Antun G. Matos je jednom zapisao: “Kad poskupi govedina pojevtine ljudi”. Ova duhovita opaska najbolje odslikava mogucnosti nezavisnog misljenja u danasnjoj Srbiji

Piše: Miodrag Stanisavljevic

Antun Gustav Matos je jednom zapisao: “Kad poskupi govedina pojevtine ljudi”. Ova duhovita opaska najbolje odslikava mogucnosti nezavisnog misljenja u danasnjoj Srbiji. Visi animalni standard podrazumeva nizi moralni standard. Deblji budjelar – tanji karakter.
Milosevic nije citao Matosa. On je nezavisne i nepocudne duhove jednostavno najurio sa posla. Ali oni su ipak mogli ostati nezavisni jer se, sa malo para, moglo preziveti. Makar od hleba i cvaraka. Secam se kako je jedna italijanska sindikalna organizacija nama, najurenim sa Bastilje, donosila, svaka tri meseca, po 150 maraka. Pri tom su se osecali i ponasali kao veliki misionari nezavisnog misljenja.

Postmilosevicevska vladajuca elita vrlo je shvatila Matosevo opazanje. Ona je shvatila da politika “skupe govedine” (sto je, naravno, metafora), mnogo uspesnije od progona, kosi nezavisno misljenje kao slana zelenis. Cvarci su danas skup delikates, a italijanski i slicni misionari ne zalaze vise u Srbiju. Tamo je, vele, demokratija.

Eldorado za klupodere

Ako se usvoji novi vladin predlog o penzijama narodnih poslanika uclanjivanje u neku politicku partiju moglo bi se izjednaciti sa upisom na fakultet.

Svako ko je jednom, makar i nakratko, bio izabran za narodnog poslanika, na listi neke od stranaka, stice pravo da ode u “zasluzenu” penziju (ako jos napabirci dvadesetak godina staza i proslavi pedeseti rodjendan).

Klupoderi, glupanderi, propali segrti, diplomci svercerskih nauka, muckarosi, valjatori, veciti studenti, dobijaju zivotnu sansu da svoju lenjost (ili tupavost) pretvore u zivotni zgoditak. Vijonovi stihovi “Dok mlad i lud bejah, o boze moj / da sam barem neko znanje steko… / Al od skole bezo sam daleko…” dosad su delovali didakticno, sada ispadaju smesni… Kakve skole, kakvi bakraci. Samo se promuvaj u saziv skupstine-glupstine…

Klupoderi, glupanderi, povijuse i lijanderi – samo navalite!

Policajci – mafijaske gorile

Slusam na radiju da su iz drzavne sluzbe otpustena tri policajca jer su se nalazili u obezbedjenju izvesnog Peconija koji “ima bogatu kriminalnu proslost”. Si mile, drzavni policajci kao mafijaske gorile!
Inspektor koji ih je otpustio usput izjavljuje kako je to “izgleda, prilicno rasirena praksa”.

Policajci-gorile “zateceni su na delu” na nekom kontrolnom punktu saobracajne policije… Ko zna kroz koliko su slicnih punktova (i koliko puta) dotle prolazili kao po loju… Kad se nekom mafijasu nekud mnogo zuri on zna da je tada najbolje da mu se u pratnji nalaze panduri… Kolege ne prave probleme kolegama… Ajd, zdravo i srecan put!

Matoseva opaska o skupoj govedini i jevtinim ljudima i ovde sljaka.
Ali, pokusavam da shvatim ufanjane policajce. Srbija je mracno komplikovana zemlja. Najureni policajci su samo radili prekovremeno. A mozda nekom od njih nedostaje stotinak evra da plati pregled, endoskopiju, skener, ultrazvuk, lekove u privatnoj klinici gde, prekovremeno, rade drzavni doktori… A na isti pregled u drzavnim bolnicama valja cekati nekoliko meseci…

Zagadjivanje pogleda

Svake nedelje, kada idem u Zemun, pogled mi, celom duzinom trase autobusa 15, zagadjuju opskurni grafiti poput onog “Seselj prkosni srpski junak” i “Etnicki cista Srbija”. Jedan, kod hotela “Jugoslavija”, dug desetak metara, za autora ima nekog bugaromrsca. “Bugarasi – smradovi – ubijaju… gu… gu… ga.” Svaki ludak u Srbiji moze sebi da dâ oduska. Udisemo zagadjeni vazduh, oci nam zagadjuju otrovne zvrljotine. A njima ne mogu nista ni kisa ni sneg, ni smrkovi gradske cistoce…

Jedini lek protiv svakog manijakalnog zanosa je – humor.

I nad grafitom ima grafit. Neko je, naime, vestim pokretom cetke i farbe, grafit “Seselj prkosni srpski junak” preimenovao u “Seselj prkosni srpski junac”. A “Etnicki cista Srbija” postala je “Cetnicki cista Srbija” (direktna asocijacija na higijenske navike bradonja).
Super-fiskal

Srpski ministar finansija je, izgleda, u velikoj frci. Posto je nedavno povecao plate narodnih poslanika, on namerava da ovaj rashod pokrije uvodjenjem fiskalnih kasa za ulicne prodavce, buvljacare, babe-cvecarkuse, “cetri baterije 10 dinara”, “tri upaljaca 10 dinara”, “torbe za pijac 20”, “pamucne carape 4 para 50”…

Ko Hajduk Veljko u kuli Finki
na Srbiju motri Dinkic.

Svakog ko nesto prodaje, vâlja,
registruje oko Super-Fiskala.

Bio ti sitan il krupan prodavac
moras postati porezodavac.

Mnogo para mora da se navasa
za kastu vladajucih bratijasa.

Jednom ce na vama, o fiskali,
narod svoj bes da iskali!

Miodrag Stanisavljevic
Republika