Albanski separatisti, iz “Nacionalnog pokreta Kosova”, koji je politicko krilo OVK, predvideli su i treci fazu oruzane borbe za “Veliku Albaniju”

Piše: Vecernje Novosti

Albanski separatisti, iz “Nacionalnog pokreta Kosova”, koji je politicko krilo OVK, predvideli su i treci fazu oruzane borbe za “Veliku Albaniju”. Pobednicku fazu paralisanja normalnog delovanja okupatorskih vlasti i “unistavanja i poslednjeg otpora srpskih i makedonskih snaga”.

Borbena dejstva bi se izvodila “u koordinaciji sa oruzanim snagama Albanije”. Radi konacne realizacije zajednickog glavnog plana: otvaranja frontova severoisticno od sliva reke Bojane do Prespanskog jezera. Nimalo uzgred: most na reci Bojani kod Skadra obnovljen je 27. decembra 2002. godine, uz pomoc oruzanih snaga Italije.

U “Strategiji razarajuce borbe” napravljenoj na bazi americke strategije konflikata niskog intenziteta i prirucnika CIA za obuku gerilaca, albanski separatisti posebnu paznju posvecuju svim fazama oruzane borbe.

Bez ikakvog skrivanja: da se nece mnogo postovati medjunarodne konvencije i norme koliko-toliko civilizovanog ratovanja.

U odeljku “Opstenarodna borba” istice se primera radi, da se ne mogu postovati, po sablonu priznata prava ratovanja na frontu”. Pa precizira: “Nasi gerilci ne mogu biti tolerantni i humani prema srpskim, crnogorskim i makedonskim okupatorima. Oni ce ubijati i ranjene i zarobljene, jer nece moci da ih vode sa sobom.”

Suprotno Zenevskoj konvenciji i medjunarodnom ratnom pravu, “Strategija razarajuce borbe” predvidja i angazovanje dece od 12 do 14 godina u izvrsavanju odredjenih zadataka: ubijanju ili zarobljavanju politickih funkcionera, generala, visokih funkcioenra “okupatorskog rezima”, kao i “izdajnika otaxbine” koji su “na sluzbi kod njih”. Sa njihovim angazovanjem radi unistenja i paljenja elektricnih centrala i instalacija, sistema snabdevanja vodom, industrijskih preduzeca i ostalih objekata koji imaju vojno-ekonomsku vaznost za neprijatelja, ali i za stanovnistvo.

Osnovni vid borbenih dejstava koje savetuje NPK je napad. Odbrana se tretira kao privremena, i to samo do kraja druge faze – dok je jos moguca “ofanziva neprijatelja”. “Napadajte stalno, napadajte odlucno i neprekidno, svim snagama i oruzjem, svuda i u svako vreme, sve strukture neprijatelja”, savetuje se u “Strategiji”. Uz ucesce manjih grupa – od pet do 20 osoba, po pravilu – u uslovima ogranicene vidljivosti nocu.

Delovanje gerilaca bice koordinirano preko saveta na nivou mahala, sela, opstina, gradova, okruga, zona, komandi i “vrhovnog staba oruzanih snaga Narodnog pokreta”.

Obuka siptarskih gerilaca – prema “Strategiji” NPK – izvodice se u Albaniji, Bosni, Hrvatskoj, Turskoj, Iranu, Libiji i nekim drugim islamskim zemljama kojima nije po volji rezim u Beogradu, siptarski gerilci ce se obucavati na “specijalistickim kursevima od nekoliko dana do nekoliko nedelja”. Po posebnom programu: obuka za rusenje eksplozivom mostova, pruga, aerodroma… ilegalni prelazak granice i ubacivanje u pozadinu neprijatelja, u ponasanju u uslovima okupacije, za povezivanje sa odborima, drzanje licne dokumentacije, osmisljavanje i objasnjavanje alibija u slucaju hapsenja, citanje i kretanje po karti, izrada skica objekta koji se osmatraju ili ce se napasti, priprema za obavestajne aktivnosti i gadjanje lakim naoruzanjem.

CETIRI ZONE

BORBENI raspored obuhvata cetiri zone: zonu bezbednosti, zonu glavnog otpora, zonu podrske i pozadinsku zonu. U zoni bezbednosti NPK preporucuje drzanje nekoliko patrola, radi zastite od iznenadjenja neprijatelja. Zonu glavnog otpora zaposedaju, po pravilu, snage zaduzene za to. Zonu podrske i pozadinsku zonu zaposedaju snage koje nisu angazovane u borbi i zapravo su pripravne za izvodjenje protivnapada u slucaju potrebe.

LAZNE SVADBE

GERILCIMA “Strategije” NPK savetuje “koriscenje (za napade) praznicnih povoda, laznih ceremonijalnih povorki – svadbi, sahrana, demonstracija i slicno. NPK racuna da bi i to odvlacilo paznju i slabilo potencijale okupacionih snaga.