Svaki put kada ga pritesne nezgodnim pitanjima, Milorad Ulemek Legija i njegovi advokati pocnu da se vade da kako ce, eto, “najvaznije i kljucne dokaze” izneti tek na kraju

Piše: Milos Vasic

Svaki put kada ga pritesne nezgodnim pitanjima, Milorad Ulemek Legija i njegovi advokati pocnu da se vade da kako ce, eto, “najvaznije i kljucne dokaze” izneti tek na kraju. Tako se polako izduvava onaj propagandni balon od proletos. Ne pomazu ni prateci skandali Legijine medijske logistike, a neki planovi i dogovori, izgleda, propadaju usput. Sve je jasnije da je ovde rec o pukom razvlacenju procesa po svaku cenu, dok se zlocin ne banalizuje do apsurda

Najbolje sto je trust pilecih mozgova iz tima za medijsku podrsku Legiji i ostalim zaverenicima optuzenim za ubistvo Zorana DJindjica (i jos sesnaest ubistava i razne druge zlocine) uspeo da smisli preko leta bilo je da “super-ultra-mega-turbo-ekskluzivno-senzacionalno” tempiraju objavljivanje obdukcijskog nalaza i slika za Dusana Ducu Spasojevica i Mileta Lukovica Kuma. Dopunska ideja – da se od hapsenja Dejana Milenkovica Bagzija u Grckoj napravi slicna senzacija tipa “Srbija ce progledati kad Bagzi progovori” – izgleda da je propala; o tome malo dalje.

Cela ta prica o “streljanju” Duce i Kuma, na kojoj sada pokusava da profitira i Legija Ulemek, zapocela je jos pre njihove smrti, jednom dezinformacijom objavljenom u “Glasu javnosti” i jos nekim novinama 19. marta 2003. Tada je objavljena vest da je Mile Lukovic Kum uhapsen, ranjen i da se nalazi u bolnici; dan kasnije ta je vest demantovana. Najverovatnije je da je rec bila o namernoj, ciljanoj dezinformaciji sa ciljem da se unese panika medju zaverenike; nije to bio jedini takav slucaj: jedna takva dezinformacija iz tih dana dovela je do veoma znacajnih priznanja jednog zlocinca koji je kasnije postao i svedok-saradnik. Bilo kako bilo, Kosta Cavoski se za to uhvatio i uskoro, 5. maja 2003, u “Glasu javnosti” optuzio vlast da je Kuma i Ducu drzala uhapsene, mucila itd., pa onda ubila i podmetnula ih u Meljak kod Barajeva 27. marta 2003. Demokratska stranka Srbije odmah se uhvatila za tu teoriju i 6. maja 2003. postavila pitanje Vladi na tu temu; Kosta Cavoski ipak je neki autoritet za DS…

OVERAVANjE: Tako se prica o “streljanju” Duce i Kuma, svakoj razumnoj logici uprkos, razvlaci do dana danasnjeg – jer bolje nema, a valja pokazati kako je optuznica protiv Legije i ostalih zaverenika “klimava”. Legiji Ulemeku svaka je slamka dobra, pa se i on u ponedeljak uhvatio za “streljanje” Duce i Kuma. Sto se “turboekskluzivnosti” tice, NIN je tu pricu sa obdukcijskim nalazima na sva usta kolportirao jos u aprilu i bilo im je uredno odgovoreno (iz sudsko-medicinskih krugova) da su to budalastine, jer da se samo iz obdukcijskog nalaza ne mogu izvoditi takvi zakljuci o “streljanju”. Isto je odgovoreno i ove nedelje, iz istih izvora; ali, kad neko nece da cuje – uzaman svaki razuman govor. Po onome sto se zna, prica je jednostavna i uobicajeno banalna: policija je do saznanja gde se kriju Duca, Kum i mozda jos neki dosla rutinskim operativnim radom na terenu, razgovarajuci sa stotinama gradjana.

Mesto je opkoljeno 27. marta uvece, a informacije izvidnika iz SAJ-a (Specijalne antiteroristicke jedinice MUP-a RS) govorile su da je kuca trenutno mirna i da nema znakova zivota. Ispostavice se, medjutim, da su policajci osmatrali pogresnu, susednu, kucu. Oko osam uvece policajci iz SAJ-a upadaju u kucu – uz pratecu galamu – i shvataju da su u pogresnoj kuci; Duca i Kum, u susednoj kuci, shvataju da se nesto dogadja i krecu da beze; policija se, medjutim, vec razvila u strelce i pocela da opkoljava njihovu kucu. Mrkli je mrak, policajci se oslanjaju na nocne nisane i uredjaje za nocno osmatranje. Kum Lukovic istrcava na glavna vrata kuce i bezi kroz vocnjak sa rucnom bombom M-52 u ruci; policajci pucaju i pogadjaju ga smrtno u grudni kos. Duca se sa automatskom puskom u ruci pojavljuje iza garaze (izasao je na zadnja vrata kuce) i policajci ga ubijaju odmah.

Cinjenica je da je Kuma Lukovica neko od policajaca naknadno “overio” hicem iz blizine u slepoocnicu, ali – kazu sudski medicinari – to je bilo nepotrebno, jer su povrede od kojih je pao vec bile smrtonosne. Ta naknadna “overa” verovatno je razlog izvesne stidljivosti policije oko te akcije: tek godinu dana po meljackom incidentu Javnom tuzilastvu dostavljeni su rezultati “parafinske rukavice” Duce Spasojevica; bili su negativni, sto znaci da nije stigao da opali iz puske, mada je metak bio u cevi.

Svaki vatreni okrsaj, pogotovo u mraku, haotican je i nemoguce ga je planirati: stvarni zivot nije serija “Nikita”. I Duca i Kum imali su zasluzenu reputaciju hladnokrvnih ubica i zlikovaca; ta je reputacija policiji bila itekako poznata. Da su izasli iz kuce podignutih ruku i bez oruzja – danas bi izvesno bili zivi. Da je policiji izdata naredba da ih ubiju cim ih vide, to bi se do sada doznalo: suvise je svedoka (uostalom, naredba je bila suprotna: uhvatiti ih zive, cak i po cenu gubitaka u SAJ-u). Isto je i sa slaboumnom teorijom da su Duca i Kum uhapseni ranije, muceni, ubijeni i doneti u Meljak: s obzirom na trenutnu vlast i politicku klimu, neko bi vec odavno propevao o tome. Legijine price kako su ljudi iz SAJ-a “solidarni” tek je jevtino vadjenje.

PREPIS JEDNOG RAZGOVORA: Ta je prica o “streljanju” Duce i Kuma, dakle jos jedan ocajnicki pokusaj kompromitacije optuznice za ubistvo Zorana DJindjica. Nista cudno, ideoloska doktrina DS-a jasna je od pocetka i to spada u nju: nije valjda da Kosta Cavoski laze? Tako je to sa ideoloskim doktrinama DS-a: Rade Bulatovic sada je u neprilici jer ne moze Voji Kostunici da dokaze kako ga je Vlada DOS-a “prisluskivala”, a toliko mu je o tome pricao dok nije postao direktor BIA; sada je u opasnosti da ga proglase za “intriganta”. Doktrina je cudo: kao sto sada gdja Colic uvodi kreacionizam umesto evolucionizma, tako se i slucaj gradjanina Bagzija, Dejana Milenkovica, koristi za dokazivanje doktrine. Ta doktrina glasi da je Momira Gavrilovica Gavru ubio DOS, jer je Gavra “doneo dokumenta u Kabinet”, iako nije doneo dokumenta. Samo sto je ta operacija sa Bagzijem ocigledno krenula krivo; da se podsetimo. Naime, Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) MUP-a Srbije, zahvaljujuci tehnici dobijenoj neposredno pred ubistvo Zorana DJindjica, locirala je Dejana Milenkovica Bagzija u Grckoj negde u aprilu ove godine. Snimali su sve njegove razgovore i stenograme (prepise) uredno zavodili. Posle jedno mesec dana – negde u maju 2004. – presretnut je jedan od mnogih razgovora advokata Biljane Kajganic i njenog branjenika (u odsustvu) Bagzija Milenkovica. U tom razgovoru adv. Kajganic kaze gradjaninu Bagziju da je postigla dogovor da on bude svedok-saradnik; da je to “sredila sa starim drugarima”; da je “Jocic odmah pristao”, a da je Bulatovic (Rade) potvrdio posle konsultacije “gore”. Uslov je da Bagzi na sudu kaze kako je on po nalogu Ljubise Buhe Cumeta organizovao ubistvo Momira Gavrilovica Gavre i da je Gavru ubio onaj neki Teca (za koga policija nikako da dokaze nista na tu temu, vec godinama). Na to Bagzi kaze: “Kako to da kazem, kad nije istina?”, a adv. Biljana Kajganic odgovara: “Ma, ko te pita sta je istina? Istina je ono sto sam se ja dogovorila! Ej, ova dvojica su najmocniji ljudi u drzavi, budalo!” Dodaje i da je novi upravnik Centralnog zatvora u toku i da je sve u redu.

Ceo razgovor, uglavnom u tom tonu, snimljen je i prepisan i uredno zaveden u UBPOK-u. Prepis razgovora Boro Banjac, tadasnji nacelnik UBPOK-a, sa sluzbenom beleskom salje premijeru Vojislavu Kostunici, ministru unutrasnjih poslova Draganu Jocicu, ministru pravde Zoranu Stojkovicu, nacelniku Javne bezbednosti gen. Miroslavu Milosevicu itd. Sutradan ministar Jocic zove Banjca da ga smeni i da ga upozori da taj razgovor mora ostati tajna, inace… Banjac se na tu temu poverio Sretenu Lukicu; zna se i da je napravio kopije tog razgovora i ostavio ih na vise mesta.

Da se podsetimo dalje: u junu Bagzija hapsi solunska policija, na osnovu saradnje sa MUP-om Srbije. Biljana Kajganic prvo je tvrdila da je Bagzi bio krenuo da se preda jugoslovenskom konzulatu u Solunu; sef solunske policije kaze da Bagzi nije imao kod sebe nikakva dokumenta, ali i da je imao veliku kolicinu gotovog novca (skoro sto ili skoro dvesta hiljada evra, zavisno od izvora; svakako mnogo vise od 80 evra, kako se sada tvrdi). Apelacioni sud u Solunu donosi presudu o izrucenju, na koju Bagzi reaguje tako sto kaze da se nece zaliti i da hoce u Beograd; ovih dana, pak, Biljana Kajganic ipak podnosi zalbu i trazi odlaganje izrucenja gradjanina Milenkovica.

O DRZAVNIM POSLOVIMA: Nesto se tu desilo u medjuvremenu, inace braniteljka gradjanina Milenkovica ne bi podnosila tu zalbu, protivnu pred sudom iskazanoj volji svog branjenika… Sva je prilika da ce Srbija ostati uskracena za epohalna otkrica Dejana Milenkovica Bagzija, nespretnog vozaca kamiona kod hale Limes, 21. februara 2003.

U tom i takvom kontekstu – a sve to i te kako ima veze sa meritumom sudskog spora oko ubistva Zorana DJindjica – nastavio je u ponedeljak Milorad Ulemek Legija svoju odbranu pred sudom. I ta je seansa prosla po matrici prethodnih: cim mu postave neko relevantno ili osetljivo pitanje, ili advokati odbrane skoce i traze da se pitanje zabrani – ili objasne kako, eto, “najvaznije i kljucne dokaze” cuvaju za kraj, za veliko finale od koga ce, kao sto je proreceno jos u maju, nebo pasti na Srbiju i od koga ce “Srbija progledati”, cim joj Legija otvori oci. Sve to sve vise lici na onaj film (U raljama zivota) u kome Bata Zivojinovic u gacama od leoparda uzaman obecava: “Sa” cu da te karam”. U ponedeljak je adv. Srdja Popovic, zastupnik porodice Zorana DJindjica, u nekoliko navrata saterao Ulemeka u cosak svojim pitanjima. Po Legijinim reakcijama sudeci, najvise su ga zasvrbele veze sa pokojnim Zeljkom Raznatovicem Arkanom i molbe Srdje Popovica da razjasni svoje tvrdnje o tome da je prodavao “drzavnu drogu” na Zapad. Izgleda da je Ulemek shvatio da ce ga ta izjava od proletos – da je posredovao u prodaji Udbinog heroina iz Komercijalne banke – skupo kostati, pa je preventivno napao Srdju Popovica, jer da ga ovaj proglasava za “moralnog ludaka”. Sve je prebacio na “one koji su naredili da se droga prodaje. Ja sam bio samo obicni izvrsilac”; dodao je i da je trgovina drogom stvar uobicajena za svaku drzavu, mada nije naveo o kojim konkretnim drzavama je rec. Treba ovde podsetiti i da je MUP Srbije sproveo ponovnu istragu o pronalasku, transportu i unistavanju tih 660 kilograma heroina i da nema sumnje u to da je droga bila unistena u potpunosti. Kako “Vreme” saznaje iz ozbiljnih izvora, izvesne kolicine droge bile su prosle kroz ruke Milorada Ulemeka Legije u ta doba, ali to nije bila ta droga zaplenjena u Komercijalnoj banci u ulici Sv. Save; bila je to droga iz rutinskog poslovanja Dusana Duce Spasojevica. Politicki gledano, to je sasvim drugi par cipela; krivicno-pravno gledano, Legija Ulemek je narko-diler. Hladno je Srdji Popovicu odgovorio da trgovina drogom, neprijavljivanje zlocina i koriscenje falsifikovanih pasosa jesu krivicna dela, ali se on, Legija, ne oseca krivim za njih.

Ah, da: ni on niti bilo ko iz Jedinice za specijalne operacije nikakve veze nema sa ubistvom Zorana DJindjica i ostalim krivicnim delima za koje ih tuze.

VREME