Da je najnovije usekovanije jezikov u Crnoj Gori ispratio muk, znali bismo da je Crna Gora pala sapatom, razjezicena i obezlicena. Crna Gora kakvu znamo moze opstati samo na jeziku na kojem je i postala. Ticanje u zivac jezika je ispitivanje njenog ili-ili, biti ili ne biti. I ako nestane Crna Gora ce svoju poslednju rec reci na srpskom jeziku\r\n

Piše: Matija Beckovic

Dogorelo je do jezika! Ako je ta vest tacna – dogorelo je do temelja. Vest je stigla iz Crne Gore, koju je jezik stvorio i u kojoj izvan jezika nema nikoga i nicega.

Od bolesnika se najpre trazi da isplazi jezik i kaze “A”. Spasioci hitaju da davljeniku izvuku jezik da se jezikom ne udavi. Za onog ko je promenio svetom kaze da je prekrenuo jezikom. Da li je i Crna Gora prekrenula jezikom upravo se utvrdjuje. Jezik najtacnije pokazuje ne samo da li je jedan covek, nego i da li je jedan narod ziv ili nije.

Da je najnovije usekovanije jezikov u Crnoj Gori ispratio muk, znali bismo da je Crna Gora pala sapatom, razjezicena i obezlicena. Crna Gora kakvu znamo moze opstati samo na jeziku na kojem je i postala. Ticanje u zivac jezika je ispitivanje njenog ili-ili, biti ili ne biti. I ako nestane Crna Gora ce svoju poslednju rec reci na srpskom jeziku.

Svaki dan umire po jedan jezik, a jezik ne umire dok ne umre narod koji ga govori. U Crnoj Gori bi se moglo desiti nesto sto se jos nije desilo nigde i nikome. Da se sudbina naroda i jezika razdvoje, pa da umre narod koji ga je govorio a da njegov jezik ostane zdrav i ziv.

CETIRI IMENA

DA se predmet zove maternji jezik bivalo je i ranije, ali ono sto je uradilo Ministarstvo prosvete Crne Gore bivalo nije. Naime, ono je uz maternji jezik dodalo i kako se on zove. I da ne bi bilo zabune navelo da ima cetiri imena. Ali kako je svaki covek rodjen od majke logicno je da ih bude i vise. Ali ako broj maternjih jezika ne predje broj stanovnika, to opet nece biti neki preterano veliki broj. Bilo je oko 20 odsto onih koji su se na popisu stanovnika izjasnili da govore crnogorskim jezikom. Slucajno se taj procenat poklopio i sa procentom nepismenih i nikako ih ne bismo smeli dovoditi u vezu. Iz te izjave izveden je zakljucak da je to i njihov maternji jezik, a da majke niko nista nije pitao. A ta provera je bila neophodna. Pogotovo u danasnjoj Crnoj Gori gde majke cesto ne govore istim jezikom kao njihova deca, a jos cesce deca jedne majke pripadaju razlicitim nacijama i govore razlicitim maternjim jezicima.

Kuca se u staroj Crnoj Gori zvala kula. U nase vreme ta kula je postala vavilonska i to ona posle pometenija jezikov. Tako bi umesto lakomislenog zakljucivanja kako se zove njihov maternji jezik bilo verodostojnije ispitivanje u kojem bismo dobili odgovor na pitanje: “Koliko ste imali godina kad ste prvi put progovorili crnogorskim jezikom? Da li ste pre toga govorili nekim drugim jezikom ili ste progovorili prvi put?” Takvim ispitivanjem ne bi bila na dobitku samo lingvistika montenegrina-materina, nego i covecanstvo, koje se obogatilo saznanjem da ljudi u ozbiljnim godinama mogu progovoriti nekim jezikom i to istovremeno i obavezno, pod uslovom da su iz iste partije.

Srpski jezik, ime i pismo zabranjivali su u Crnoj Gori samo okupatori. I to u ratu. Nemoguce je zamisliti neku domacu vlast, kakva god bila, koja bi u miru davala za pravo okupatorima.

Istina, nekada jednojezicna i jezikonosna Crna Gora danas ima sve po dvoje. Jedan od najmanjih evropskih naroda jedini je koji pripada dvema nacijama. Iz tog dvojstva nastaju i dva jezika i dve istorije i dve civilizacije. A te istorije i civilizacije, crkve i nacije, javljaju se u jednoj kuci, medju bracom i sestrama, pa je neko rekao – da bi im se po vazecim zakonima i teorijama valjalo medjusobno uzimati – zeniti i udavati.

Sto je sve po dvoje nikoga ne zabrinjava jer uprkos tome o svemu odlucuju samo jedni, i sto ih je manje tim vise i cvrsce.
I tako podvojena Crna Gora i dalje ostaje ogledalo srpsko. Istina, razbijeno.

LUDNICA OTVORENOG TIPA

SA svih govornica se u demokratskoj Crnoj Gori svakodnevno ponavlja da svako moze svoj jezik da zove kako hoce i da je to jedno od osnovnih ljudskih prava. Nazalost, ili mozda srecom, takvo pravo nigde u civilizovanom svetu ne postoji, ako je ikada igde i postojalo. Tako bi samo Drago Dragovic, koji je nekad bio jedini centor “u pecatnji slobode crnogorske”, prosirio svoje nadleznosti i dobio nova ovlascenja. Kad bi jurisdikcija Draga Dragovica bila prihvacena u lingvistici, zasto ne bi i u fizici i matematici. Medju onima cija je glavna deviza: “Hocu i drago mi je!” imao bi veliki broj pristalica a neznalice bi konacno docekale oslobodjenje od svih stega.

Razume se da je jedno od osnovnih ljudskih prava nemati pojma ni o cemu ali jos nije bilo drzave koja je to pravo unela u skolski program. Kad bi to bilo moguce onda bi svaka vlast imala pravo da svoju teritoriju izdvoji iz nadleznosti bilo koje nauke, a bezakonje stavi pod zastitu policije. Zar se vec nesto slicno nije dogodilo u Niksicu gde su profesore koji su postovali ustav otpustili sa posla.
Crnogorski je jedini strani jezik koji se predaje na srpskom jeziku. Uz to, crnogorski jezik je jedini strani jezik koji se srpski govori, cita i pise. I ko pravilnije govori srpski, sto ima bolju dikciju i preciznije osecanje za melodiju i akcente srpskog jezika, to tecnije i izvornije govori crnogorski. Do naseg vremena nije se znalo da se moze govoriti jedan jezik i biti poliglota. I to je jedan od lingvistickih fenomena koji je svet dobio sa naseg terena.

Da li je moguce da je jezik u Crnoj Gori do sad cekao da mu bas sadasnja vlast nadene ime?

Bilo bi tragicno kad bi se pitanje srpskog jezika ticalo samo profesora niksicke gimnazije i ostalo u nadleznosti zakona o radnim odnosima i zavoda za zaposljavanje Crne Gore. Otkaze su dobili ne samo profesori srpskog jezika nego i elektroinzenjeri, profesori biologije, filozofije, fizike, matematike, istorije, ruskog jezika, pa cak i kafe kuvarica. A tako moze da prodje svako ko se slepo drzi ustava Crne Gore.

Bilo je originalnijih i dobronamernijih predloga da se kao izlaz iz ovakvog zamesateljstva u Crnoj Gori kao sluzeni jezik uvede engleski. To bi bio prvi slucaj da se u jednoj zemlji za sluzbeni jezik uzme onaj koji niko ne govori. Ili ga govori tako i toliko da bi sluzbeni jezik mogao biti i nemusti.

Bilo kako bilo, tako se Crna Gora i Srbija pretvaraju u ludnicu otvorenog tipa. Kad bi bila zatvorena ne bi imao ko ni da je zakljuca ni da nasije kosulja.

JEZIK I IME

CRNA Gora se na srpskom jeziku zove Crna Gora. Crnogorci se na srpskom jeziku zovu Crnogorci. Crnogorski jezik se, cak i po vazecem ustavu Crne Gore zove srpski jezik ijekavskog izgovora. Na drugim maternjim jezicima Crna Gora se zove drukcije, pa bi oni koji hoce da joj promene jezik najpre morali promeniti i njeno ime. Tih imena ima u izobilju: Karadag, Malezez, Montenegro, Mavro Vuko… “Gorski vijenac” se samo na srpskom tako zove dok je “Luca mikrokozma” smo na srpskom luca, a mikrokozma na svim jezicima.

TRI SLOVA

ZANIMLJIVO je da za postojanje crnogorskog jezika nema pisanih dokaza. Niti oni koji tvrde da njime govore imaju nesto napismeno. Kazu da za sad ima samo ime i tri slova. Ali s tim slovima se lakse kvici, sisti i vristi nego sto se govori. Cudno da pre danasnjih Crnogoraca nije bilo Crnogoraca koji su govorili crnogorskim jezikom. Zato je njihov jezik crnogorskiji od crnogorskog, kako je kazao jedan od najistaknutijih lingvista. Crnogorski bez muke uci se po recnicama, gramatici, pravopisu, prirucnicima za srpski jezik ciji su autori, opet, vecinom Crnogorci.

PODRSKA OTPUSTENIMA

Ovaj tekst Matija Beckovic je napisao kao podrsku profesorima Niksicke gimnazije, otpustenim zbog neprihvatanja da predaju maternji, umesto srpskog jezika. On je i danas u Niksicu sa njima.

Vecernje Novosti