Crna Gora ponovo u redu za UN

Objavljeno: 31.08.2004, 23:04h

Drzava koja iskoristi pravo izlaska iz SCG ne nasledjuje i pravo na medjunarodnopravni subjektivitet

Drzava koja iskoristi pravo izlaska iz SCG ne nasledjuje i pravo na medjunarodnopravni subjektivitet

Piše: Biljana Cpajak

Hoce li Crna Gora opet sanjati medjunarodno priznanje, cekajuci u redu, na zacelju, da nekako dodje do svoje stolice u Ujedinjenim nacijama ili Savetu Evrope? Verovatno hoce, pogotovo ukoliko, mimo volje sveta, odluci da ranije izadje iz zajednice sa Srbijom i krene putem samostalnosti.

Prasina koju poslednjih dana ponovo iz referendumskog ugla dizu crnogorski celnici u svetlu, Ustavnom poveljom inace zacrtanih, neposrednih izbora za Skupstinu Srbije i Crne Gore, prelama se tako da jasno ukazuje na njihov konacan cilj. Tvrde da izbore za skupstinu drzavne zajednice (predvidjene za februar sledece godine) u Crnoj Gori nece biti moguce odrzati pre sprovodjenja referenduma i isticu da je „na to pitanje crnogorska vlast i defintivno stavila tacku”. Uvereni da ce gradjani dati glas za svoju drzavu i njenu nezavisnost, oni kazu da ce se samo pod uslovom da na referendumu pobedi opcija za drzavnu zajednicu sprovesti pomenuti izbori.

Po njima je, dakle, razlaz gotovo izvestan, a pitanje sta se time gubi gotovo da se ni ne postavlja.

Ko odlazi ne nasledjuje

Mogucnost da sadasnje drzave clanice krenu suprotnim pravcima pravno nije sporna. Ali, prema preovladjujucem tumacenju Ustavne povelje, tek po isteku perioda od tri godine od njenog usvajanja otvara se pravo za pokretanje postupka za istupanje iz drzavne zajednice.

Cena eventualne promene drzavnog statusa, s kojom crnogorska vlast ocigledno zuri, samo je nacelno navedena u najvisem pravnom aktu SCG: drzava clanica koja iskoristi pravo izlaska iz sadasnje zajednice ne nasledjuje pravo na medjunarodnopravni subjektivitet.

Dragan Stojanovic, profesor Pravnog fakulteta u Nisu, objasnjava najpre da pitanje pravnog nasledjivanja nije unutrasnja stvar Srbije, odnosno Crne Gore, nego zavisi od onih medjunarodnih institucija u kojima je drzavna zajednica clan i zato istice da je pitanje kako bi one prihvatile to razdvajanje.

Setimo se samo da smo mi i Ustavom od 1992. godine smatrali da je SR Jugoslavija sukcesor nekadasnje SFRJ, pa „od toga nije bilo nista”.

Znaci, nije toliko bitno sta pise u Ustavnoj povelji, vec kako ce te medjunarodne organizacije reagovati i da li ce one eventualnu promenu uopste priznati, navodi on, uveren da sigurno ne mozemo da pretendujemo na status koji je svojevremeno imala Rusija posle raspada SSR-a.

Buduci da je u Ustavnoj povelji zapisano samo da se u slucaju istupanja iz drzavne zajednice sva sporna pitanja posebno regulisu izmedju drzave-sledbenika i osamostaljene drzave, zamolili smo naseg sagovornika da se upusti u hipoteze i da nam objasni sta bi to moglo da znaci.

– Redosled poteza bio bi otprilike ovaj: ako Crna Gora proklamuje svoju nezavisnost, a Srbija automatski zadrzava svoj medjunarodnopravni subjektivitet, dakle da nema potrebe da ponovo bude primljena u UN, Savet Evrope itd, onda bi Crna Gora morala da dobije medjunarodnopravni subjektivitet, da bismo uopste pregovarali – kaze on.

Nezgodan razlaz

Mada prvo istice da tu nema bogzna sta da se deli, jer je sve manje-vise podeljeno (time sto je sva imovina na teritoriji drzave clanice njena imovina, a drzavna zajednica, zapravo, ni nema svoju imovinu, tacnije „nema je unutra, a ima je nesto spolja”), naglasava da bi se iz razdruzivanja pojavio niz spornih, ozbiljnih i prakticnih pitanja, kao sto su recimo imovinska pitanja i pitanje drzavljanstva. Sve do dileme o pravnom stutusu crnogorskih studenata u Srbiji, koji bi se tretirali kao stranci i placali skolarinu hiljadu i po dolara.

U temi sta bi ko izgubio ukoliko bio doslo do razlaza dvoclane zajednice postoji, naravno, i druga strana. Ako bi Crna Gora izasla iz SCG, Srbija bi, barem prema slovu Ustavne povelje, trebalo da bude zasticena sto se tice Kosova. U njoj se kaze da bi se Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti odnosila i u celosti vazila za Srbiju kao sledbenika.

Prof. Stojanovic misli, medjutim, da bi u toj pretpostavljenoj situaciji razdvajanja Srbija izgubila mnogo sa politickog aspekta, navodeci, izmedju ostalog, da se trecina stanovnika u Crnoj Gori deklarisala kao Srbi, sto bi, samo po sebi, donelo „jedan nezgodan razlaz”. Pojavio bi se i citav niz politickih posledica, od destabilizacije koju donosi svaki raspad, pa i ovakve zajednice, do izolovanijeg polozaja zemlje i gubljenja kredibiliteta u medjunarodnoj zajednici, koja bi se, recimo, pitala kako ce Srbija sa Albancima, kada ne moze ni sa Crnogorcima.

– Jedno je pitanje kako mi tretiramo nase akte, drugo je pitanje kako ih razume Crna Gora, a sustinsko je kako ih razume Evropa – podvlaci nas sagovornik, koji misli da su na sceni politicka merila, pa mu se cini da ce se „Crna Gora razdruziti onda kad joj to Evropa dozvoli, a ne kada to kaze Milo DJukanovic”.

– Ako je DJukanovic toliko ubedjen u uspeh referenduma, ne vidim razlog zasto mu smetaju izbori, jer bi onda jos ubedljivije pobedio na njima – kaze ovaj profesor, dodajuci da se „to nekako ne uklapa”.

Politika

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply