Dva resenja iz Crne Gore svode se na isto: nema izbora pre referenduma

Piše: Biljana Cpajak

Da li ce Srbija i Crna Gora uci cak i u „izbornu” 2005. godinu sa nerazjasnjenom dilemom, koja, evo, obelezava gotovo citavo ovo polugodiste? Sledeca sednica Saveta za evropske integracije SCG, najavljena za desetak dana, mogla bi, prema nekim izjavama, ipak da pruzi nesto konkretniji odgovor na pitanje hoce li uopste biti neposrednih izbora za skupstinu drzavne zajednice.

U ovom trenutku i dalje kolaju price koje se, zapravo, svode na ono sto smo vec milion puta culi. Doduse, uz neke nove detalje.

Dok Andreja Mladenovic, portparol Demokratske stranke Srbije, naglasava da „Srbija ima cvrst stav u vezi sa pitanjem neposrednih izbora”, crnogorski funkcioneri takodje ne odustaju. Miodrag Vlahovic, sef crnogorske diplomatije, juce je u Vasingtonu cak tvrdio da je na prethodnom sastanku drzavnih funkcionera nacelno dogovoreno da ti izbori u Crnoj Gori budu organizovani tek u slucaju neuspeha referenduma 2006. godine. Miodrag Vukovic razlozio je, pak, ovu zamisao. Kaze da, sa stanovista Crne Gore, postoje dva resenja: da se posredno produzi mandat za godinu dana aktuelnom sazivu parlamenta zajednice, odnosno crnogorskoj delegaciji, ili da se u Crnoj Gori usvoji zakon o neposrednim izborima, uz klauzulu da ce se primenjivati nakon crnogorskog referenduma o drzavnom statusu.

Zakljucujemo: Nije sija, nego vrat.

Posle referenduma

Na nase pitanje da li ideja o odlaganju izbora prakticno znaci prihvatanje onoga sto je nedavno predlozio Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije, Vukovic najpre odgovara da je„upravo tako” i dodaje da je to u skladu sa Ustavnom poveljom, jer „u Povelji nema zapisanog roka kada treba neposredno birati poslanike”. Receno je, kaze, samo da se neposredni izbori obavljaju po isteku perioda od dve godine, na koji su izabrani poslanici na posredan nacin. Taj rok, dakle, istice u februaru, a onda, „kada se dogovorimo, biracemo neposredno poslanike”.

– Mi cemo ih birati posle crnogorskog referenduma – podvlaci ovaj visoki funkcioner Demokratske partije socijalista, isticuci da to znaci i produzenje politickog zivota postojecih institucija drzavne zajednice „za jos nekoliko meseci”.

Zanimalo nas je u cemu se onda uopste razlikuju ta dva njegova predloga.

– Po posledicama nema nikakve razlike, a po formi ima. Mi pravimo kompromis i prihvatamo da sada donesemo zakon o neposrednim izborima, ali tako sto ce u tom zakonu stajati odredba da on stupa na snagu osmog dana od usvajanja, a proizvodi pravne posledice, odnosno vazi tek posle crnogorskog referenduma, u zavisnosti od njegovog rezultata. Ako opstane drzavna zajednica, birace se neposredno poslanici, a ako ne opstane, to postaje besmisleno – objasnjava Vukovic.

Isticuci da imaju razumevanja za to da je sada srpskoj vladi tesko da povuce zakon iz procedure, koji je vec uputila u skupstinu, kaze da su oni spremni da naprave kompromis i da i sami donesu takav akt (onakav kako nam je prethodno objasnio).

Politicki manevar

Nacelan komentar Miodraga Radojevica, iz Instituta za politicke studije, na novu ideju sa starim sadrzajem koja stize iz Crne Gore, glasi: „To je jedna vrsta politickog manevra”.

On podseca na ocenu da bi izbori U Crnoj Gori predstavljali jednu vrstu „referenduma pre referenduma”.

– Dakle, ovo je prilika da oni, na izvestan nacin, drze konce u rukama – smatra nas sagovornik.

Crnogorska vlast racuna na izvesnu prednost u kampanji koju ce imati, jer bi neposredni izbori dali priliku crnogorskoj opoziciji da se razmahne.

– U situaciji u kojoj bi bio odrzan najpre referendum, pa potom neposredni izbori, vladajuca koalicija imala bi jednu vrstu i predaha i priliku da u jakoj medijskoj kampanji racuna na kakav-takav pozitivan ishod – smatra Radojevic.

Predlog za produzenje mandata crnogorskoj delegaciji u Skupstini SCG vidi zapravo kao „kupovinu vremena” za to da se dobije medjunarodna podrska. Racuna se i na produbljavanje krize unutar Srbije, sto bi svakako moglo da olaksa posao snagama koje su za nezavisnu Crnu Goru, kao i na dalju destabilizaciju politickih odnosa izmedju Srbije i Crne Gore (jer ce pitanje imovine i Vojske predstavljati priliku za dalje razdrobljavanje drzavne zajednice).

Ako Srbija ne odustane od neposrednih izbora, a Crna Gora ostane pri svom stavu da takvih izbora nema pre referenduma, sta ce se onda dogoditi?

Podsecajuci da u vladajucoj koaliciji u Srbiji „ne postoji jedinstven stav oko toga da li treba odrzati neposredne izbore”, a da bi zakon o februarskim izborima trebalo doneti do kraja decembra, ukazuje na to da je ostalo vrlo malo vremena da se taj zakon donese u Narodnoj skupstini, da bi se ispostovali rokovi predvidjeni u Ustavnoj povelji.

– Mislim da „lopticu” treba gurnuti u ruke Crne Gore, da eventualnu odgovornost za rasturanje drzavne zajednice treba propustiti njima. U svakom slucaju, mi treba da ispostujemo postupak za izbor poslanika u skupstinu drzavne zajednice – uveren je Radojevic.

POLITIKA