BIA jos nije uradila procenu predsednikove bezbednosti, premijerov stan na Dorcolu gotovo je nemoguce idealno sacuvati. Obojica se prevoze blindiranim BMW-om, ali ni ta vozila nisu otporna na “zolje”

Piše: Glas Javnosti

BIA jos nije uradila procenu predsednikove bezbednosti, premijerov stan na Dorcolu gotovo je nemoguce idealno sacuvati. Obojica se prevoze blindiranim BMW-om, ali ni ta vozila nisu otporna na “zolje”

Koga zmija ujede, taj se i gustera plasi, glasi narodna mudrost koja izgleda nije mnogo opametila srpske sluzbe bezbednosti. Iako je pre godinu i po dana srpski premijer teroristicki streljan prilikom dolaska na svoje radno mesto, BIA jos nije uradila procenu bezbednosti predsednika Srbije Borisa Tadica, sto je kljucni korak u cuvanju najvisih drzavnih funkcionera. U isto vreme, kao da nema nikog ko ce reci Vojislavu Kostunici da je njegov stan na Dorcolu gotovo nemoguce idealno sacuvati i posavetovati ga da se preseli u neki od visokobezbednih rezidencijalnih objekata na Dedinju.

Devet meseci od dolaska na funkciju premijera, Kostunica je morao da nauci prvo pravilo obezbedjivanja koje kaze da, bez obzira na to koliko je neko visoko rangiran, mora bespogovorno da slusa sefa svog obezbedjenja, a to su ministar policije Dragan Jocic i njemu podredjeni komandanti specijalnih jedinica srpskog MUP-a. Prema recima izvora Glasa bliskog premijerovom obezbedjenju, pored Kostunice uvek je pet pripadnika Zandarmerije, a jos po petoro u smenama obezbedjuju njegov stan u strogom centru Beograda.

Marko Nicovic, bivsi sef beogradske policije, objasnjava da premijerovo obezbedjenje verovatno koristi sistem koji se sastoji od tri bezbednosna prstena. Taj sistem se primenjuje gotovo svuda u svetu.

– Prvi prsten je neposredno fizicko obezbedjenje, narodski receno telohranitelji, koji su uglavnom naoruzani kratkim cevima i automatskim oruzjem manjih dimenzija. Oni se bukvalno ne odvajaju od licnosti u cijoj su sluzbi. Drugi prsten su obavestajci i kontraobavestajci i oni su kljuc svega. Oni odredjuju rute i vreme kretanja, biraju vozila koja ce se koristiti, prikupljaju informacije za prvi stepen i daju mu direktna naredjenja.

Vode racuna i o tome da licnost koja se cuva nikad dve voznje zaredom ne sedi u istom blindiranom automobilu u koloni. Atentati se, po pravilu, desavaju kada oni omanu. Treci prsten cine vojni bezbednjaci, dousnici, polukriminalci i strane obavestajne sluzbe.
Oni upozoravaju drugi prsten o potencijalnim opasnostima, a u isto vreme zaduzeni su i da dezinformisu one koji pokusavaju da ugroze bezbednost osobe koje se cuva – kaze Nicovic i naglasava da je treci prsten u nasoj zemlji bio najfunkcionalniji u Titovo vreme, kada je za SFRJ radilo mnogo vise stranih sluzbi nego danas.

Prilikom obezbedjivanja premijera MUP Srbije koristi uglavnom blindirane BMW automobile iz serije “sedam”. Ovi automobili teze oko cetiri tone i, uprkos celicnom ojacanju, nisu otporni na, recimo, udare rucnih raketnih bacaca, objasnjava izvor Glasa.

– U takvim se automobilima vozio i pokojni Cindjic. Kada je u februaru 2003. godine na njega pokusali ubistvo na autoputu, pored hale “Limes”, atentatori su ga cekali sa “zoljama”, znajuci da su na premijerovom BMW-u ojacana samo vrata, a da granata iz “zolje” sa lakocom probija neprobojna stakla na kolima – kaze nas sagovornik i dodaje da pored premijera blindirana vozila koristi i ministar Jocic. Jocica uvek obezbedjuje i pet do sedam ljudi. Oni su rasporedjeni u dva automobila “laznjaka” koja su identicna ministrovim, ali nisu blindirana. “Stakla su crna, neprozirna, kola lice kao jaje jajetu i nikad se ne zna u kojima je ministar”, objasnjava nas sagovornik.

Ostali ministri iz Republicke vlade koriste obicne “audije”, “opele” i “pasate”. Uz njih, pored vozaca, uvek ide po jedan covek, osim u izuzetnim prilikama kada se obezbedjenje pojacava.

Dva nivoa bezbednosti

Praksa je pokazala da postoje najmanje dva nivoa funkcionisanja specijalnih sluzbi za obezbedjenje. Prvi je nivo redovne pripravnosti kada sluzbe svakodnevno obezbedjuju njihove stanove, posao i deonicu od kuce do posla. Drugi je poseban nivo koji se aktivira kada postoje saznanja o realnim pretnjama po zivot drzavnika ili njegove porodice. Prvi stepen bezbednosti podrazumeva svakodnevno koriscenje licnog pratioca i vozaca u blindiranim kolima, dok se kod drugog stepena podrazumeva stvaranje posebnih uslova za boravak i rad funkcionera

Mozak operacije

Boro Vujinovic, sef obezbedjenja agencije za fizicku i tehnicku zastitu “GPS plus”, kaze da se obezbedjenje svake licnosti sastoji iz, pre svega, planiranja, organizovanja, a zatim i same zastite.
– Zavisno od okolnosti i vaznosti obezbedjivane licnosti, prvo se isplanira koliko ljudi je potrebno da bi se ona potpuno zastitila, a zatim i ko ce sta raditi. Ukoliko se radi o nekoj vanrednoj situaciji, organizuje se vise timova, odnosno prstenova obezbedjenja. Sef svakog tima povezan je sa kontrolnim centrom, koji ima prijem svih informacija. Tako su preko centra svi timovi u dosluhu i reorganizuju se i postupaju prema potrebi – kaze Vujinovic. On dodaje da kontrolni centar predstavlja mozak operacije. U njemu se nalaze najstrucniji ljudi, a sam centar opremljen je savremenom tehnologijom i satelitskim uredjajima koji omogucavaju da timovi sto efikasnije deluju na terenu

Drzava cuva od 50 do 80 ljudi

Bozidar Spasic, vlasnik privatne detektivske agencije SIA, kaze da se tzv. crveni stepen obezbedjenja preduzima ako se utvrdi da policija ne moze da sacuva neku licnost.

– Ovaj stepen podrazumeva potpunu izolaciju osobe i njegove porodice sa mesta stalnog boravka, a cesto se stvara i dvojnik. Ovu meru predostroznosti obavezno preduzima obezbedjenje predsednika Amerike i Rusije, dok kod nas nikada nije primenjen, mada se cesto govorilo da je Tito imao dvojnika. Dvojnik se prvi pojavljuje na mestima na kojima se ocekuje da ce biti izvrsen atentat – navodi Spasic i dodaje da u zemljama velicine Srbije drzava u proseku obezbedjuje od 50 do 80 ljudi.

On naglasava da se ne mogu porediti obezbedjenja gradjana sa drzavnim funcionerima.

– Gotovo 90 odsto obezbedjenja biznismena cine bivsi pripadnici policije ili tajnih sluzbi. Privatna obezbedjenja nemaju logisticku podrsku tajnih sluzbi, tako da samo organizuju neposrednu zastitu. Oni jedino prednjace u kvalitetnijim blindiranim automobilima jer tu vazi princip “koliko para toliko muzike”. Misljenja sam da se nasi funkcioneri voze skalamerijama koje tesko da mogu da izdrze bilo kakav napad – kaze Spasic

U “kobrama” samo najbolji i najizdrzljiviji oficiri

Njihov napad je ujed zmije, oni su bolji od drugih, oni su “kobre”, glasi geslo Protivteroristickog odreda Vojske SCG koji obezbedjuje predsednika Srbije Borisa Tadica, predsednika SCG Svetozara Marovica i nacelnika Generalstaba Branka Krgu.

Jedinica je direktno podredjena nacelniku Generalstaba. Prevashodna namena Odreda je borba protiv terorizma, ali i vojno-bezbednosni zadaci, oslobadjanje talaca, kao i obezbedjenje visokih drzavnih i vojnih funkcionera. Jedinica se popunjava iskljucivo iz profesionalnog oficirskog sastava, po principu dobrovoljnosti i uz zadovoljavanje kriterijuma za prijem u jedinicu. Kandidati koji prodju selekcioni kurs ulaze u jedinicu i tu ostaju do navrsene 35. godine zivota, a zatim postaju instruktori ili prelaze u jedinicu za obezbedjenje.

Obuka za kandidate sastoji se iz tri dela. Prvi je jednomesecna selektivna obuka, drugi predstavlja period osnovne obuke u opste-vojnoj taktici, upravljanju motornim vozilima i rukovanju naoruzanjem i opremom. U trecem delu kandidati se obucavaju u strucno-specijalistickim sadrzajima protivteroristickih dejstava i obezbedjenja licnosti. Obuka podrazumeva izuzetno teske psiho-fizicke pripreme koje mogu da izdrze najuporniji: samo ove godine je od oko 150 prijavljenih tokom obuke odustalo gotovo 70 odsto kandidata. Svi koji se prijave u Odred prolaze gotovo sve vrste obuke – od borilackih vestina, padobranskih skokova, letnje i zimske alpinistike, skijanja i ronjenja do gadjanja iz svih vrsta pesadijskog naoruzanja i upotrebe samostrela i noza. Stalno uvezbavaju mnoge potencijalne situacije – spasavanje talaca iz kuca ili zgrada, aviona ili autobusa, neutralisanje terorista, kao i odbijanje napada na licnosti koje obezbedjuju. “Kobre” svakog dana imaju borbena gadjanja i fizicku obuku, a jednom nedeljno izvode marseve na 20 kilometara sa punom borbenom opremom od 35 kilograma.