Svakim danom sam sve vise uveren da je u interesu Crne Gore i Srbije, pa i u sirem interesu ovog regiona i Evrope, da obe drzave ostvare potpuno jednak i ravnopravan polozaj sa svim drugim zemljama, te da se kao takve, ako je to zajednicka zelja, udruzuju tamo gde za to imaju interesa

Piše: Zeljko Pantelic

Svakim danom sam sve vise uveren da je u interesu Crne Gore i Srbije, pa i u sirem interesu ovog regiona i Evrope, da obe drzave ostvare potpuno jednak i ravnopravan polozaj sa svim drugim zemljama, te da se kao takve, ako je to zajednicka zelja, udruzuju tamo gde za to imaju interesa.

Ovim recima je sadasnji ambasador drzavne zajednice SCG u Rimu Branko Lukovac odgovorio na pitanje “Novosti” da li i dalje smatra da je za Srbiju i Crnu Goru najbolje da nastave svoje puteve u buducnost i Evropu kao nezavisne drzave.

Da li su tacne informacije, koje stizu iz Crne Gore, da cete zbog preuzimanja duznosti predsednika Saveta za referendum napustiti funkciju ambasadora u Rimu?

– Jos je rano za odgovor na ovo pitanje, jer se o tome jos vode konsultacije. Ne radi se toliko o nekom telu za pripremu referenduma, koliko o potrebi da Crna Gora konacno definise sebe i svoj polozaj u odnosima sa Srbijom, sa zemljama u svom okruzenju i spram medjunarodne zajednice. Verujem da smo, zajedno, u Srbiji i u Crnoj Gori, kadri da sami mnogo bolje uredimo svoje odnose od onih koji su nam, ipak, nametnuti. Pa smo, zbog toga, i jedni i drugi pali na samo dno lestvice zemalja sa ovog prostora koje su kandidati da budu deo integracija. Ako se bude ocenilo da mogu u tom naporu ucestvovati i dati mu doprinos, kroz pozitivnu akciju najsirih demokratskih i naprednih snaga, za gradnju boljih odnosa u Crnoj Gori, sa Srbijom i u regionu, onda cu drage volje privesti kraju posao u Rimu i biti deo takvog tima.

Na sastanku sa ostalim crnogorskim intelektualcima i premijerom DJukanovicem, da li ste bili slozni po svim pitanjima ili postoje detalji oko kojih nemate podudarna misljenja? Odnosno, da li postoje razliciti pogledi na to kako Crna Gora treba da stigne do nezavisnosti?

– U toku su konsultacije kako bi se stvorio siroki front demokratskih, evropski orijentisanih snaga koje su opredeljene da ostvare kako ravnopravan polozaj za Crnu Goru, kakav imaju ostale zemlje nastale iz ranije Jugoslavije, tako isto i istinski dobre odnose sa Srbijom. Kada se bude odlucilo da se takav front ili savez osnuje, o tome ce biti obavestena javnost.

Svako treba da ima i iznese svoje poglede na situaciju i odnose, kao i na puteve i nacine kako ostvariti takav polozaj Crne Gore, te da se kroz svestranu razmenu misljenja postigne dogovor kao preduslov zajednicke akcije. Otuda nije najvaznije da li postoje razliciti pogledi, vec da li smo vodjeni zajednickom perspektivom Crne Gore. A odgovor na to pitanje je, bez ikakve dileme, pozitivan.

SCG SAMO SMETA

U POSLEDNJE vreme se cuje sve cesce predlog da Srbija i Crna Gora ostanu u savezu, ali kao nezavisne drzave. Osim u retorickom smislu kakva bi bila razlika u odnosu na danasnje stanje stvari?

– Osnovna razlika bila bi u tome sto bi obe drzave imale svaka svoj medjunarodno-pravni subjektivitet i sto bi samostalno odlucivale o svom medjunarodnom polozaju, interesima i vezama. To one sada nemaju, vec su, za tu potrebu, kao i za zajednicke nadleznosti u nekim oblastima, formirale drzavnu zajednicu, Savet ministara, pet ministarstava i jos dvadesetak drugih ustanova, Skupstinu, Sud i sijaset sluzbi. Na taj nacin ne samo sto placju pored svoje dve, jos jednu, trecu glomaznu administraciju, vec su sebi nametnule slozenu i dugu birokratsku proceduru komunikacije sa drugim drzavama, medjunarodnim institucijama i organizacijama.

Ta procedura, zbog razlicitosti i kompleksnosti ujednacavanja interesa i politika te dve ekstremno razlicite celine, nije prednost, vec veliki teret, kazna za obe drzave. Dovoljan dokaz za to je nenadoknadiv gubitak u vremenu i u razvojnoj perspektivi, za ulazak u Sporazum sa Evropskom unijom o pridruzivanju, ili u Svetsku trgovinsku organizaciju, “Partnerstvo za mir”, za odobravanje i ratifikaciju finansijskih aranzmana sa medjunarodnim finansijskim institucijama.

Da li vas zabrinjava ili ohrabruje cinjenica da je pristalica za nezavisnost Crne Gore, po poslednjem istrazivanju CEDEM-a samo 41,5 odsto i da li bi to moglo da utice na politiku vladajuce koalicije u Crnoj Gori?

– Poslednje istrazivanje je dalo rezultate koji ohrabruju, jer govori o trendu rastuceg opredeljenja gradjana Crne Gore za ravnopravan polozaj i mesto Crne Gore. Cak i uprkos tome sto Vlada, po prirodi svoje uloge u uslovima i vremenu tranzicije i reformi, mora da donosi mnoge nepopularne mere, ako je opredijeljena za trzisnu privredu i konkurentnost, za vladavinu prava. Verujem da ce se narednih meseci takav pozitivan trend konsolidovati i dalje jacati.

CISTI RACUNI

KAKVE bi posledice na gradjane Crne Gore i Srbije imalo, po vasem misljenju, razdvajanje Srbije i Crne Gore?

– Polazim od toga da gradjani Evrope koja se integrise, sve manje osecaju granice. Oni mogu slobodno da biraju mesto gde ce raditi, sticati imovinu, skolovati se ili leciti, a okolnosti sto imaju svoje drzave u kojima biraju i kontrolisu vlast, opredeljuju se o brojnim svojim, pa i o evropskim temama, nije u suprotnosti sa tim sirim povezivanjem. Sada su nasi gradjani optereceni optuzbama jednih na racun drugih, koliko ko placa za zajednicke institucije i da li treba, u skladu sa tim, da imaju jednaka ili proporcionalna prava, da li su jedni taoci drugacijih interesa i politike drugih.
Mislim da politicari treba da doprinesu povezivanju i saradnji, a ne razdvajanju ljudi, a politika cistih racuna i ravnopravnih odnosa dve drzave i njihovog jednakog mesta u Evropi i svetu, u skladu sa evropskim nacelima, treba da olaksa kretanje ljudi, roba, usluga, informacija, kapitala, vise nego je to danas slucaj izmedju Crne Gore i Srbije.

Kako vidite ulogu Crnogorske pravoslavne crkve, odnosno, da li ona pomaze ili odmaze u putu ka nezavisnosti Crne Gore?

– Ja ne pripadam nijednoj crkvi, ateista sam. Mislim da svako, pa i gradjani Crne Gore, koji se tako opredeljuju, imaju pravo na svoju Crnogorsku pravoslavnu crkvu, jednako kao sto i oni koji se osecaju delom Srpske crkve u Crnoj Gori, treba da imaju jednako pravo da budu deo Srpske pravoslavne crkve. SPC, ili neki njeni uticajni celnici su, nazalost, i u blizoj nam tragicnoj proslosti, odigrali veoma negativnu ulogu u podsticanju na mrznju i rat i iz toga nisu izvukli gotovo nikakve pouke, vec nastavljaju i dalje da huskaju, da hrane i podsticu sukobe, kaze Lukovac.

MATERNJI JEZIK

STA mislite o polemici koja je nastala o uvodjenju “maternjeg jezika” u crnogorske skole?

– Mislim da se ne radi toliko o polemici strucnjaka za jezik, koliko o upotrebi ovog pitanja za politicke svrhe. Ako postoji sumnja da li drzavni organi i institucije prosvete rade svoj posao zakonito, onda se treba obratiti nadleznim organima za zastitu zakona, ukljucujuci i Ustavni sud, pa i Sud Saveta Evrope, koji to treba da ocene, a ne da se deca koriste za sumnjive ciljeve politickih stranaka.

VECERNJE NOVOSTI