Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije sacinilo novi predlog harmonizacije carinskih stopa za poljoprivredne proizvode

Piše: Vesna Jelicic

Jos jedan pokusaj

Mada je potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus krajem prosle nedelje potvrdio da je, zbog nepostojanja crnogorske volje da se ujednace dva trgovinska i monetarna sistema, pridruzivanje Evropskoj uniji pod potpunom blokadom, Srbija se, ipak, u medjuvremenu pripremila za jos jedan pokusaj usaglasavanja. Kako saznajemo od ministra Predraga Bubala, u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije sastavljen je jos jedan predlog harmonizacije carinskih tarifa. Pre svega, za 56 spornih poljoprivrednih proizvoda.

Scenario se svodi na to da Crnogorci, kad je o hrani rec, prihvate carinske stope (ukljucujuci i posebne takse i sezonske carine) iz srpskog predloga i da se u roku od tri meseca donese program harmonizacije. Osim uvoznih tokova, nivoa potrosnje i snimka efektivne konkurentnosti srpske poljoprivrede, kao reper bi se uzele makedonske i hrvatske stope za takve proizvode. Pri tome bi nadlezna ministarstva Srbije prethodno, smatraju pisci najnovijeg predloga, trebalo da preispitaju nedoslednost u carinskim stopama za ove proizvode rukovodeci se principom – sto visi stepen prerade to i visa stopa zastite. Nece se jednako stititi zrno suncokreta, sirovo, rafinisano ulje ili margarin. Osim, ako cilj nije potpuna zabrana uvoza poljoprivrednih sirovina.

Vlada Crne Gore bi istovremeno usvojila odluku kojom bi se obavezala da uvoznicima iz budzeta vrati carine, za uvezenu robu kojom se pokriva godisnja potrosnja tih proizvoda, odnosno razliku izmedju carine naplacene u okviru kvote koja zadovoljava godisnju potrosnju poljoprivrednih proizvoda i carine koja bi se platila po crnogorskom predlogu. Da bi se, recimo, uvoznik sirovog suncokretovog ulja kandidovao za povracaj razlike u naplacenoj carini, na uvoznoj carinskoj deklaraciji stajalo bi objasnjenje da li je carina naplacena u okvirima godisnje potrosnje ili iznad tog nivoa.

Ipak, da bi Crna Gora sprecila eventualno monopolsko ponasanje na trzistu, Srbija jos predlaze mogucnost da ogranici ucesce pojedinacnih uvoznika (i sa njima povezanih lica) na petinu ukupnih kolicina.

Kako Srbija smatra da u crnoj metalurgiji rezim dozvola nema opravdanja, jer je usaglasena carinska zastita i dalje vrlo visoka, ukoliko Crnogorci i dalje insistiraju da osim legiranih celika, kao realnog programa niksicke zelezare, bude obuhvaceno i betonsko gvozdje, onda bi, kako se predlaze, trebalo uvesti carinske kvote za sve predlozene proizvode crne metalurgije. Po istom principu, povracaja carina, kao i harmonizacije za poljoprivredne proizvode.

Ovaj predlog koji je, saznajemo, Ministarstvo dostavilo kabinetu premijera, u ovom trenutku moze se okarakterisati samo kao jos jedan pokusaj srpske strane da se proces harmonizacije izvuce iz corsokaka.

Politika