Sudeci prema trenutnom rasporedu snaga, drzavna zajednica, ni posle, evo, skoro dve godine svog postojanja, nije se pomakla ni korak. Opet su u ovoj pat poziciji oci, uglavnom, uprte u jednom pravcu, u nadi da samo od tuda treba da stigne spasonosno resenje. S pravom

Piše: Politika

Sudeci prema trenutnom rasporedu snaga, drzavna zajednica, ni posle, evo, skoro dve godine svog postojanja, nije se pomakla ni korak. Opet su u ovoj pat poziciji oci, uglavnom, uprte u jednom pravcu, u nadi da samo od tuda treba da stigne spasonosno resenje. S pravom.

A Evropa se, zasad, prilicno tiho oglasava nad cinjenicama da ovde vec dugo traju rasprave za i protiv neposrednih izbora za parlament drzavne zajednice, ciji je ona garant i da su dve strane, zapravo, nasle u corsokaku, iz kojeg samostalnog izlaska tesko da ima. Iako zagovornici opstanka drzavne zajednice, u Srbiji i oni u Crnoj Gori, od nje ocekuju podrsku za svoja uverenja da su direktni izbori obavezni i nuzni i da bi njihovo neodrzavanje predstavljalo pravno nasilje nad Ustavnom poveljom, odande jos nema odgovarajuceg poteza. Nema ga ni da ubedi crnogorsku vlast da ti izbori treba budu odrzani prema slovu Povelje niti da joj, eventualno, “podigne krila”, time sto ce se saglasiti sa njenim “kreativnim tumacenjima”. Iako je, prakticno, ostalo samo tri meseca od dana kada bi gradjani trebalo da izadju na biralista za zajednicki parlament.

Prilicno neodredjeno zvuci prekjucerasnja poruka portparola visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kristine Galjak da izbori za parlament drzavne zajednice moraju biti odrzani u skladu sa Ustavnom poveljom, kao i dodatak te izjave da niko u EU ne postavlja pitanje da li oni treba da budu posredni ili neposredni.

Vec da se “Srbija i Crna Gora moraju o tome dogovoriti, ali ne smeju zaobici Ustavnu povelju”. Sta bi ovo, konkretno, trebalo da znaci?

Pa, u nemogucnosti medjusobnog dogovora i jeste problem. Pogotovu, u samoj Crnoj Gori, u kojoj tece ostra politicka polarizacija oko ovog pitanja i u kojoj bi neodrzavanje neposrednih izbora ugrozilo, barem prema tvrdnji tamosnje opozicije, politicku stabilnost i dovelo do nesagledivih posledica po bezbednost u ovoj drzavi clanici.

Kad je rec o Srbiji, ona vredno “gura” svoje i ubrzano ide ka usvajanju predvidjenog zakona za “savezne” izbore, smatrajuci da (prvo) “unutarcrnogorska dilema” treba najpre tamo da bude nekako razresena.

Ako ishod tamosnje zestoke polemike, ipak, bude dolazak delegata, a ne poslanika, iz Crne Gore u Beograd, bice to svakako nova erozija u tkivu drzavne zajednice, koja bi s novim pukotinama znatno teze isla ka Evropskoj uniji, jer nije tesko pretpostaviti kako bi se tek onda stizalo do bilo kakvog saglasja.

Ako je neko od potpisnika “zaboravio” na svoje preuzete obaveze, onda je, sasvim logicno, da ga, onaj treci, koji je tu bio prisutan, detaljnije podseti na to. Zato se, s pravom, sada ocekuje da Evropa u ovom slucaju bude i odredjenija i glasnija.