksi.

4. Privatizacija

Korupcija u privatizaciji obezbjedjuje bogacenje malog broja ljudi na racun javnog interesa i predstavlja jedan od najopasnijih oblika korupcije. Prema misljenju gradjana, problem korupcije u privatizaciji direktno je povezan sa drugim pojavnim oblicima korupcije navedenim u izvjestaju, posebno sa politickom korupcijom.

Gradjani smatraju da drzavne institucije propustaju duznost nadzora nad realizovanjem obaveza iz ugovora o privatizaciji, sto novim vlasnicima omogucava da umjesto ulaganja i pokretanja proizvodnje, otpuste radnike i postepeno rasparcaju imovinu preduzeca, da bi na kraju uveli lazni stecaj i zatvorili preduzece. S obzirom na to da se u procesu privatizacije posebno vrednuje plan investicija, neaktivnost nadleznih organa u nadgledanju njegove realizacije direktno utice na kvalitet privatizacije.

5. Zaposljavanje i prava po osnovu rada

Korupcija i nepotizam u zaposljavanju i otpustanju zaposlenih dovela je do izrazenog straha kod gradjana, sto uz nepostojanje povjerenja u institucije dovodi do pasivnosti i prihvatanja korupcije kao nacina funkcionisanja cjelokupnog sistema.

Prema misljenju gradjana, zaposljavanje u drzavnim institucijama i preduzecima se najcesce obavlja bez konkursa i bez kriterijuma, a odluke nerijetko donose pojedinci, sto pogoduje pojavi korupcije. Slicna praksa se koristi u rjesavanju stambenih pitanja i kreditiranju zaposlenih u drzavnim preduzecima ili institucijama. Taj proces je krajnje netransparentan, najcesce nema stambenih komisija, a ukoliko su uspostavljene rade tajno i bez kriterijuma. I ovdje se odluke o kupovini stanova ili davanju stambenih kredita donose od strane pojedinaca cime se stimulise korupcija.

Gradjani smatraju da se odluke o tehnoloskim viskovima ne donose na osnovu razmatranja strucnosti pojedinaca, vec su deformisana korupcijom i nepotizmom, a posebno kronizmom. Takva praksa kreira okruzenje u kome se zaposleni u drzavnoj administraciji i preduzecima u drzavnoj svojini nalaze pod velikim pritiskom zbog straha da ce ostati bez posla ukoliko se na bilo koji nacin konfrontiraju sistemu. Osim toga, postoje osnovane sumnje da pojedinci uzimaju otpremninu kao tehnoloski viskovi u jednoj drzavnoj instituciji, a odmah nakon toga se zaposljavaju u drugoj.

Nekoliko puta je navedeno da inspekcija rada nije azurna i da inspektori nerijetko donose kontradiktorna rjesenja u istim slucajevima i pod istim okolnostima, pa postoji osnovana sumnja da je takvo ponasanje posljedica korupcije.

6. Socijalna zastita

Gradjani su izrazili sumnju da se jednokratna novcana pomoc distribuira pojedincima na netransparentan i neracionalan nacin, bez jasnih i preciznih kriterijuma, a posebno u odredjenim vremenskim periodima koji se poklapaju sa donosenjem znacajnih politickih odluka.

Oni smatraju da drzavna preduzeca i javne institucije nerijetko daju pomoc za rjesavanje socijalnih problema onima kojima ta pomoc nije potrebna zbog prijateljskih i drugih veza. Naime, prema rijecima gradjana, cesto ne postoje komisije za dodjelu pomoci, niti procedure za konkurisanje, jasni i precizni kriterijumi za donosenje odluka.

7. Zdravstvo

Gradjani smatraju da je korupcija izuzetno rasirena u zdravstvu, a da ljekari koji rade privatno ne obavljaju svoje duznosti u javnoj instituciji, vec preusmjeravaju pacijente u privatne ordinacije.

Istaknuto je da korupcija utice na ostvarivanje prava na lijecenje u inostranstvu, jer postupak donosenja odluka nije transparentan, niti su poznati kriterijumi i procedure.

8. Civilno drustvo

Gradjani smatraju da i u nevladinom sektoru ima organizacija koje ne djeluju u javnom interesu, vec zastupaju stavove pojedinih struktura, dok je potencirano i prisustvo autocenzure u medijima.

Nepovjerenje u institucije je jedna od kljucnih prepreka za borbu protiv korupcije, pa gradjani smatraju da je neophodno ojacati nevladin sektor i obezbijediti vece ucesce medija. Prema njihovom misljenju civilno drustvo treba da preuzme dobra iskustva drugih zemalja id a ima znacajnu ulogu u borbi protiv korupcije.

MANS
Podgorica, 17. marta 2005.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply