Jedna recenica Filipa Vujanovica, izrecena posle nedavnog skupa najvisih drzavnih funkcionera, prosla je prilicno nezapazeno

Piše: Politika

Jedna recenica Filipa Vujanovica, izrecena posle nedavnog skupa najvisih drzavnih funkcionera, prosla je prilicno nezapazeno. On je rekao da je tada dogovoreno da se predlozi oko odrzavanja izbora za Skupstinu SCG ne iznose u javnost, dok o tome ne bude postignut konacan dogovor, ali da “postoji formula koja bi sve zadovoljila”.

Postoji li? Uvericemo se, verovatno, vec danas, za kada je (za 17 casova) zakazana nova sednica Saveta za evropske integracije. Da li ce na njoj biti potvrdjene pomenute reci predsednika Crne Gore da je prethodno postignut visok stepen saglasnosti o izborima za zajednicku skupstinu i posao biti sada samo priveden kraju, ili ce se, ipak, opet potvrditi dosadasnji, preovladjujuci utisak da ce se do dogovora tesko stici – videcemo. Tek, izvesno je da novi susret najvisih politickih lidera u SCG javnost iscekuje s prilicnim interesovanjem.

Iako je osnovno pitanje na koje se danas ocekuje odgovor – da li februarski izbori treba da budu neposredno sprovedeni, po Ustavnoj povelji, ili ce se najvisi zakon povinovati politickoj realnosti, tako sto ce vreme izbora nastupiti posle referenduma – razobliceno sa svih strana, ipak, opste je uverenje da se dve strane nisu medjusobno primakle. Bar ne do danasnjeg susreta.

Iz zvanicne Crne Gore, sve do danas, ponavljaju da su protiv tih izbora, smatrajuci da su oni sasvim neracionalni pre referenduma o drzavnom statusu. Iz Srbije naglasavaju da ce ici na neposredne izbore (uz racunicu da ce zakon proci u Narodnoj skupstini) i da ce Beograd ispuniti obaveze iz Povelje. Kazu, ne moze Srbija da resava probleme u Crnoj Gori, bilo tako sto bi terala Podgoricu na izbore ili tako sto bi se dogovarala s njom oko nekog resenja koje nije predvidjeno Ustavnom poveljom.

Jedini predlog koji je naisao na odobravanje crnogorske strane u prethodnoj visemesecnoj raspravi na ovu temu jeste onaj koji je izneo Miroljub Labus, potpredsednik vlade Srbije, koji smatra da izbore treba odloziti za godinu dana, do referenduma.

Nakon prosle sednice Saveta, Svetozar Marovic, predsednik SCG, posebno je podsetio na ovo Labusovo resenje, rekavsi i da je “bilo ideja da svaka drzava moze da bira svoj nacin izbora kako bi u Beogradu sedeli njeni legitimni predstavnici”.

Koliko je ovako nesto u skladu sa onim sto zahteva Evropska unija?

Pretpostavljamo da tacan odgovor znaju nasi politicari, koji su prethodnih dana posecivali Brisel.

Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, ponovila je da izbori za Skupstinu Srbije i Crne Gore “moraju” biti odrzani i da ce EU “postovati svaki dogovor clanica koji ne krsi dva kljucna dokumenta” zajednice, Beogradski sporazum i Ustavnu povelju. A na novinarsko pitanje kako ce reagovati EU ako na danasnjem sastanku Saveta za evropske integracije ne bude postignut dogovor, odgovorila je svojim pitanjem: “Ako se dve zemlje ne dogovore, kako ce se jednog dana dogovarati sa ostalim clanicama EU?”.

Kostunica: Srbija ispunila svoje obaveze

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica izjavio je sinoc u republickom parlamentu da ce neposredni izbori za Skupstinu drzave zajednice Srbija i Crna Gora biti odrzani u februaru ili martu sledece godine. Po njegovim recima, Ustavna povelja, koja u Beogradskom sporazumu iza sebe ima i podrsku Evropske unije, mora se postovati i njeno postovanje istovremeno je neophodna stepenica koja se mora prekoraciti da bi se eventualno 2006. godine moglo razmisljati o referendumu. On kaze da to sto podrzava Evropa jeste drzavna zajednica, jake institucije, sto je i preduslov za ulazak nase zemlje u EU.

Govoreci o juce usvojenim izmenama u Zakonu o izboru poslanika u Skupstinu SCG, Kostunica je naglasio da ce one omoguciti dosledno sprovodjenje Ustavne povelje. Premijer Srbije istice da, uz sve razlike koje mogu postojati izmedju Srbije i Crne Gore, neposredni izbori moraju biti odrzani u obe drzave clanice.

“Usvajanjem izmena Zakona o izboru narodnih poslanika za parlament SCG, Srbija je ispunila svoj deo obaveza i prema drzavnoj zajednici i prema Evropi. U nasoj javnosti bilo je razlicitih tonova da se nekakvim sporazumom izmedju vlada Srbije i Crne Gore moze postici dogovor da se neposredni izbori ne odrze ili da se odrze na razlicit nacin. Beogradskim sporazumom je predvidjeno da Srbija i Crna Gora donose svoje posebne zakone o izborima za Skupstinu SCG, ali u skladu sa nacelima utvrdjenim u Ustavnoj povelji”, istakao je Kostunica.

Po njegovim recima, izbori za Skupstinu SCG se ne mogu odloziti, ali da bilo kakvo njihovo odlaganje ili izbegavanje stavlja pod znak pitanja i nesto sto moze uslediti posle izbora – a to je referendum u jednoj ili u obe drzave clanice.

Odgovarajuci na pitanje novinara kakve bi bile posledice ukoliko predsednik SCG Svetozar Marovic ne raspise izbore, Kostunica je odgovorio da ocekuje da ce predsednik drzave postovati Ustavnu povelju i raspisati izbore, “jer je on prva licnost koja je duzna da postuje taj dokument, kao i Beogradski sporazum iza kojeg stoji i medjunarodna zajednica”.

Osvrnuvsi se na rad republickog parlamenta u ovoj godini, predsednik Vlade Srbije smatra da je ove godine mnogo ucinjeno u zakonodavnom radu.

“Usvojen je zadivljujuce veliki broj zakona, koji ce svojom sadrzinom omoguciti dalji rad na izgradnji pravnog sistema na novim osnovama, a one dolaze u pravom smislu te reci 2005. godine sa novim ustavom Srbije. Ova godina je protekla u velikom i ozbiljnom zakonodavnom radu, a u nekim oblastima su ucinjeni prvi koraci i zaorana je prva brazda, sto znaci da su doneti prvi sistemski zakoni”, rekao je Vojislav Kostunica.