Vise detalja o novom pristupu EU posle nalaza ekspertskog tima

Piše: Biljana Cpajak

Sefovi diplomatija zemalja Evropske unije nisu promenili stav o potrebi ocuvanja drzavne zajednice i, ako je moguce, njenog jacanja. Ali, jesu kad je rec o ekonomskim specificnostima Srbije i Crne Gore, za koje su sve do proslonedeljnog sastanka u Mastrihtu zvanicno zahtevali potpunu harmonizaciju.

Sta ce ova najnovija poruka Brisela koja podrazumeva jedinstven pristup, ali uz uvazavanje razlika u ekonomijama Srbije i Crne Gore, prakticno doneti nije jos sasvim jasno. Razradjeni model prikljucenja SCG Evropskoj uniji, koji ce sada postovati ekonomske posebnosti drzava clanica, trebalo bi da bude poznat do kraja septembra.

Otuda se nije ni cuditi ovdasnjem aktuelnom razlicitom poimanju fleksibilnijeg pristupa, koji bi, prema uverenju sefova diplomatije zemalja EU, trebalo da povede drzavnu zajednicu sa mrtve tacke, ka deblokadi procesa stabilizacije i pridruzivanja. Kako ce se taj potez „uvazavanja realnosti” odraziti, pak, na duze staze, pogotovu na konacno resenje odnosa Srbije i Crne Gore, tesko je zakljuciti, buduci da su njime, izgleda, zadovoljni i oni koji su za jedinstvo, ali i oni drugi, koji bi da dodje do razdvajanja (uglovi su im, doduse, razliciti).

Pomoc SCG

Prvi odgovori na brojne dileme trebalo bi, izgleda, da uslede uskoro. Kristina Galjak, portparol Havijera Solane, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, najavila da ce ekspertski tim EU ovde doci polovinom septembra, kako bi ustanovio sta je od opcija, o kojima je razgovarano u Mastrihtu, moguce sprovesti u delo.

Zadatak ekspertskog tima je da „ponovo pokrene proces stabilizacije i asocijacije”, rekla je Galjak, objasnjavajuci da ce potom stici Solana, kako bi se uverio da je „ova poslednja poruka jasno shvacena”.

Neke pojedinosti novog prilaza nasoj integraciji, za koji sledi drugaciji modus, mogucno je naslutiti i u reakcijama domacih zvanicnika, poslednjih dana, ali i tacnije prognozirati posledice „dvostrukog koloseka”.

Premijer Vlade Srbije Vojislav Kostunica naglasio je da je EU, pored jasnog politickog opredeljenja u prilog integracijama, a ne dezintegracijama na Balkanu, poslala poruku i da se, pravno posmatrano, Ustavna povelja mora postovati. „Na to sam, takodje, ukazivao u poslednje vreme kada je rec o stvaranju pravnog okvira drzavne zajednice, izgradnji institucija i, naravno, kada je rec o odrzavanju neposrednih izbora za Skupstinu SCG pocetkom naredne godine”, rekao je on.

Posle ponovljenog stava Evropske unije na ministarskom sastanku u Mastrihtu o potrebi ocuvanja drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, za Predraga Bulatovica, predsednika Socijalisticke narodne partije, odrzavanje direktnih izbora je cak izvesno.

Ovim se zapravo samo ubrzava ili se pokusava premostiti zastoj do kojeg je poslednjih dvanaest meseci doslo u harmonizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore, objasnio je Ognjen Pribicevic, pomocnik ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore, smatrajuci da je EU odlucila, u stvari, da pomogne SCG tako sto ce, unutar jedne studije izvodljivosti, uvaziti neke specificnosti drzavne zajednice.

Pribicevic je ocenio da je Evropa poslala vrlo jasan signal Beogradu i Podgorici da SCG mora ostati pod jednim drzavnim krovom ako zeli u Evropsku uniju, jer je to veoma vazno za stabilnost celog regiona.

Jedna studija, dva aneksa

Mladjan Dinkic, ministar finansija Srbije, misli, pak, da ce Srbija i Crna Gora u ekonomskom pogledu na dva koloseka krenuti u proces pridruzivanja EU, „mada formalno kao jedna drzavna zajednica”.

– Ono sto je najverovatnije da ce se dogoditi to je da cemo imati jedan ugovor o pridruzivanju EU, ali sa dva aneksa – kazao je Dinkic.

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je da ce u taj sporazum biti ugradjeni ekonomsko-tehnicki mehanizmi koji bi uvazavali razlike izmedju Srbije i Crne Gore, uzimajuci u obzir unutrasnje trziste i carinske rezime koji ne mogu da budu sasvim usaglaseni izmedju Srbije i Crne Gore.

Labus je rekao da to znaci da pitanje nefunkcionalnosti drzavne zajednice vise ne predstavlja prepreku za prikljucenje Srbije Evropskoj uniji.

Dok se definitivno ne resi pitanje drzavne zajednice, unutar toga bice dva procesa. Svako ce da bude „kovac svoje srece”, koliko Srbija bude uspesna, toliko ce napredovati ka EU. Harmonizacija nece biti prepreka za taj put , zakljucio je on.

Za crnogorskog ministra za evropske integracije Gordanu DJurovic odluka evropskih ministara da se uvaze specificnosti crnogorskog i srpskog ekonomskog sistema i Crnoj Gori i Srbiji omoguci odvojeno priblizavanje Evropskoj uniji, predstavlja promenu stava Brisela prema drzavnoj zajednici.

– Poruke sa sastanka u Mastrihtu su potvrda nastojanja Crne Gore da se uvaze ekonomski argumenti oko njenog daljeg pridruzivanja Uniji, na sta je zvanicna Crna Gora ukazivala u proteklom periodu – rekla je DJurovic.

Politika